АКТУЕЛНО

Лице и наличје српске стварности: Никола Танасић – Чврста рука као намештаљка


Ситуација у Србији је, према речима филозофа Николе Танасића изнедрила укрштање две врсте презира према политици које, како појашњава за „Вести“, долазе са са разних страна.

Никола Танасић

-То су два феномена која ступају у међусобни однос. Први од њих је интелектуалистички презир који, условно речено, представља лажни отклон од политике, а други је простонародски презир према „ријалитију“ који се одиграва у Скупштини Србије – навео је Танасић.

Он је додао да су и један и други феномен негативна политичка и друштвена појава, а оне као и да иду „руку под руку“, претећи тако опасном тенденцијом званом патернализам.

– Прва теза подразумева да политичка дешавања не треба да занимају образоване и успешне, већ су она резервисана за сиротињу и докони свет, док друга наглашава да у политику улазе само опортунисти и конформисти – навео је овај филозоф и аналитичар.

Таква запажања се, како истиче, граде на некаквом реалном практичном искуству, али су заводљива, јер наводе грађане на закључак да се политиком не треба бавити, већ је треба препустити некаквим технократама или професионалним политичарима који су већ дуго на сцени.

– Преведено на народски језик то значи да Србији није потребна ни Скупштина, ни политичке партије, већ један „газда домаћин“ који ће „лупити руком о сто“ и „завести ред“. Око ове опасне ауторитарне тезе се развио широк консензус, дуж целе лепезе политичког спектра од левице до деснице, и сви пођеднако траже да се појави „домаћин“ или „страни управитељ“, добродушни тиранин који треба народу да покаже прави пут. Ово је једна подла намештаљка која наводи воду на воденицу перфидне тврдње да је народ у Србији тај који тражи ауторитете, јер воли „чврсту руку“. То је у ствари, историјски гледано потпуно нетачно – појашњава овај филозоф.

Танасић не спори да је народ кроз историју клицао српским вођама, али увек зато што су га те вође подмићивале и плаћале на разне начине.

– Та наводна заслепљеност вођом у ствари је корен вукла из чисто прагматичних разлога. Никада није била ништа више од политичког прагматизма и настојања да се из вечито невољне политичке ситуације, извуче каква таква корист – сматра наш саговорник.

Истиче да се данас од политичког дијалога у парламенту прави циркус. То тумачи наумом олигархијских кругова да изврше системску деградацију Скупштине Србије и де факто укину традиционалну поделу власти на законодавну коју чини парламент, извршну, односно владу и судску.

– Скупштински ријалити у ствари укида политичко, пружа оправдање за увођење аутократије и умањење права грађана – каже он.

Лажна демократија

Неопходно је, према речима Танасића, да грађани учествују и питају се о виталним темама у друштву. Тако ће се, како је нагласио, суверенитет вратити његовим носиоцима, односно народу у Србији.

– Када институције буду одговорне грађанима, а не елитама, тек онда ћемо имати демократију. Овако је на делу само разградња институција државе и лажна демократија, јер се грађани питају само на изборима за носиоце власти, а њихова политичка воља се затим систематски игнорише, исмева и омаловажава. То говори да живимо далеко од демократских услова, у једној симулираној демократији у којој је Скупштина Србије само служи као сурогат парламентаризма – закључио је он.

Кафана као узор

Никола Танасић указује да је на Балкану одувек кафана била основна и темељна институција демократије, а уз пијацу као универзално место демократског и политичког дијалога од антике наовамо.

– Кафана код нас подразумева истинску културу демократског дијалога, наспрам Скупштине где је дијалог симулиран. Уместо да указују на ову аутохтону демократичност друштва, представници невладиног сектора нам протурају слику корумпираних и примитивних балканских политичара као да су европски политичари ишта бољи – каже Танасић.

ИЗВОР: ВЕСТИ

———–

21.1.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић