АКТУЕЛНО

Крвави камен херцеговачки: Крвави Божићи


Трећи талас у сповођењу усташког геноцида у Херцеговини инициран jе упутством Главног усташког стана од 20. jула 1941. године.

Усташе су се посебно потврдиле да од Срба очисте Љубушки, завичаj свог министра унутрашњих послова Андриjе Артуковића. Тада су на стратиштима Хумац, Храшћани, Црнопод, Церно, Љубушки, Грабово село, Црљевићи, Звечелва дрин и другим, убиjено 754 људи. У Љубушком jе рат преживjело само 9 лица српске националности: 2 мушкарца, 4 жене и 3 дjеце.

Једна од наjстрашниjих трагедиjа погодила jе Пребиловце, наjхомогениjе српско село у околини Чапљине, у коjем су од 1.008 житеља 994 били Срби. Само 6.августа од 7:30 до 13:30 часова у 120 метара дубоку jаму Голубинка хрватске усташе су сурвале 470 лица (273 дjеце и 233 жене).

Дан приjе трагедиjе, у дворишту школе, jавно су, пред свиjетом и родитељима, силовали све ухваћене пребиловачке дjевоjке. Група тих бестиjалних усташа, при хватању жртава и претресању кућа, затекла jе Милеву Медан на порођаjу. Да би jоj „олакшали“ и убрзали порођаj, баjонетом су jоj распорили стомак, извадили диjете и заклали га, па га, увиjено у припремљене пелене, вратили у утробу маjке. У том покољу 54 пребиловачке породице заувиjек су затрте.

У групи Срба коjа jе поклана код села Витина налазио се и 95-огодишњи Василиjе Витковић. Док су му усташе ножем драле браду и кожу лица, наређивале су му да виче: „Живио Поглавник“, на шта jе он мирно одговорио. „Радите ви, ђецо, своj пос’о“.

У материjалима Земаљске комисиjе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача стоjи да jе у jаму Голубинка, код Шурманаца, у току рата бачено око 2 000 жртава.

Лов на људе

На преостале Пребиловчане, коjи нису страдали у покољима 6. августа, усташе су организовале лов као на дивљач. Колико су у томе били успjешни, наjрjечитиjе говори податак да, од 994 житеља српске националности из Пребиловаца, краj рата ниjе дочекало њих 826. Половина српских домаћинстава заувиjек jе угашена. Послиjе Пребиловаца, на ред су дошла села: Тасовчићи, Клепци, Лозница, Вишићи и др. Из тих села ухапшено jе око 1 000 житеља, од коjих jе већина нашла смрт у jами на Бивољем брду.

Од 1.760 до сада евидентираних жртава међу српским становништвом у Чапљини и околини, од хрватских усташа страдало jе 1.649 лица, а то jе 15 пута више него што су укупно убили Италиjани, Ниjемци и други злочинци.

Августовски покољи, око Илиндана 1941. године, нису мимоишли ни столачки срез. Ту су посебно страдала села Оплчићи и Поплат. У селу Љубљеница усташе су на jедноj, сламом покривеноj штали запалиле 24 особе. Од Срба из града Стоца рат jе преживjело само 7 одраслих мушкараца, махом старих и болесних. Од до сада евидентираних 1.250 жртава из Стоца и околине, усташе су убиле 854, а само 1941. године на стравично свиреп начин убиjена су 662 лица српске националности.

У требињском краjу усташе су, претресаjући села Грбеше, Главиниће, Беговић Кулу, Бањевце и Пољице, ухапсиле 28 мушкараца и jедну жену. У Требињу су их затворили у jедан теретни вагон, коjи су 4 августа превезли до Чапљине, да би их истог дана у том вагону све поклали. Од укупно 882 жртве међу српским становништвом у срезу Требиње, 572 лица страдала су од хрватских усташа.

Покољи око Илиндана наjстрашниjе су погодили Србе и Јевреjе града и среза Мостара. Од 19. jула до 4. августа ухапшено jе 750 лица; раслати су, у групама, по разним логорима и губилиштима „Независне Државе Хрватске“. Примjера ради, из прве групе од 174 лица, само су петорица преживjела. Мостарци су у злогласне логоре интезивно транспортовани све до 17. августа.

Према подацима усташке полициjе, од 8.000 Срба, колико их jе било у Мостару у прољеће 1941. године, када су усташе дошле на власт, краjем августа су остала само 852 лица. Остали су побиjени или отпремљни у усташке концентрационе логоре. Тешко су страдала и српска села у околини Мостара, а посебно Ваћевићи (jедино компактно српско село на десноj обали Неретве).

Крвави Божић у Придворици

У исто вриjеме кад и у Мостару, почела су масовна хапшења и убиjања Срба у Коњицу. У околним селима Борци, Биjела, Врдоље, Блаце и Загорци за 3-4 дана ухапшено jе 108 Срба. Већином су одведени на Иван-планину и убиjени.

Међу усташким бестиjалиjама послиjе 1941. године посебно се издваjа погром Срба у Борчу изнад Гацка, коjи недвосмислено показуjе вjерску агресивност. На православни Божић, 7. jануара 1942. године, усташе су у селу Придворица на превару похватале 163 становника. Зликовци нису без разлога изабрали православни Божић, jер то jе дан када су сви Срби кући и када сваког радо примаjу у своj дом. Свих 163 несрећника усташе су затвориле у неколико штала и запалиле. Пуким случаjем, од свих мjештана жива jе остала само четворогодишња Гаjа Скоко, коjа се тога jутра ниjе затекла у Придворици. Сва огњишта тог села заувиjек су угашена.

Послиjе Придворице, усташе су се устриjемиле и на Доњи Борач (невесињски срез), гдjе су, по сопственим извjештаjима, убиле 149 лица.

Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.

 

Пише Радован Паповић

Извор: frontal / ЈАДОВНО

————-

5.1.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. ВЈЕЧНА ИМ СЛАВА ЗА СВЕ УБИЈЕНЕ СРБЕ И СРБКИЊЕ КОЈИ СУ УСНУЛИ У ГОСПОДУ У НЕБЕСКОЈ СРБИЈИ ВАЗДА СЕ ТРЕБА ПОНОСИТИ ЈЕДЕНИМ НАШИМ СРБСКИМ ЧЕТНИЦИМА КОЈИ СУ ПОД КОМАНДОМ СЛАВНОГ МИЛОРАДА ЧОПОВИЋА ИЗ ГАЦКА МЕТОХИЈЕ ТЕ СЛАВНОГ МИЛОРАДА ВИДАЧИЋА ОД БИЛЕЋЕ УРЕША ТЕ ПУКОВНИКА БАЈА СТАНИШИЋА СТАЛНО НАПАДАЛИ ТЕ курвстске зликовце И НАНОСИЛИ ИМ ТЕШКЕ ГУБИТКЕ ДА СПАСЕ НАШ СРБСКИ НАРОД ОД ТОТАЛНОГ НЕСТАЈАЊА А ОД ЧЕТНИЧКЕ СЛАВНЕ ДИНАРЕ ПЛАНИНЕ ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ СА ДИНАРСКОМ ДИВИЗИЈОМ СЕ КРВАВО ТУКУ ПРОТИВ усташа И партизана КОЈИ ПОКУШАВАЈУ ДА УНИШТЕ ДИНАРЦЕ АЛИ СЕ ДИНАРЦИ БОРЕ И ЧУВАЈУ ДИНАРУ И ПОДИНАРЈЕ И СРБСКО МОРЕ СВЕ УЗ ПОМОЋ ВОЈВОДЕ ПЕТРА БАЋЕВИЋА И ВОЈВОДЕ ПАВЛА ЂУРИШИЋА ДО СРБСКЕ ПРОШИРЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ У ПРЕПИРЦИ АКО НЕКО ИМА ШАНСУ курвату САМО ИМ У БРК РЕЦИ ДА СИ ПОТОМАК ЉУТИХ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ЧЕТНИКА ИЛИ ДА СИ СА ДИНАРЕ ПЛАНИНЕ ИЛИ ЂУРИШЛИЈА БЈЕЖЕ ТЕ кукавице КО ЗЕЧЕВИ НИКАДА МОЈИ СРБИ ЗАГОРАНИ ОПРОСТИТИ НИТИ ЗАБОРАВИТИ ЈЕР СМО ЗАГОРАНИ ХЕРЦЕГОВЦИ И СА ЧЕТНИЧКИХ ВИСОКИХ ПЛАНИНА СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.