АКТУЕЛНО

ЗЛОЧИН ЗА КОЈИ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО: У Скеланима парастос за убијене Србе


Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села од којих је 69 настрадало на тај датум прије 26 година.

Фото: З. Шапоњић

Предсједник Борачке организације Сребреница Гојко Симић рекао је да ће парастос у 12 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани које су погинуле током рата, те прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја.

Парастос, прислуживање свијећа и полагање цвијећа предвиђено је у 10 часова и у Ћосићима, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Одавању почасти убијеним Србима у Скеланима присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, чиме су наставиле етничко чишћење у Подрињу, започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча…

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.

„Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене“, раније је за Срну изјавила Миленија, којој је од батина била сломљена вилица и избијени сви зуби.

Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра, а братове посмртне остатке још није пронашао, док му је након 16 година обновљена запаљена кућа.

Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.

Девет дана након Кравице услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице и њених заселака поред Дрине и Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

Прије служења парастоса у Скеланима, цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима.

За бројне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 26 година нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се недавно окончао ослобађањем Орића у Суду БиХ.

———-
16.1.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. ВЈЕЧНА ИМ СЛАВА БРАЋО И СЕСТРЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ЧЕТНИЦИ РАДОМИРА НЕШКОВИЋА СУ РАЗБИЛИ ТЗВ ханџар дивизију И курвате НА ТОМ ПОДРУЧЈУ УЗ ИКОНУ КРСНЕ СЛАВЕ ЧУВАЈ ОРУЖЈЕ ТРЕБА ТО У БРДИМА СРБСКЕ БОСНЕ И СРБСКЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ СССС

    Свиђа ми се

  2. Ко Вас заборави, ко помен не помени Вама, чељади невина Србска, себе је заборавио, Господа Бога Свемилосног заборавио јесте… За овоземаљску, пропадиву, трулежну правду Ви сте ничији и никоји, но непребол који се у Правицу Тројичну узда, чува Вас у памћењу вечном, страдалници Србски – у сијању Лица Господњег причешћени и освећени – наша сте крв проливена, наша жртва жртвована, не дамо Вас забораву…

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.