АКТУЕЛНО

Слободан Рељић: Ово што ради Вучић је очигледно предавање Косова и то је противно Уставу Србије и Резолуцији 1244


Компромис на Косову је могућ, али не „по диктату“ Сједињених Америчких Држава (САД), изјавио је ФоНету новинар и социолог Слободан Рељић и објаснио да Вашингтон има унапред одређен став да не треба водити рачуна о српском интересу.

фото: НСПМ

„Важно је да Србија има активан однос према косовском питању и да разуме да су њени непријатељи све слабији, а да су они који је подржавају у међународним односима све јачи“, оценио је Рељић у оквиру серијала Косинус.

Он је новинару Миленку Обрадовићу рекао да се термин замрзнути конфликт користи ради дисквалификације политике која је супротна ономе што заговара председник Републике Александар Вучић. Према Рељићу, требало би у ствари замрзнути начин вођења политике коју је Вучић наследио од свог претходника на челу Србије. Он се противи евентуалној идеји разграничења и сматра да је то начин за предају Косова.

„Ово што ради председник је очигледно предавање Косова и то је противно и међународном праву и Резолуцији Уједињених нација (УН) 1244 и Уставу Србије“, тврди Рељић, уверен да је разграничење „варка за јавност“. Према Рељићевом ставу, Брисел није добро место за преговоре о Косову, због чега би Србија требало да се захвали Европској унији (ЕУ) и Еулексу и проблем Косова врати у УН. Није зрело ни за међународну конференцију, констатовао је Рељић, који сматра да Србија нема никога у ЕУ да јој помогне, док у УН постоје услови да се преговори воде у правцу позитивног решења за Србију. Он се противи томе да Србија прихвати чланство Косова у УН, јер сматра да би то било директно поништавање свих преговарачких позиција српске стране. Одбацује и идеју о референдуму о Косову, верујући да такво изјашњавање није потребно и да би служило за манипулацију.

„Референдум није потребан. Сам председник, када није у фази ружења народа, признаје да су и Црква и народ против онога што он нуди као решење. Овде би референдум могао само да буде покушај манипулације народном вољом“, тврди Рељић. За њега је Косово основа српског идентитета и везивно ткиво нације.

Без Косова ми смо гомила. Ми смо нација зато што постојимо по дубини и зато што имамо Светог Саву, цара Душана и Карађорђа. Без тог везивног ткива, ми нисмо ништа“, указао је Рељић. Он је оценио да сви народи на свету имају приче и јунаке око којих се окупљају. Ми имамо косовски завет и без њега бисмо изгубили сваку моћ као друштвена група. После тога немамо ни разлога да будемо заједно, можемо да се разиђемо свуда по свету, закључио је Рељић.

ИЗВОР: ФоНет / НСПМ

———-

14.1.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

3 replies »

  1. Само да допуним, свој претходни коментар.

    Уставом из 1974.г, на територији тадашње државе СР Србије, биле су успостављене две т.зв. “ аутономне“ државе.

    Свиђа ми се

  2. Изјава Ивице Дачића( копирам ): “ JA SAM TITOV NASLEDNIK, KAD IDEM U AFRIKU NOSIM NJEGOVE SLIKE“, ме је много забринула а мислим, да ће забринути и многе представнике српског народа и грађана Србије, јер таквом изјавом, Дачић потврђује, да се у потпуности идентификовао са ликом и дјелима Јосипа Броза.

    Не би ме ништа много забрињавало, да Ивица Дачић није оно што јесте: министар спољних послова и први потпретседник Владе Републике Србије, задужен за безбедност и спољну политику; председник Социјалистичке партије Србије; 2008.г. ступио је на дужност заменика председника Владе и министра унутрашњих послова; 2012.г. изабран је за председника Владе ……

    Све набројане функције, су веома одговорне, и захтевале су од њега да учествује у креирању и споровођењу уређења државе Србије и њене унутрашње и вањске политике.

    Ивица Дачић, када изјављује, да је следбеник Титове политике, то се онда подразумева, да он подржава Титов рад, заједно са његовим најближим сарадницима, на растурању тадашње Социјалистичке Републике Србије.
    Да се Дачић на неки начин оградио и рекао, да подржава, све оно што СПС сматра, да је Јосип Броз добро учинио, а да се критички поставио, према свему ономе, што СПС сматра , да је под Титовим руководством, учињено противно интересима српског народа и СР Србије, као и њених грађана, српски народ и грађани Србије, би га разумјели.
    Rазбијањe СР Србије, учињенo je Уставом СФРЈ из 1974.г. на основу чега је донет, исте године и Устав Социјалистичке Републике Србије.

    По Уставу СФРЈ из 1974.г , Социјалистичка Федеративна Република Југославија дефинисана је као
    савезна држава, коју сачињавају Социјалистичка Република Босна и Херцеговина, Социјалистичка Република Македонија, Социјалистичка Република Словенија, Социјалистичка Република Србија, као и Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина и Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово које су у саставу Социјалистичке Републике Србије, Социјалистичка Република Хрватска и Социјалистичка Република Црна Гора;

    Наведеним Уставом, социјалистичке републике су добиле статус државе, односно, социјалистичке самоуправне демократске заједнице радних људи и грађана и равноправних народа и народности;

    Наведеним Уставом, Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводина и Косово, дефинисане су као аутономне социјалистичке самоуправне демократске друштвено-политичке заједнице а пошто су по Уставу СФРЈ из 1974.г, имале све институције и покрајинске органе самосталне и идентично организацијски устројене као и републике, по истом Уставу из 1974, све су биле стављене, под директну надлежност Савезних институција и Савезних органа СФРЈ , док су надлежности државних институција СР Србије, над САП Косово и САП Војводина биле потпуно укинуте, односно држава Србија, није имала никаве надлежности над њима.
    По Уставу из 1974.г, аутономне покрајине су имале иста права, као и остале југословенске републике, тј. аутономне покрајине, потпале су директно под надлежност Устава СФРЈ а тиме и директно под надлежност Јосипа Броза Тита, а надлежности државе Социјалистичке Република Србије, су биле сведене на подручје уже Србије.
    Две аутономне покрајине су укључене у сустав и одлучивање федералних органа, тј. ушле су у систем за добијање својства конститутивног елемента југословенске федерације – обележја државности.

    Поред дотадашњих органа федерације: савезне скупштине, савезног извршног већа и председника Републике, амандманом 36, је установљена нова институција, на којој је Тито инсистирао а реч је о колективном председништву СФРЈ, које је требало да „ усклађује заједничке интересе република и аутономних покрајина у остваривању права и дужности Федерације“.

    Битне промене у структури федерације, почеле су Уставним амандманима 1967. и 1968.г, а целовит облик попримиле 1971.г.
    Амандмани су означили почетак конкретне примене ставова Осмог конгреса СКЈ, који је одржан од 7. До 13. децембра 1964.г, чиме је фактички отворен процес мењања односа између савезне државе и република , који је довео до темељног преображаја федерације.

    Амандмани су ослабили и ограничили самосталност федерације и ставили је под надзор републичких и покрајинских структура.
    Ојачане су републике и аутономне покрајине, што није био случај са Србијом, која је сведена на „ужу“ Србију.
    Републике као друштвено – политичке заједнице су третиране као националне државе, што није био случај са Србијом.
    Положај и статус Србије и аутономних покрајина у федерацији су у суштини изједначени.
    Уставне одредбе о томе, да су социјалистичке аутономне покрајине, саставни део СР Србије, биле су декларативне, зато што су оне у њој имале статус „територијалне и суверене друштвено – политичке аутономије“.
    Аутономне покрајине су добиле статус конститутивног елемента федерације (СФРЈ), иако нису имале карактер федералних јединица, као републике.
    Амандманима је утврђено, да покрајине имају Уставни суд, Врховни суд и друге правосудне органе.
    Гарантован је територијални интегритет покрајина, чије су се границе могле мењати само уз сагласност њихових скупштина.
    Уместо националне мањине, уведен је појам народност и загарантована је њихова равноправност са народима Југославије.
    Уведене су промене у институцијама федерације и поред председника Републике, установљено је Председништво СФРЈ, као колективни шеф државе и носилац законодавне и политичке иницијативе.
    Јосип Броз Тито био је председник Републике и председник Председништва СФРЈ.
    Поред Југословенске народне армије, као оружана снага СФРЈ, уведена је и територијална одбрана.

    На основу свега што је спроведено, закључно са 1974.г, видимо, да председник тадашње СПС-а и Републике Србије, Слободан Милошевић, није желео да спроводи Титово дело и дело владајућих структура тадашње државе, о разбијању Републике Србије и свођењу њених надлежности, само на подручје преостале- уже Србије.

    Након смрти Јосипа Броза Тита, руководство СР Србије, на челу са Слободаном Милошевићем у марту 1989.г, поднели су амандмане на Устав Републике Србије.
    Покрајинама су одузета обележја државности и њихова овлашћена су знатно смањена, тако да је 1990.г. донесен нови Устав СР Србије, и њиме су потврђене све одлуке о одузимању обележја државности покрајинама.

    Сви домаћи и страни елементи, који су учествовали у разбијању Социјалистичке Републике Србије, ујединили су се у нападу на Слободана Милошевића и његове сараднике, са циљем, да сатанизују и њега и њихово дело – устав СР Србије, донесен 1990.г, те кренули да поновно разбијају Републику Србију.

    Раскол унутар СПС-а, траје и дан данас, на комунисте који су пошли путем Тита и његових сарадника и на комунисте, који су се супроставили разбијању Републике Србије.

    Већ дуги низ година, српска покрајина КиМ налази се под управом УН и задатком да се спроведе резолуција СБ УН 1244, до сада резултата нема и није дошло до успостављања самоуправе за све грађане КиМ-е, што је најбољи показатељ, да албанска заједница на Косову и Метохији, није ни имала за циљ, успостављање самоуправе за све грађане Косова и Метохије, већ се од првог дана побуне албанаца, борила за стварање суверене државе „Косово“ , газећи, угњетавајући и не дозвољавајући да се спроведу загарантована људска права српског народа и многих грађана КиМ-е.
    Циљ је био, по сваку цену држава а не људска права и самоуправа..

    Свиђа ми се

  3. РЕЉИЋУ БОЖЈЕ ВИ ВЈЕРЕ ДОДАЈ БРЕ МЕТОХИЈУ МЕТОХ ЈЕ ИМЕ СВА МЕТОХИЈА ЈЕ МЕТОХ ВАЗДА ЗБОРИТИ КОСОВО МЕТОХИЈА ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ МЕТОХИЈА ЈЕ ЗЕМЉА СРБСКИХ МАНАСТИРА КА И КОСОВО ВИШЕ СЕ ОБРАДУЈЕМ КАД ВИДИМ КУЧЕ НА УЛИЦИ НЕГО КАД СЕ СПОМЕНЕ ТЗВ ав шиптарско копиле СССС

    Свиђа ми се