АКТУЕЛНО

У току је злочин над природом националног парка Шар Планина! Угрожене реке Калуђерка и Болованка одакле се цело Штрпце снабдева пијаћом водом!


Ко брине о рекама националног парка „Шар планина“ на простору Сиринићке жупе на КиМ у којој живе Срби?

Косово и Метохија је јужна српска покрајина и део Републике Србије који је крoз векове повремено под окупацијом, а повремено слободан. Тренутно се налази под ОКУПАЦИЈОМ, која није званично проглашена али ће се, уз Божију помоћ, у наредним годинама, стећи услови за њено ослобођење и уклањање издајничког режима на свим нивоима. Овај текст о делу српске територије која је окупирана пишемо из Београда у нади да ће и предлог на крају текста усвојити нека нова власт у Србији након коначног ослобођења.

***

 21.1.2019. Срби на окуп

Поштовани пријатељи, драга браћо и сестре,

Обавештавамо Вас овим путем о „злочинима над природом националног парка Шар Планина“ која се налази у нашој јужној покрајини Косову и Метохији. Након бесправне сече, уништавања великих шумских површина на путу према ски стази, на Превалцу и на осталим деловима Шаре због бесправног зидања викендица од стране Шиптара, сада је на реду уништавање водног ресурса националног парка од стане Албанаца уз договор са издајницима који су на власти у општини Штрпце тзв. „Шиптарским Србима“ из Српске листе, а пре тога Либерала који су били у коалицији са Тачијем.

Међу Србима који нису лојални Вучићевој тзв. „Српској“ листи (која подржава владу и председника „Косова“ ратне злочинце Харадинаја и Тачија) влада страх јер су постављене камере на местима предвиђеним за уцевљење река које протичу кроз српску средину, а и ако дође до инцидента они немају коме да се пожале или да протестују и остављени су на милост и немилост косовској полицији и њиховом правосуђу. С обзиром да у централној Србији на свим медијима се прича само о северу КиМ они себе ту не препознају, јер се налазе јужно од реке Ибар, а ни Република Србија их више, нажалост, не сматра својим грађанима иако су Срби. Они не могу да се жале око решавања најобичнијих животних проблема, а камоли око проблема са рекама на својој територији.

Република Србија их је „отписала“, али то је само тренутна власт, ми знамо да је КиМ део Србије, а Шара наша, српска планина. Овим путем обавештавамо јавност о проблему Срба у општини Штрпце, а њих свим срцем подржавамо у активностима очувања река националног парка и села Сиринићке Жупе.

У тексту нећемо именовати никога од Срба нити постављати слике људи који покушавају да сачувају реке због њихове безбедности. Овај текст је лични чин и показатељ шта се дешава у националном парку који је заштитила Република Србије, а самим тим каквом безвлашћу је изложен српски народ ове прелепе Шарпланинске жупе. Овај текст је и лични чин љубави и поштовања према онима којих се њихова матична држава одрекла!

Морам да напоменем да су Срби покушали у пар наврата да затрпају канал који је багер прокопао да би се ставиле цеви за уцевљење реке. Али снимци објављени на фејсу су показали ко је то радио па су поједини Срби имали проблема са „властима“ општине и локалним моћницима (читај Србима) и косовском полицијом.

***

Прво је кренуло са уцевљењем реке Лепенац и сада ћемо таксативно као извор ових догађаја користити фејсбук страницу Штрпце Србија:

  1. децембар 2018. године

ХИДРОЦЕНТРАЛА НА РЕЦИ БОЛОВАНКИ И КАЛУЂЕРКИ У ШТРПЦУ

Ускоро река Болованка и Калуђерка одлазе у цеви. Наиме након градње на Лепенцу почиње градња хидроцентрале у самом Штрпцу, и то само неколико метара од изворишта воде, одакле се снабдева цело Штрпце „пијаћом“ водом. Ускоро опширније!

  1. децембар 2018.године

Машине и кућица на обе реке у Штрпцу у сврху припреме за укопавање реке Калуђерке и Болованке у цеви, односно градње хидроцентрале. Слике су нам послали забринити мештани Штрпца а ми ћемо у наредним данима прикупити информације и податке о овом пројекту, након чега ћемо се опширније бавити овом темом. Свакако бићемо на страни мештана у демократској борби за очување здраве животне средине и живот обичних грађана, и увек против појединаца којима је мотив лично богаћење и новац!

  1. децембар 2018.године

Слап на реци Калуђерки у Штрпцу. Богатство и благо природе Богом дано. Уколико не схватимо значај ове реке ускоро ће завршити у цеви зарад профита појединаца, а ми ћемо моћи само да се сећамо, да жалимо, и препричавамо деци како је то благо изгледало некада!

Природа и животна средина изнад свега. Рецимо гласно и јасно Стоп уништавању река и наше животне средине,рецимо НЕ изградњи хидроелектране!

  1. децембар 2018.године

Почели су радови на „Обе реке“ у Штрпцу у циљу изградње хидроелектране. Река Калуђерка и Болованка иду у металне цеви и то у дужини од пет километара. Иза речног корита остаће пустош. Од овог пројекта имаће користи само појединци, а какве ћемо штете ми житељи Штрпца да имамо, процените сами!

  1. децембар 2018.година

Реке, природа, здрава животна средина је последње што се жели отети Србима у општини Штрпце. Народ је то коначно препознао, сутра у 12 часова на „Обе реке“ у Штрпцу народни протест!

  1. децембар 2018.година

Овако изгледа речно корито реке Лепенац пре и после градње хидроелектране. Ако не кажемо Стоп узурпацији река у Сиринићкој Жупи, овако ће изгледати и река Калуђерка и Болованка у Штрпцу, Сува река у Јажинцу, Дурлов поток на Шари, само извориште реке Лепенца у Севцу, као и све остале притоке Лепенца.
Штете по живот мештана су немерљиве, користи појединаца и узурпатора огромне. Узели су нам све што вреди у Сиринићкој Жупи, преостало им је још само да нам узму воду, природу и ваздух. То ће бити крај живота на овим просторима.
Зато сутра сложно, јединствено, храбро и одлучно сви на протест у 12 часова на „Обе реке“ у Штрпцу.

Видимо се!

  1. децембар 2018.године

ВЕЛИКИ ОДЗИВ ГРАЂАНА НА ПРОТЕСТУ ПРОТИВ ГРАДЊЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ НА „ОБЕ РЕКЕ“ У ШТРПЦУ!

Како је и најављено, данас у 12 часова одржан је миран протест грађана Штрпца, који се противе градњи хидроелектране, на реци Калуђерки и Болованки у Штрпцу. На скупу се говорило о значају реке за даљи опстанак, јер се ради о чистој пијаћој води важној за даљи опстанак. Затражено је да извођач радова одмах уклони машину са места започетих радова, а такође формиран је и народни одбор, односно делегација, која ће у име грађана дефинисати и испоставити јасне захтеве представницима локалне самоуправе, који имају законских механизама да спрече даље уништавање и узурпацију природних ресурса Сиринићке Жупе. Протест грађана је настављен шетњом до зграде општине, који су захтевали пријем код надлежних у општини, али нажалост до разговора са челницима општине није дошло. Протести ће се даље наставити, а грађани очекују апсолутну подршку градоначелника да се ово насиље над реком и нашим животима заустави и спречи. Протесту је присуствовало неколико стотина, до хиљаду људи!

  1. децембар 2018.године

ЗАЈЕДНО МОЖЕМО СВЕ, ОПШТИ ИНТЕРЕС ИЗНАД ЛИЧНОГ. СТОП УНИШТАВАЊУ РЕКА СИРИНИЋКЕ ЖУПЕ И ИЗГРАДЊИ ХИДРОЕЛЕКТРАНА!

Река Калуђерка и Болованка одакле се снабдева цело Штрпце пијаћом водом. Замислите неко „паметан“ жели да је укопа у металне цеви искључиво ради личне користи, а на штету преко 2 500 грађана. Ради се о пијаћој води и на њу полажу право искључиво мештани, који постоје и живе са њом од кад је века и света. Ово за нас није политичко, али јесте животно питање. На потезу су политички представници у општини Штрпце, који ће подржати интерес мештана и стопирати не само ове радове, већ потпуно забранити изградњу хидроцентрала у целој Сиринићкој Жупи.

Ми ћемо њима помоћи протестима, они нама административном одлуком. За неколико дана добићемо одговор да ли нам се интереси и циљеви поклапају?.Надамо се да је ово неупитно питање

Народ свакако одлучан да брани реке и живот!

  1. децембар 2018.године

Река Калуђерка и Болованка, избор је лак?
Бирамо између живота и струје.
Ако бирамо живот, стопираћемо изградњу хидроелектране.
Ако хоћемо струју, уништићемо наше животе за лагодан живот појединца или интересне групе!

  1. децембар 2018. године

ВАЖНО ПОЈАШЊЕЊЕ НАРОДУ СИРИНИЋКЕ ЖУПЕ У ВЕЗИ ГРАДЊЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНА НА РЕКАМА СИРИНИЋКЕ ЖУПЕ!

Да појаснимо ситуацију око издавања дозволе за градњу хидроелектрана, на рекама у Штрпцу!

Наиме, да би инвеститор добио концесију на коришћење река, неопходно је да прикупи дозволе-сагласност, минимум од следећих институција.

1.Скупштина општина Штрпце (Локална самоуправа)

2.Министатство за локалну самоуправу.

3.Регулаторно тело за промет енергијом

Шта мислите да ли инвеститор „Маткос група“ има све ове три дозволе за коришћење (уништавање) река Сиринићке Жупе, и ако нема, да ли би почели са извођењем радова на реци Болованки и Калуђерки?

П.С:
Општини Штрпце,
Ако ћутите значи да потврђујете ове наше тврдње, а ако не говоримо истину демантујте нас!

  1. децембар 2018.године

ЗБОГ ВОЈСКЕ СРБИ СТРЕПЕ, АЛБАНЦИ СЛАВЕ КОЛИКО ЈОШ ДО СУТРА!

У Штрпцу и српским срединама јужно од реке Ибар страх и зебња због мењања мандата постојећим оружаним снагама Косова*. У осталим деловима Косова настањено албанским живљем славље. Све су заборавили, и на лошу социјалну и економску ситуацију, на катастрофални здравствени и образовни систем, на корупцију и криминал, која је широко развијена у свим сферама друштва. На обећану визну либерализацију и бољи живот можда су заборавили данас, али већ од сутра биће тема бр 1. А тек кад крену прва хапшења бивших команданата пред Специјалним судом, е тек ће тада бити белаја.

Скретање пажње јавности са важних тема може да има ефекта али не у недоглед.
Клупко се обмотава, храбро, мирно, без панике чекамо расплет.

Србија је Косово!

  1. децембар 2018.године

Како год неко мислио, Срби на северу боре се и избориће се за неке своје интересе. Ми у Штрпцу не можемо да одбранимо ни један шарпланински поток, нити кокошињац, а камоли нешто друго. Још увек челници општине ћуте око процедуре за издавање дозвола за градњу хидроелектрана на нашим рекама. Опет понављамо, дозвола општине је неопходна да би инвеститор ушао у овај посао. Ако и даље ћутите значи да се слажете са овом нашом тврдњом.

Чекамо ваш одговор!

  1. децембар 2018.година

Поставимо ову слику на профилно место, на би ли скренули пажњу широј јавности да тежимо останку КиМ у саставу Србије, а самим тим да и општина Штрпце, у свим могућим комбинацијама у преговорима око коначог решења остане у уставно правном поретаку Р.Србије.

Хвала!

  1. децембар 2018.године

Синоћ је извршен сајбер напад на сајт, инстаграм и фб страницу Далибора Јевтића, што је за сваку осуду, па му овом приликом дајемо пуну подршку. Ми њега питамо, ко је извршио напад на наше шарпланинске реке ради градње хидроелектране. Да ли инвеститор има дозволу за рад, и ко је издао дозволе?

Мислим да је ово јако важно питање јер се тиче опстанка и живота грађана Сиринићке Жупе.

Чекамо одговор?

  1. децембар 2018.године

Скупштина тзв Косова усвојила резолуцију о преговорима са Србијом и одредила нови преговарачки тим. За резолуцију је гласала партија Шпенда Ахметија, што значи да влада има нову скупштинску већину, која више неће зависити од посланика Срба. Да ли веће учешће у влади вреба Самостална либерална странка Слободана Петровића, то ћемо тек видети.

У опцији су и неке друге комбинације али отом потом!!

16. децембар 2018.године

ЗАТО ШТО НАМ ВЕРУЈЕТЕ!

За три дана око 22 000 људи је видело наше објаве, делите наше објаве, препоручите страницу вашим пријатељима.

Топли поздрав из Сиринићке Жупе са КиМ!! 

  1. децембар 2018. у 15:23

Уништавање река у Сиринићкој Жупи се наставља на потезу од пијаце кроз Беревце.

  1. децембар 2018. године у 15:23

Инсталиране камере на „Обе реке“ на бандери, тик поред кућице, која служи радницима за извођења радова на реци Калуђерки.

Вероватно у функцији застрашивања грађана. Очигледно не одустаје се са намером да се и ова река пресуши и укопа у цеви. Сада смо више него сигурни да ће народ да одбрани своју реку!

  1. децембар 2018. године

Велике приче настају од малих људи. Задивљени смо борбом мештана села Раките у општини Бабушница код Пирота, који се боре против изградње мини хидроелектрана. Поред силних егзистенцијалних, политичких и безбедоносних проблема Срби Сиринићке Жупе имају исти овакав проблем. Сада нам загорчавају живот укопавањем шарпланинских река у цеви, ради профита појединаца. Нека нам ово малено село од 200 људи, али великог срца послужи као узор да устанемо и одбранимо реке на нашој Шар-планини. Борба за слободан проток река у своја речна корита је борба за слободу и опстанак људи у Сиринићкој Жупи.

  1. децембар 2018. године

У оквиру конкурса под називом „Сто најлепших слика Србије“, најлепша слика долази са Шар-планине са Косова и Метохије.
И не само слика,ово је најлепши део Србије!

Image result for najlepsa slika srbije
Фото: Бобан Стојановић

  1. децембар 2018. у 22:10

ВАЖНА НАПОМЕНА!

Петицијом грађана захтевати од СО Штрпце да поништи сопствену одлуку из 2013. године, када је започет процес градње мини хидроелектрана над рекама Сиринићке Жупе. То је био први документ/одлука, која је омогућила инвеститору да прикупи осталу документацију на централном нивоу, којом је омогућен овај дивљачки подухват над природом и рекама Шар-планине!

Опет понављам, захтевати да се поништи одлука СО Штрпце из 2013. године и то трајно!

  1. децембар 2018. у 16:00

ОДЛУКА СО ШТРПЦЕ ИЗ 2013. ГОДИНЕ ПРВИ КОРАК КА УНИШТАВАЊУ ВОДЕНИХ РЕСУРСА СИРИНИЋКЕ ЖУПЕ!

Општина Штрпце је 2013 године, без тендера инвеститору Маткос групи, дала сагласност на концесију ради градње мини хидроелектрана над рекама Сиринићке Жупе. Без консултације и јавне расправе са грађанима, кршећи закон о водама, заштити животне средине, све у циљу личне користи појединаца, на штету обичних грађана итд. За такву накарадну одлуку гласали су и одборници који живе тик поред река, који су одрасли поред тих река, купали се, наводњавали своја имања, пецали пастрмку. Служили су се вероватно наопаком логиком, „ја сам у међувремену дошао до пара, поседујем некретнине на више места ван КиМ, па ме баш брига за поштене, који желе да живе на овим просторима“. Напомињем да су овим угрожени и наше комшије Албанци.

Могуће решење:
Признати грешку, ставити на дневни ред СО Штрпце овај проблем и поништити одлуку из 2013. године.Та одлука мора бити трајна и важећа за све реке и притоке на целој Шар Планини!

Фејсбук група Севце Србија (то је назив једног села у Сиринићкој жупи) је објавила 11. децембра 2018. године следећи текст:

Aко у Штрпцу не одбранимо реку Калуђерку и Болованку, где је започета градња хидроелектране, са уништавањем ће се наставити, на Тисорманској и Череначкој реци у Севцу.

ПОДРШКА ИЗ СЕВЦА НАШИМ СУГРАЂАНИМА ИЗ ШТРПЦА КОЈИ СУТРА ОРГАНИЗУЈУ ПРОТЕСТ,СА ПОЧЕТКОМ У 12 ЧАСОВА НА ОБЕ РЕКЕ.

***

Да бисмо допунили текст о изузетном значају Шар-планине аутор текста ће у наставку дати основне карактеристике овог заштићеног подручја.

Национални парк „Шар-планина“, I (прва) категорија, природно добро од изузетног значаја[1], површина 39.000.000 ha; Решење 011-28/84 од 18.02.1986. године донето на основу Указа Скупштине Аутономне Покрајине Косово и Метохија, потврђено Законом о Националном парку („Службени лист САПК“ бр. 11/86) и Законом о националним парковима („Службени гласник РС“бр. 39/93).

Национални парк „Шар-планина“ се простире на северним и северозападним деловима истоименог масива, са око 70 врхова високих преко 2000 m и 30 врхова који прелазе висину од 2500 m надморске висине. Не само велика висина и масивност него и комбинација различитих облика рељефа (глацијалног, периглацијалног, крашког, флувијалног) стварају пејзаж изузетне динамике, енергије и атрактивности. На Шар-планини, прецизније, на Дрманској глави, налази се хидрографски чвор Балканског полуострва, место од кога отичу воде у три различита сливна подручја: јадранско, црноморско и егејско.

Васкуларну флору Шар-планине чине регистрованих 2319 таксономских јединица (6 класа, 56 редова, 104 фамилије, 494 рода и 1659 таксона на нивоу врста и подврста). До сада су регистроване 332 ендемичне врсте, међу којима се налази 20 локалних ендемита присутних само ту као на пр. Хајдучица Краља Александра (Achillea alexandri regis), шарпланински каранфилић (Dianthus scardicus), шарска дивизма (Verbascum scardicolum) и друге. У националном парку се налази 112 асоцијација различитих вегетацијских појасева, од субмедитеранског у долинама река, до високопланинског појаса типа тундре где влада сурова периглацијална клима.

Што се тиче фаунистичких одлика у границама Националног парка утврђено је 147 врста дневних лептира (77% врста Србије, 50,86% врста Балкана). Од укупно 45 врста водоземаца и гмизаваца регистрованих на подручју Србије, на Шар-планини је утврђена 31 врста, 12 врста припада класи водоземаца, а 19 врста класи гмизаваца (69% српске херпетофауне). Због изузетног богатства у ретким и угроженим врстама птица, Шар-планина је уврштена у листу најважнијих птица у Европи (GRIMMETT & JONES 1989), такође подручје српског дела Шар-планине се налази на међународној листи IBA in Europe (Важна подручја птица у Европи) (PUZOVIĆ GRUBAČ 2000). На Шар-планини су регистроване и 32 врсте сисара, али без слепих мишева који су недовољно проучени. Заштитни знак ихтиофауне Шар-планине је поточна пастрмка (Salmo trutta L.), врста чистих, хладних планинских водотока бујичног карактера, а њено присуство указује на квалитет њених планинских вода.

Најбројнији и најзначајнији објекти културне баштине Националног парка су они који потичу из периода средњовековне српске државе. Од споменика овог подручја својим бројем, уметничким дометима и историјским значајем издвајају се две велике групе сконцентрисане на релативно малом простору око села Кориша и Кабаш. По вредности се издваја 14 категорисаних културних добара од изузетног значаја изграђених у периоду од XII до XVI века, а налазе се у границама Парка и то:

  • Манастир Св. Арханђела, Јабланица, Призрен (XIV век, изузетан значај);
  • Остаци испоснице и манастира Св. Петра Коришког, Кабаш (XIII век, изузетан значај);
  • Црква Св. Богородице, Пејчићи, Средска (XIII век, изузетан значај);
  • Црква Св. Николе, Богошевци, Средска (XVI век, изузетан значај);
  • Црква Св. Николе, Мушниково, Средска (XVI век, изузетан значај);
  • Црква Св. Петке, Мушниково, Средска (XIV век, изузетан значај);
  • Црква Св. Ђорђа, Милачићи Средска (XVI век, изузетан значај);
  • Црква Св. Николе, Драјчићи, Средска (XVI век, изузетан значај);
  • Црква Св. Ђорђа, Горње Село, Средска (XVI век, изузетан значај);
  • Црква Св. Богородице Одигитрије, Мушутиште, Сува Река (XIV век, изузетан значај);
  • Црква Св. Ђорђа, Г. Битиња, Штрпце (XIV век, изузетан значај);
  • Црква Св. Теодора Тирона, Д. Битиња, Штрпце (XVI век, изузетан значај);
  • Црква Св. Николе, Готовуша, Штрпце (XVI век, изузетан значај);
  • Црква Св. Николе, Штрпце (XVI век, изузетан значај).

Некатегорисани споменици, подигнути у периоду од XIII до XVIII века, као део културно-историјског наслеђа унутар предвиђених граница Парка, проглашени за споменике културе по Закону о културним добрима су:

  • „Град“ Вишеград, изнад Св. Архангела, Јабланица, Призрен[3] (XIII век);
  • Стари камени мост у клисури Призренске Бистрице код Св. Архангела, Јабланица, Призрен (XIV век);
  • Манастир Св. Тројица, Мушутиште, Сува Река (XV век);
  • Манастир Св. Петра и Павла, Кориша, Сува Река (I век);
  • Манастир Св. Марко, Кабаш, Сува Река (XV век);
  • Остаци манастира Мужљак, Кориша, Сува Река (XVII век);
  • Остаци гробљанске цркве на Ћувику, Кабаш, Сува Река (XIV век);
  • Остаци гробљанске цркве Св. Никола, Кориша, Сува Река (I век);
  • Остаци гробљанске цркве Св. Ђорђа, Кориша, Сува Река (XIX век) ;
  • Остаци цркве и зидина у Лука Махали, Кабаш, Сува Река (I век);
  • Црква Пресвете Богородице, Кориша, Сува Река (XVIII век);
  • Остаци утврђења Коришко Градиште, Кориша, Сува Река (I век);
  • Остаци средњовековног трга, Кабаш, Сува Река (I век);
  • Остаци цркве Св. Богородице (сестре Св. Петра Коришког), Кабаш, Сува Река (I век);
  • Православно гробље у Кориши, Сува Река (I век);
  • Црква испосница Св. Николе у клисури Призренске Бистрице, Јабланица, Призрен (XIV век) ;
  • Спомен плоча у засеоку Крајчићи, Средска (I век);
  • Спомен плоча у засеоку Милачићи, Средска (I век);
  • Испосница Голем Камен, Плањане, Средска (I век);
  • Црква Св. Богородице, Плањане, Средска (XVII век);
  • Хидроелектрана „Призренка“ у клисури Призренске Бистрице, Јабланица, Призрен (1928);
  • Црква Св. Илије, Локвица, Средска (XIX век);
  • Црква Св. Николе, Милачићи, Средска (XIX век);
  • Црква Св. Ђурђице, Млике, Драгаш (XIX век);
  • Утврђење изнад села Крушево на брду „Хисариште“, Драгаш (I век);
  • Црква Св. Богородице, Готовуша, Штрпце (XIX век);
  • Остаци испоснице Русенице, Мушутиште, Сува Река (XIV век);
  • Остаци испосница пећина на брду Матос, Мушутиште, Сува Река (XIV век);
  • Село Севце (заселак Шубарини), поступак за проглашење у току (XIX век).

Национални парк „Шар-планина“ је од изузетне националне и глобалне важности и то са аспекта: научног, културно-историјског, еколошког и образовног значаја.

На основу закона о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 36/93), Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95), Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04) и Правилника о категоризацији заштићених природних добара („Службени гласник РС“, бр. 30/92), урађене су Студије Завода за заштиту природе Србије као основе за проглашење и заштиту Националног парка „Проклетије“, као природног добра од изузетног значаја прве категорије; као и завршеног вредновања подручја Шар-планине и Студије, предлога за његову заштиту као Националног парка „Шар-планина“ у трајним границама, природно добро од изузетног значаја прве категорије. Министарству науке и заштите животне средине Завод за заштиту природе, као овлашћена стручна институција, а на основу важеће легислативе, предложио је заштиту ова два Национална парка.

Предлог за Национални парк „Шар-планина“ у трајним границама

Маркантна планинска баријера Шар-планине, на крајњем југу Србије дуж границе са Македонијом, морфолошки јасно ограничена ниско спуштеном Призренско-метохијском, Косовском и Полошком котлином. Северни и северозападни део овог масива који територијално припада Србији, на основу својих природних и културно-историјских одлика, поседује све предвиђене елементе да се заштити у целости. То је простор који се одликује изузетном геолошком, геоморфолошком, хидрогеолошком, хидролошком, педолошком, климатском, флористичком, фаунистичком, вегетацијском и екосистемском разноврсношћу.

На овом планинском масиву и његовим огранцима налазе се бројни објекти геонаслеђа Србије: 23 геоморфолошка, 15 хидрогеолошких, 13 хидролошких објеката и 12 геолошких профила националног, балканског, европског и светског нивоа вредности. Такође, овај планински масив представља по разноврсности и јединствености флоре, фауне и њихових заједница један од центара биолошке разноврсности Европе.

На основу Студије заштите коју је израдио Завод за заштиту природе Србије, Национални парк „Шар-планина“ у трајним границама би требало да се простире на површини од 96.987,86,24 ha. Налазио би се на територији општина Драгаш (око 31.300 ha у границама Парка), Призрен (око 30.600 ha у границама Парка), Штрпце (око 24.000 ha у границама Парка), Сува Река (око 7.500 ha у границама Парка) и Качаник (око 3.600 ha у границама Парка). Први (I) степен заштите би требало да обухвата површину од 11.927,94,39 ha (12,3%), други (II) степен заштите површину од 21.663,68,41 ha  (22,3%), а трећи (III) степен заштите површину од 63.396,23,44 ha (65,4%).

Простор предвиђен за Национални парк у трајним границама се одликује, не само јединственом природном, већ и културном баштином. Најбројнији и најзначајнији објекти културне баштине су они који потичу из средњовековне српске државе. Издваја се 14 категорисаних културних добара од изузетног значаја из периода XII – XVI века и 31 средњовековни споменик културе од великог значаја.

Због изузетних природних одлика Шар-планина се налази на: Листи међународно значајних подручја за птице као ИБА подручје (IBA – Important Bird Areas), (BirdLife Conservation, BirdLife International, 1999); Листи међународно значајних подручја за биљке као ИПА подручје (IPA – Important Plant Areas), (Planta Europa, Plantlife, 2005); Националној листи (у групи од десет) потенцијалних Резервата биосфере (Biosphere Reserve) у оквиру UNESCO програма Човек и биосфера (UNESCO – Man and Biosphaere), Националној листи једног од пет потенцијалних подручја које треба да буде номиновано за Светску природну баштину (World Heritage – UNESCO) и Прелиминарној националној листи потенцијалних Рамсарских подручја у Србији.

У протеклим деценијама је било више покушаја да се шарски планински масив са свим његовим огранцима заштити парцијално или као интегрална целина и то:

  • 10.1955. године је проглашен Строги природни резерват „Прибежиште риса на Русеници“, површине 300,00,00 ha (Решење бр. 313 Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије).
  • 12.1960. године је проглашен Строги природни резерват мунике на Поповом прасету, површине 30,00,00 ha (Решење бр. 01-543 Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије).
  • 12.1960. године је проглашен Строги природни резерват чисте муникове шуме Букоасат на Ошљаку, површине 20,00,00 ha (Решење бр. 01-544 Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије).
  • 12.1960. године је проглашен Строги природни резерват муникове шуме Голем Бор површине 35,00,00 ha (Решење бр. 01-545 Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије).
  • 11.1976. године је проглашен Природни споменик Клисура Призренске Бистрице на површини од 200,00,00 ha (Решење бр. 633-12 Секретаријата за друштвене службе СО Призрен, „Службени лист САПК“, бр. 51/76).
  • 12.1978. године Завод за урбанизам и пројектовање у Приштини и Покрајински завод за заштиту природе у Приштини израдили су студију Национални парк Шар-планина и дела Коџа Балкана, Регионални просторни елементи као предлог за проглашење дела Шар-планине за национални парк. Овај документ се водио под бројем 583 у архиви тадашњег Покрајинског завода за заштиту природе. На основу тог предлога подручје Националног парка је требало да захвата површину од око 25.000 ha, обухватајући делове општина Урошевац, Призрен и Сува Река.
  • године проглашен је Национални парк „Шар-планина“ покрајинским Законом о Националном парку „Шар-планина“ („Службени лист САП Косова“, бр. 11/86) површине 39.000,00 ha, али ЈП Национални парк „Шар-планина“ није основано.
  • Законом о националним парковима[5] преузете су описане границе из покрајинског закона, али су оне проглашене за привремене због недовољног нивоа информација.
  • Крајем 1993. године Завод за заштиту природе Србије је утврдио и ближе описао привремене границе Националног парка и на основу тог описа формирано је ЈП Национални парк „Шар-планина“ које је преузело шуме и шумско земљиште на коришћење и управљање, али с тим да су границе и даље задржале привремени карактер.
  • Годину дана касније Завод за заштиту природе Србија је сачинио образложење предлога за проширење и израду трајних граница Националног парка „Шар-планина“.

Студију заштите као стручну основу за проглашење трајних граница Националног парка „Шар-планина“, као природног добра од изузетног значаја прве категорије Завод за заштиту природе Србије је 2006. године доставио Министарству науке и заштите животне средине Републике Србије у циљу покретања процедуре проглашења Националног парка „Шар-планина“ у трајним границама, односно процедуре измене Закона о националним парковима.

Реализацију очекујемо након ослобођења Косова и Метохије.

Догодине у Призрену!

др Снежана Антонијевић


[1] Правилник о категоризацији заштићених природних добара („Службени гласник Републике Србије“, број 30/92).

[3] Национални парк у трајним границама обухвата и део територије града Призрена, али је сам град изван граница Парка.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 39/93.

1 reply »

  1. МОЛИТВАМА ГОСПОДУ И СВЕТОМ ОЦУ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ СЛАВА МУ И МИЛОСТ ВАЗДА МОЈЕ МОЛИТВЕ ЗА НАШЕ СВЕТО КОСОВО МЕТОХИЈУ ДА СЕ САЧУВАЈУ СВЕ НАШЕ СРБСКЕ ПИТКЕ РЕКЕ ШУМЕ ЊИВЕ НА ЖАЛОСТ МАНАСТИРЕ И ЦРКВЕ СУ ОСВОЈИЛИ унијати ТЗВ ВЛАДИКЕ ТЕОДОСИЈА ШИБАЛИЋА ПОЗДРАВ БРАЋИ И СЕСТРАМА СНО СРБИ НА ОКУП СА ПОЗДРАВОМ НАШИМ ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ АМИН БОЖЕ ДАЈ СССС

    Свиђа ми се