АКТУЕЛНО

Србија у раљама немаштине: Живот са два евра дневно


Стопа ризика од сиромаштва у Србији у 2017. години износила је 25,7 одсто, подаци су Републичког завода за статистику. Како је објашњено, то значи да сваки четврти становник Србије није нужно сиромашан, већ само има већи ризик да то буде.

Све више гладних: Призор из Прихватилишта за одрасла и стара лица у Београду

Анкета Завода о приходима и условима живота је показала да је у 2017. години стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености (ове особе су у ризику од сиромаштва или су изразито материјално ускраћена или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада) износила 36,7 одсто. Праг ризика од сиромаштва износио је 15.600 динара (око 130 евра) просечно месечно за једночлано домаћинство.

За домаћинства с двоје одраслих и једним дететом старости до 14 година праг ризика од сиромаштва износио је 28.080 динара (237 евра), док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце старости до 14 година тај праг износио 32.760 динара (276 евра). То значи да сваки члан домаћинства потроши дневно 2,3 евра. Посматрано према старости, лица млађа од 18 година највише су била изложена ризику од сиромаштва (30,5 одсто), као и лица од 18 до 24 године (29,7 одсто).

Најнижу стопу ризика од сиромаштва имале су особе старије од 65 година (21,3 одсто).

– У Србији су млади највише изложени ризику од сиромаштва јер су углавном незапослени. Старије особе захваљујући пензијама су колико-толико обезбеђене – каже економиста Милан Ковачевић.
Слободан Цвејић, професор социологије на Филозофском факултету, истиче да је ситуација тежа у руралним срединама.

– Сиротиње највише има на селу, доста је старачких домаћинстава која једва преживљавају. То су људи који производе храну за себе и евентуално нешто продају на пијаци – прича Цвејић.

Према његовим речима, Србија има највеће регионалне разлике у развијености у Европи. Стопа ризика од сиромаштва у Београду је око четири одсто, док је у Тутину, општини на југу Србије тај проценат чак 68 одсто, значи 17 пута више!

– Дакле, у престоници имате велик број доларских милионера, и средњу класу са пристојним приходима, док негде у околини Тутина сеоска домаћинства преживљавају одгајајући неколико коза или оваца – сликовито објашњава Цвејић.

Највишу стопу ризика од сиромаштва имале су особе у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце (55,8 одсто), затим они млађи од 65 година који живе у једночланим домаћинствима (39,6 одсто).

У зависности од радног статуса, код грађана старих 18 и више година најизложенија ризику од сиромаштва били су незапослени (50,7 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (6,8 одсто). Код самозапослених лица та стопа износила је 35,5 одсто, а код пензионера 17,5 одсто.

Стопа ризика од сиромаштва у процентима

2014.    25
2015.    26,7
2016.    25,9
2017.    25,7

УГАЉ НА КИЛО!

У Србији је због све већег сиромаштва популарна куповина на комад. Тако се угаљ продаје на кило, цигарете на комад, месо се пазари на граме, па се чак и лекови продају на таблу, а не у кутијама. Поразно је да се бели лук по српским пијацама не продаје само на главице, него на ченo.

ИЗВОР: Н. С. Прерадовић ВЕСТИ

28.12.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.