АКТУЕЛНО

Јово Вукелић: Вучић ће убрзо расписати парламентарне изборе


КАКВА ЈЕ ВЕЗА РЕДОВНИХ НАРОДНИХ ПРОТЕСТА И ВАНРЕДНИХ ИЗБОРА У СРБИЈИ

Онај ко пажљивије прати политику у Србији последњих година могао би доста поуздано да закључи да актуелни српски председник Александар Вучић уистину воли изборе. Нарочито оне на којима је вероватна његова победа!

Иако се он наводно двоуми, снебива, предомишља увек кад је реч о томе да ли расписати изборе,  на крају ипак одлучи и саопшти, тобож невољно и под скоро ултиманитвним притиском своје партије. Међутим, ако то фемкање и прозирно глуматање оставимо по страни,  ствари стоје сасвим супротно.

Вучић као политичар којем је пре свега, заправо једино стало да буде на власти итекако добро зна да се ванредни избори расписују само онда када странка коју води, после избора, може да заграби више него што је имала пре избора.

Како је то управо био случај  2014. и 2016. године, јер су анкете показивале убедљиву предност СНС, он је зато с пуно политичке воље, чак и са радошћу расписао те парламентарне изборе (а није морао, није имао законску обавезу да их расписује) и на њима је његова странка убедљиво тријумфовала. А после избора користио је све бенефите те победе пре свега у борби за масакрирање опозиције.

И овог пута на почетку 2019. године површно гледано нема никаквих разлога или повода да се расписују нови ванредни парламентарни избори. Влада има убедљиву двотрећинску већину у парламенту, а сама управља, тачније влада без икаквих проблема и криза, на свим нивоима, од месних заједница до Председника Републике, од синдиката до јавних предузећа.

Да подсетимо, следећи редовни парламентарни избори треба да се одрже тек за годину дана, у пролеће 2020. године, а председнички избори су тек за три године, 2022. године.

Међутим, у Србији се све више, скоро свакодневно помиње одржавање избора, као да постоји нека велика и тешка криза у владајућој коалицији. И већ се прави атмосфера да расписивање избора траже од Вучића и његови најближи сарадници, Председништво и Главни одбор, а и чланство.  Али, нигде до сада нема, барем не јавно, тих објављених захтева да би се видело ко то и због чега тражи?!

Под диригентском палицом Вучића објављују се истовремено ових дана анкете и сондаже јавног мнења које говоре о нарастајућој, или у најмању руку, и даље убедљиво великој популарности и њега и његове партије.

И опет се наводно Вучић колеба, не би он расписивао изборе, јер води више рачуна о интересима државе, јер „када се распишу избори онда стаје, успорава се инвестициони циклус, нарочито страних инвеститора“… То и он сам говори и тако ето сви би да се ванредни парламентарни избори опет (непотребно) одрже, а само Вучић одолева тим налетима, захтевима од базе до врха СНС. Брине о држави!

Одржани су недавно и званични састанци у владајућој партији СНС на којима се расправљало о одржавању ванредних избора!? Зашто се то одржавало, којим притисцима је то подлегао врх СНС и сам Вучић није познато. Сувислих аргумената ни објашњења нема.

Али, јасно је овога пута да прича о ванредним изборима не потиче од захтева опозиције, која је слаба, разједињена и са лошим рејтингом. Партије опозиције нису сложне, немају чак ни неки шири заједнички програм, политичку платформу и предлоге економских мера за опоравак српске привреде и економије. И оне не помињу изборе, одржавање ванредних избора, јер још нису спремне за такав озбиљан политички испит.

Ко онда тему избора промовише, гура на ударне стране електронских и штампаних медија?

Наравно помиње их преко својих медија које контролише пре свега владајућа партија и  председник Вучић. Зашто?

Зато што су се уплашили протеста који су почели да се одржавају од пре месец и по дана у Београду по зими, у најгоре доба када владају хладноће. А на њих долазе грађани, много грађана чак и по киши, хладноћи, ветру и снегу… И има их много, много више него што је то проценила Барбара, „новинарка“ коју Вучић изгледа познаје као да јој је тетак. Па онако успут присно и јавно каже: „ А ко је то нападао Барбару!?“

И Вучић добро види оно што сви видимо, да има десетине хиљада људи. Да чак и овако слабо организовани протести, без истакнутих јавних личности или политичких лидера и без политичке платформе и политичких захтева трају, одржавају се и да грађана има све више.. Иако ови протести испостављају своје захтеве, више је него јасно да он има само један основни захтев – одлазак напредњачке власти. Дакле, нема ту много мудровања и политизирања, од Вучића се тражи да одступи и ти су протести масовни, има много грађана, и шире се последњих недељу две и и по другим градовима у Србији.

Види се да су људи незадовољни стањем у Србији, јер не би излазили по цичи зими да шетају неколико сати сваке суботе.  Њихово незадовољство толико је велико да им није много важно шта ће и да ли ће неко да говори на том протесном скупу или шетњи. Важно им је да изађу на улицу да покажу да их има, да су против овога што се у Србији догађа. Да подигну свој глас и покажу да је воља грађана основ легитимитета власти.

Поставља се још једно питање које смртно плаши Вучића и његову камарилу. Оно гласи: Шта ће бити за неколико недеља када отопли, када крене пролеће и колико ли ће стотина хиљада људи да излази на улице и протестује.

Да покажу своје незадовољство стањем у земљи, незапосленошћу, ниским стандардом, лошим радом владе, ширењем неморала и шунда преко „Пинка“, „Хепија“ и сличних ТВ станица као што је она у којој ради Барбара…

Логично је да на улице изађе и протестује све више људи са доласком лепшег и пријатнијег времена. Чак ће и пензионери да крену у те протесте, барем делом трасе.

Ако је ова процена реална и објективна то ова осорна и сујетна власт неће моћи да трпи, јер она очекује да су јој грађани захвални што их Вучићев  режим држи са ниским примањима, забраном запошљавања које траје годинама, са одбијањем 10 одсто од плате сваког месеца свим запосленима у јавном сектору. Као што пензионери очекују повраћај насилно одузетих новаца од владе Србије и извињење за пљачку оног што су стекли и што је њихова неприкосновена својина.

Ако би протести потрајали дуже, и ако се још омасове високи рејтинзи и анкете о популарности СНС и Вучића се не би тако јасно чули у Србији. И питање је колико би популарност вође пала и поред велике контроле у медијима коју он и режим имају.

Зато Вучић гура тему одржавања ванредних избора у сам врх, изнад свих других политичких питања. Свака нова хиљада грађана на протестима значиће само да смо све ближе заказивању ванредних парламентарних избора.

Њих треба добити, логика је вође и властодржаца, пре него се протести устале, омасове и постану велики и нерешив проблем. Зато изборе треба расписати што пре. Треба изборима прекинути, обесмислити народне протесте и поново добити, продужити власт и владање Србијом наредних година. Зато је сада врло вероватно да ће Вучић убрзо расписати нове изборе, ако се о томе само он буде питао.

Невоља његова, међутим, нису само протести. Његови проблеми отпочели су и са Западом. Зато данас није само питање да ли може и хоће да распише ванредне изборе, него и да ли за њихово расписивање може да добије подршку англо-саксонског двојца и германског газде? То је озбиљан Вучићев кошмар данас. Зато, иако буду расписани, остаје питање да ли ће ти избори решити иједан проблем у Србији или ће створити нове, још теже и веће.

Јово Вукелић

Јово Вукелић

ИЗВОР: Између сна и јаве

—————–

19.1.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. У СРБИЈИ ЈЕ ТЗВ лажни председник И лажна опозиција ЧУДНЕ НЕКЕ СТВАРИ ПОЈЕДИНИ НАЗОВИ ОПОЗИЦИОНАРИ БИЛИ НА ДОЧЕКУ ПУТИНУ ДОК ЈЕ ПРАВА СРБСКА ОПОЗИЦИЈА ЗАБРАЊЕЊА СНП НАШИ И СРБСКИ ОБРАЗ ОД ТЗВ ав шћиптара фазлију муслију СССС

    Свиђа ми се