АКТУЕЛНО

Проф. др Љубомир Т. Грујић – Растурање државе противуставним законима


Пише: Проф. др Љубомир Т. Грујић
24.1.2019.

 

РАСТУРАЊЕ ДРЖАВЕ, УНИШТАВАЊЕ СЛОБОДЕ И ПРАВА ГРАЂАНА, ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЧОВЕКА И НАРОДА ПРОТИВУСТАВНИМ ЗАКОНИМА

 

НАЧЕЛА УСТАВА МЕРОДАВНА ЗА ОВАЈ ТЕКСТ

Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.Члан 1 Устава

Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.

Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.

Члан 2 Устава

Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.

Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.

Члан 3 Устава

Правни поредак је јединствен.

Уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску.

Однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли.

Судска власт је независна.

Члан 4 Устава

Јемчи се и признаје улога политичких странака у демократском обликовању политичке воље грађана.

Оснивање политичких странака је слободно.

Недопуштено је деловање политичких странака које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.

Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи.

Члан 5 Устава

Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са њего-вим другим функцијама, пословима или приватним интересима.

Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одре-ђују се Уставом и законом.

Члан 6 Устава 

ОДГОВОРНОСТ

Устав у свом члану 4 јасно утврђује обавезу законодавне, извршне и судске власти да у равнотежи свака од њих контролише друге две гране власти. Свака од њих је одговорна другим двема са становишта да ли поштује Устав и да ли извршава своје уставне обавезе. Посредно или непосредно су све три гране власти одговорне народу Републике Србије.

ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ

Република Србија  уређује и обезбеђује: 

  1. остваривање и заштиту слобода и права грађана; уставност и законитост; поступак пред судовима и другим државним органима; одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката; амнестије и помиловања за кривична дела.

Други став члана 97 Устава

Из ове уставне одредбе проистичу обавезе и одговорности врховних државних органа и руководилаца за извршавање својих уставних и законских дужности. Њихово извршавање они гарантују својим заклетвама датим народу Републике Србије.

ОДГОВОРНОСТ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА
ЗАКЛЕТВА НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА

Народна скупштина одговара Влади и председнику Републике:

Председник Републике може, на образложени предлог Владе, распустити Народну скупштину

Влада не може предложити распуштање Народне скупштине, ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је поставила питање свога поверења.

Народна скупштина се распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу.

Народна скупштина не може бити распуштена за време ратног или ванредног стања.

Председник Републике дужан је да указом распусти Народну скупштину у случајевима одређеним Уставом.

Истовремено са распуштањем Народне скупштине председник Републике расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања.

Народна скупштина која је распуштена врши само текуће или неодложне послове, одређене законом. У случају проглашења ратног или ванредног стања поново се успоставља њена пуна надлежност, која траје до окончања ратног, односно ванредног стања.

Члан 109 Устава

О одговорности народног посланика Устав утврђује:

Народну скупштину чини 250 народних посланика, који се бирају на непо-средним изборима, тајним гласањем, у складу са законом.

У Народној скупштини обезбеђују се равноправност и заступљеност полова и представника националних мањина, у складу са законом.

Члан 100 Устава

Из првог става овог члана Устава следи да народни посланик одговара народу. Међутим, Устав и закон не омогућавају народу да опозове народног посланика пре истека његовог мандата. Народу је једина могућност да на следећим изборима не изабере за народног посланика оног дотадашњег народног посланика који није извршавао своје дужности и обавезе утврђене Уставом, законом и његовом заклетвом.

Народни посланик је заштићен имунитетом:

Народни посланик ужива имунитет.

Народни посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције.

Народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора, без одобрења Народне скупштине.

Народни посланик који је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година може бити притворен без одобрења Народне скупштине.

У кривичном или другом поступку у коме је успостављен имунитет, не теку рокови прописани за тај поступак.

Непозивање народног посланика на имунитет не искључује право Народне скупштине да успостави имунитет.

Члан 103 Устава

Народни посланик обавезно полаже заклетву тек пошто му је потврђен мандат што доводи до површног утиска  да полагање заклетве није услов да изабрани кандидат за народног посланика буде проглашен за народног посланика:

Након доношења одлуке о потврђивању мандата народни посланици полажу заклетву чији текст гласи:

„Заклињем се да ћу дужност народног посланика обављати предано, поштено, савесно и верно Уставу, бранити људска и мањинска права и гра-ђанске слободе и по најбољем знању и умећу служити грађанима Србије, истини и правди!“

Члан 17 Закона о Народној скупштини 

Значај заклетве народног посланика

Пошто је обавезан да положи заклетву, изабрани народни посланик је дужан да је поштује. Без полагања заклетве, пошто је обавезан да је положи, иако му је признат мандат, изабрани кандидат за народног посланика не може да стекне легитимитет да обавља дужности и врши функције народног посланика. Иако ни Устав ни закон не утврђују санкције за народног посланика који не поштује своју заклетву, нити дефинишу институцију разрешења народног посланика, из обавезе да положи заклетву проистиче да народни посланик одбацивањем своје заклетве губи легитимитет да и даље извршава дужности и обавља функције народног посланика, тј. да и даље буде народни посланик.

Народни посланик може да поднесе оверену оставку председнику Народне скупштине у року од три дана од дана овере (други став члана 14 Закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика).

ОДГОВОРНОСТ И ЗАКЛЕТВА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

Председник Републике бира се на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом.

Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине 90 дана пре истека мандата председника Републике, тако да се избори окончају у наредних 60 дана, у складу са законом.
Приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином полаже заклетву која гласи:

„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“

Члан 114 Устава

Из првог става члана 114 Устава проистиче да је председник Републике директно одговоран пунолетним држављанима (бирачима, народу) Републике Србије.

Републичка изборна комисија проглашава који је кандидат изабран за председника Републике већином гласова бирача који су гласали (чланови 17 и 18 Закона о избору председника Републике).

 Значај председничке заклетве

Изабрани председник Републике је обавезан да положи председничку заклетву приликом ступања на дужност. Пошто је обавезан да положи председничку заклетву, председник  Републике је дужан да је поштује. Без полагања председничке заклетве, пошто је обавезан да је положи, иако проглашен да је изабрани председник Републике, не може да стекне легитимитет да обавља функције и врши дужности председника Републике, не може да ступи на дужност председника Републике.

Иако ни Устав ни закон не утврђују санкције за председника Републике који не поштује своју председничку заклетву, из обавезе да је положи следи да председник Републике одбацивањем своје председничке заклетве губи легитимитет да и даље обавља функције и врши дужности председника Републике, тј. да и даље буде председник Републике. 

Оставка и смењивање председника Републике су уставне легитимне институције:

Кад председник Републике поднесе оставку, он о томе обавештава јавност и председника Народне скупштине.

Даном подношења оставке, председнику Републике престаје мандат.

Члан 117 Устава

Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком Народне скупштине, гласовима најмање две трећине народних посланика.
Поступак за разрешење може да покрене Народна скупштина, на предлог најмање једне трећине народних посланика.

Уставни суд је дужан да по покренутом поступку за разрешење, најкасније у року од 45 дана, одлучи о постојању повреде Устава.

Члан 118 Устава 

Из члана 118 Устава следи да председник Републике одговара још и Народној скуп-штини и Уставном суду.

ОДГОВОРНОСТ ВЛАДЕ И ЊЕНОГ ЧЛАНА, ЊЕГОВА ЗАКЛЕТВА

Устав јасно директно утврђује коме одговара Влада:

Влада је одговорна Народној скупштини за политику Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе.

Члан 124 Устава 

У члану 16. став 2. мења се и гласи:

„Заклетва гласи:“Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије.“ „

Члан 5 Закона о изменама и допунама Закона о Влади

Значај заклетве члана Владе

Пошто је обавезан да положи заклетву, изабрани члан Владе је дужан да је поштује. Без полагања заклетве, пошто је обавезан да је положи, изабрани кандидат за члана Владе не може да стекне легитимитет да обавља дужности и врши функције члана Владе.  Он може, као и цела Влада, да поднесе оставку или да буде смењен:

Мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала.
Мандат Владе почиње да тече даном полагања заклетве пред Народном скупштином.
Мандат Владе престаје пре истека времена на које је изабрана, изгласавањем неповерења, распуштањем Народне скупштине, оставком председника Владе и у другим случајевима утврђеним Уставом.
Влада којој је престао мандат може да врши само послове одређене законом, до избора нове Владе.

Влада којој је престао мандат не може да предложи распуштање Народне скупштине.


Члану Владе мандат престаје пре истека времена на које је изабран, констатовањем оставке, изгласавањем неповерења у Народној скупштини и разрешењем од стране Народне ск
упштине,на предлог председника Владе.

Члан 128 Устава

ОДГОВОРНОСТ И ЗАКЛЕТВА СУДИЈЕ УСТАВНОГ СУДА

Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону.
Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције је забрањен.

Члан 149 Устава

Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије.

Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.

Члан 151 Устава

Уставни суд чини 15 судија, који се бирају и именују на начин прописан Уставом.
Приликом ступања на дужност судије полажу заклетву пред председником Народне скупштине.

Текст заклетве гласи:“Заклињем се да ћу се у свом раду придржавати Устава и закона и да ћу своју дужност обављати часно, савесно и непристрасно“.

Члан 11 Закона о Уставном суду

Значај заклетве судије Уставног суда

Пошто је обавезан да положи заклетву, изабрани судија Уставног суда је дужан да је поштује. Без полагања заклетве, пошто је обавезан да је положи, изабрани кандидат за судију Уставног суда не може да стекне легитимитет да обавља дужности и врши функције судије Уставног суда.  Он може да буде смењен:

Судија Уставног суда разрешава се ако постане члан политичке странке, повреди забрану сукоба интереса, трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда, буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда.
Испуњеност услова за разрешење судије Уставног суда утврђује Уставни суд.
Поступак за разрешење покрећу овлашћени предлагачи за избор, односно именовање судија Уставног суда. Иницијативу за покретање поступка за разрешење може да поднесе Уставни суд.

Члан 15 Закона о Уставном суду

ПРИМЕРИ ПРОТИВУСТАВНИХ ЗАКОНА
ПРОТИВУСТАВНОСТ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ СУКОБА ИНТЕРЕСА ПРИ ВРШЕЊУ ЈАВНИХ ФУНКЦИЈА

 Као јавна функција, према овом закону, сматра се функција коју лице – функционер, врши на основи избора, постављења и именовања у органе Републике Србије, аутономне покрајине, општине, града и града Београда и у органе јавних предузећа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, општина, град и град Београд,

Сукоб интереса при вршењу функција судија Уставног суда, судија, судија за прекршаје, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца уређује се посебним законом.

Посебним законима урешује се и сукоб интереса функционера именованих у органе установа и других организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, општина, град и град Београд,

Члан 2 Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција

Овим чланом тог Закона је државна функција поистовећена с јавном функцијом. То је супротно првом ставу члана 6 Устава који разликује јавну функцију од државне функције. По том Закону се тумачи да функција председника политичке странке није јавна функција те да он може истовремено да буде и председник Републике, што не дозвољава члан 6 Устава.

НЕУСТАВНОСТ ЗАКОНА О УСТАВНОМ СУДУ:
ГРАЂАНИН НИЈЕ ОВЛАШЋЕН ДА СЕ ОБРАТИ УСТАВНОМ СУДУ

Члан 50 Закона о Уставном суду уводи институцију «овлашћеног лица», која не постоји у Уставу. Тај члан и даље објашњено тумачење Устава од стране Уставног суда не дозвољавају грађанину да се обрати Уставном суду:

Поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће се предлогом овлашћеног предлагача или решењем о покретању поступка.

Поступак за оцену уставности или законитости Уставни суд може да покрене самостално, на основу одлуке коју доноси двотрећинском већином гласова свих судија.

Члан 50 Закона о Уставном суду

Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница.

У предлогу се наводе разлози и докази због којих се тражи забрана рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице.

Члан 80 Закона о Уставном суду

Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике покреће Народна скупштина, на предлог једне трећине укупног броја народних посланика.

Акт о покретању поступка из става 1. овог члана садржи правни основ, одредбе Устава које су повређене и доказе на којима се акт заснива.

Акт о покретању поступка из става 1. овог члана председник Народне скупштине доставља Уставном суду.

Ако Уставни суд утврди да је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу с Уставом и законом, акт Народне скупштине којим се покреће поступак одлучивања о повреди Устава доставља се на одговор председнику Републике, у року који Уставни суд одреди.

Члан 93 Закона о Уставном суду

Уставном суду је била поднета иницијатива да Уставни суд покрене поступак оцене уставности претходних одредби Закона о Уставном суду (видети и овде).

Уставни суд је својим решењем Број: Iуз-526/2010 од 23.4.2012. године одбацио ту иницијативу (веза)

У претпоследњем ставу члана 167 Устава, који се једини односи на забрану рада политичке странке, а који гласи:

Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана.

Устав овлашћује и обавезује Уставни суд да одлучи о забрани рада политичке странке. Устав не одређује ко (не)може да покрене тај поступак код Уставног суда нити одређује ко (не)може да поднесе иницијативу Уставном суду да Уставни суд покрене тај поступак. Устав такође није одузео право грађанину да предложи Уставном суду да Уставни суд покрене поступак забране рада политичке странке. То право грађанина проистиче из 1. члана, 2. члана и 1. става члана 37 Устава. Уставни суд нема уставне основе да то право одузима грађанину нити да одбија иницијативу грађанина да Уставни суд покрене поступак забране рада политичке странке или оцене уставности рада председника Републике само зато што је подноси грађанин (видети Закључак Уставног суда јавно изложен на интернету: страна 1,  страна 2).

Уставни суд занемарује суштину. Оправданост за предлагање Уставном суду да оцени уставност рада било политичке странке било председника Републике било ког другог органа власти уопште не зависи ни од броја предлагача нити од статуса предлагача (појединац, група грађана, организација или институција, степен образовања, друштвено-политички положај, финансијско стање, верска или идеолошка опредељеност, национална припадност, итд.).  То зависи искључиво од рада политичке странке, председника Републике или другог органа власти, и њеног/његовог односа према Уставу и закону. Став Уставног суда да грађанин није овлашћен да покрене такву иницијативу код Уставног суда помаже стварању политичке олигархије и самовлашћу административне бирократије. То руши први и други члан Устава.

Да би Уставни суд утврдио да ли треба да забрани рад политичке странке обавезан је да прво оцени уставност и законитост њеног рада. Зато је предлагач то предложио Уставном суду. Уставни суд одговара да није обавезан да то уради!!!  На основу чега онда он доноси одлуку да ли да забрани, или не, рад политичке странке?

Законодавац је увођењем институције «овлашћеног лица» у члану 50 Закона о Уставном суду одузео грађанину правну способност гарантовану му првим ставом члана 37 Устава одузимајући му право да се обрати Уставном суду предлогом, тј. иницијативом, да Уставни суд покрене поступак оцене уставности и/или рада политичке организације и/или органа власти (било Народне скупштине или председника Републике или Владе), а што је један од разлога и мотива за постојање Уставног суда (чланови 4, 166 и 167 Устава).

Уставни суд је одбацио иницијативу да Уставни суд покрене поступак оцене уставности одредби чланова 29, 50, 1. става члана 80 и 1. става члана 93 Закона о Уставном суду (веза)

На основу члана 50 Закона о Уставном суду, тј. на основу институције «овлашћеног лица» , и на основу члана 80 Закона о Уставном суду, Уставни суд је одбио (веза) предлог да Уставни суд забрани рад Демократској странци због њених противуставних дела (веза).

 

 Институција «овлашћеног лица» је једна од основа стварања политичке олигархије и административне бирократије без икакве одговорности држављанима, тј. народу, Републике Србије. Позивајући се на институцију «овлашћеног лица» Уставни суд је одбио да покрене поступак оцене уставности и законитости рада Демократске странке, Социјалистичке партије Србије и Српске напредне странке (веза).

Негативне последице како рада Демократске странке, Социјалистичке партије Србије и Српске напредне странке тако и тих одбијања Уставног суда су дубоке и сада све већем броју држављана Републике Србије све очигледније.

Катастрофалне последице не само противуставних деловања тих странака, посебно њихових председника, већ и наведених одбијања Уставног суда заснованих на противуставној институцији «овлашћеног лица», односно заснованих на противуставним члановима 50 и 80 Закона о Уставном суду, захтевају велики и дугорочан напор целог народа да се оне уклоне.

Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком Народне скупштине, гласовима најмање две трећине народних посланика.
Поступак за разрешење може да покрене Народна скупштина, на предлог најмање једне трећине народних посланика.
Уставни суд је дужан да по покренутом поступку за разрешење, најкасније у року од 45 дана, одлучи о постојању повреде Устава.

Члан 118 Устава

Други став овог члана Устава даје право Народној скупштини да може да покрене поступак разрешења председника Републике, али нити обавезује Народну скупштину да покрене тај поступак нити утврђује да га једино Народна скупштина може да покрене. Њему је супротан први став члана 93 Закона о Уставном суду јер утврђује да је Народна скупштина покретач тог поступка. На основу тога Уставни суд погрешно тврди да једино Народна скупштина има право да покрене поступак за разрешење председника Републике: стр. 1стр. 2

Устав је оставио Уставном суду да утврди да ли иницијатива грађана Уставном суду да Уставни суд покрене поступак оцене уставности рада и разрешења председника Републике садржи довољне доказе или не, да ли је Уставни суд прихвата или не. Уставни суд је обавезан да штити уставност и законитост (први став члана 166 Устава). Последњи став члана 167 Устава обавезује Уставни суд да обавља и друге послове предвиђене Уставом.

Став Уставног суда да једино Народна скупштина има право да покрене поступак разрешења председника Републике потпомаже рушењу демократије, слободе и права грађана. Кад је председник Републике (противуставно, а Уставни суд остаје нем пред тим, уместо да заштити уставност!) и председник политичке странке која убедљиво има највише народних посланика у  Народној скупштини, и са својим коалиционим партнером има апсолутну већину, онда је Народна скупштина паралисана. Није у стању да покрене уставни поступак разрешења председника Републике. Ако грађанин не би имао право да предложи Уставном суду да Суд покрене поступак разрешења председника Републике онда би биле уништене и демократија и слободе и људска права у Републици Србији. Данас председник Републике влада Народном скупштином преко Српске напредне странке (и њених коалиционих партнера) као противуставни (2. став члана 2, 1. став члана 6 и члан 115 Устава) председник те странке. Тим својим противуставним ставом Уставни суд  постаје саучесник у одбацивању Устава, рушења државе, уништавања слободе и људских права, омогућавајући јачање и ширење окупације Републике Србије и њеног народа.

НЕУСТАВНОСТ ЗАКОНА О ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ
И ЗАКОНА О ИЗБОРУ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

Уставном суду је 29.10.2012. године био поднет Предлог да Уставни суд оцени уставност члана 12 Закона о председнику Републике (веза), (видети и веза1 и веза2)   

Тај члан Закона је у потпуној супротности трећем ставу члана 116 Устава по коме једно лице може највише два пута да буде бирано за председника Републике, али је у складу са трећим ставом члана 86 Устава Републике Србије из 1990. године, који дозвољава да једно лице буде највише два пута изабрано за председника Републике!

Уставни суд је својим Закључком одбацио тај предлог. Образложио је да то није предмет за Закон о председнику Републике већ за Закон о избору председника Републике (веза).

Уставни суд је дозволио да у Закону о председнику Републике остане да важи члан 12 Закона о Председнику Републике упркос његове супротности важећем Уставу! Уставни суд наставља да поштује и примењује неважећи Устав из 1990. године уместо важећег Устава из 2006. године! ЗАШТО? Коме Уставни суд одговара за то? Коме законодавац, Народна скупштина, одговара за такво непоштовање и омаловажавање важећег Устава? Они одговарају грађанима, тј. народу, Републике Србије на основу члана 2, 1. става члана 100 и тачке 11 члана 105  Устава.

Уставном суду је била поднета иницијатива да Уставни суд оцени уставност чланова 18 и 21 Закона о избору председника Републике (веза), (видети и овде)

 

Члан 18 тог Закона не утврђује који проценат бирача изашлих на гласање чини да је гласање за председника Републике легитимно. Члан 21 истог Закона омогућује да лице с једним гласом „ЗА“ буде изабрано за председника Републике! Није ли то спрдање с демократијом?

Уставни суд је својим ЗАКЉУЧКОМ Број Iуз-966/2012 од 15.05.2013. године одбацио тај предлог.

Уставни суд је закључио да поднети акт није иницијатива већ представка и зато је одбацио ту иницијативу! Тиме је Уставни суд подржао да је и са само једним бирачем, који је изашао да гласа, гласање за избор председника Републике пуноважно и да његов глас „ЗА“ значи да је предложени кандидат изабран за ту највишу државну функцију!

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.

Члан 111 Устава

Зар може да буде веће изигравање, омаловажавање, првог члана Устава и члана 111 Устава него што омогућавају чланови 18 и 21 Закона о избору председника Републике? Зар може лице које нема подршку ни 30% од укупног броја бирача да изражава државно јединство Републике Србије? Те законске одредбе директно уништавају демократију, супротно члану 1 Устава.

Својство председника Републике одређено чланом 111 Устава може да има само лице које добије подршку више од 50% од укупног броја бирача!

ПРОТИВУСТАВНОСТ ЧЛАНОВА ЗАКОНА О ИЗБОРУ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА:
ПРОТИВУСТАВНО ОЗАКОЊЕЊЕ КРАЂЕ ГЛАСОВА

Народној скупштини је била поднета петиција да укине законску правоснажност чланова 81, 82 и другог става члана 83 Закона о избору народних посланика јер они озакоњују крађу гласова бирача и уништавају демократију, људска права, слободе, равноправност и владавину права (видети цео допис овде  и овде).

Народна скупштина до сад није прихватила ову петицију. Док те одредбе буду важиле озакоњује се да се гласови бирача дати странкама које нису добиле више од 5% гласова дају великим странкама. Тиме се озакоњује  крађа гласова бирача и делује супротно једнакости грађана пред Уставом и законом гарантованом првим ставом члана 21 Устава:

Пред Уставом и законом сви су једнаки.

Први став члана 21 Устава

Иницијатива Уставном суду да покрене поступак оцене уставности чланова 81, 82 и другог става члана 83 Закона о избору народних посланика је била поднета 14.11.2017. године.

Уставни суд је својим решењем Број Iуз-216/2017 од 07.12.2018. године одбацио ту иницијативу (видети додатке).

БЛАГЕ КАЗНЕ ЗА ТЕШКЕ ПРЕКРШАЈЕ
НЕМА КАЗНИ ЗА НАЈТЕЖЕ ПРЕКРШАЈЕ

Никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које пре него што је учињено законом није било одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна или друга кривична санкција која законом није била прописана пре него што је кривично дело учињено.

Члан 1 Кривичног законика

Кривични законик Републике Србије не предвиђа казне за:

  • Непоштовање Устава.
  • Деловање супротно Уставу.
  • Одбацивање или кршење заклетве државног руководиоца (председника Републике, народног посланика, члана Владе, судије уопште и судије Уставног суда посебно).
  • Велеиздају Републике Србије.
  • Издају Републике Србије.

Речи: заклетва, издаја, велеиздаја не постоје у Кривичном законику Републике Србије. Законодавац је себе ослободио од казни за та тешка кривична дела.

Пошто:

  • је изабрани кандидат за председника Републике проглашен за председника Републике пре полагања председничке заклетве (члан 114 Устава),
  • је изабрани кандидат за члана Владе проглашен за члана Владе пре полагања заклетве члана Владе

предвиђене казне за дефинисана кривична дела против уставног уређења и безбедно-сти Републике Србије су (врло) благе: до 15 година затвора.

ЗАКЉУЧАК И РЕШЕЊЕ 

Народна скупштина доношењем противуставних законских одредби, председник Републике њиховим прихватањем и Уставни суд својим одбијањима иницијатива, да он покрене поступке за оцену уставности тих законских одредби и самих закона, су:

  • створили негативну равнотежу између органа власти, тј. равнотежу заједничког, здруженог, непоштовања Устава, и изиграли члан 4 Устава,
  • успоставили политичку олигархију која самовољно врши власт, супротно 2. ставу члана 2 и последњем ставу члана 5 Устава, а тиме је врши супротно народном опредељењу и народној вољи записаним у Уставу,
  • одбацили своју обавезу утврђену чланом 4 Устава да врше међусобну контролу (са становишта Устава и у складу с Уставом),
  • дозволили себи распусну и расипничку распродају природних и општих добара Републике Србије, уништавајући домаћу привреду, домаћи индустријски развој, подводећи раднике у положај с краја 18. века, уништавајући одбрану народа продавањем: водних извора, снабдевања храном, власништва над аеродромима, итд., странцима,
  • омогућили себи несанкционисано растурање државе Републике Србије, униш-тавање слобода и права човека и народа.

Они су одбацивањима и гажењима својих јавних заклетви изгубили легитимитет да буду на тим највишим државним положајима и да извршавају те највише државне функције. Изгубили су право да организују изборе, да организују и спроводе било какво гласање. Свако гласање које они организују је нелегитимно. Свако ко учествује на таквом гласању јесте саучесник у растурању државе и у њеном претварању у Сакабију (Сакату Србију), у уништавању слободе народа, у издаји Србског народа и у његовом претварању у Сакабе (Сакате Србе).

О мирнодопском решавању ситуације: чланци (веза 1 и веза 2), Одлука и Декларација Народног скупа (веза) предлажу уставна мирнодопска решења у којима датуми треба да буду прилагођени садашњој ситуацији. Они су задржани једино ради аутентичности текста.

ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНОГ СКУПА

С обзиром:

–   да су председник Републике Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић, многи народни посланици и чланови Владе својим противуставним деловањима, одлукама и неизвршавањима уставних обавеза погазили и одбацили своје заклетве, они су изгубили легитимитет да буду на тим врховним државним положајима и да извршавају те врховне државне функције,

  • да они спроводе изразито непријатељске захтеве страних Влада према Србском народу и Републици Србији, који уништавају државу, њену територијалну целовитост и границу међународно признатим од 1946. године по свим нашим уставима и онемогућавају државу да испуњава своје обавезе утврђене чланом 97 Устава,
  • да су се они оглушили о сва јавна упозорења и о све молбе да поштују Устав и закон,
  • да су одбацили Устав Републике Србије и Резолуцију СБ УН 1244,
  • да делују против државе, народа, његових слобода и права, да су понизили Републику Србију,
  • да су одбили да поштују и спроведу у дело Одлуке Народног скупа одржаног 15 септембра о. г.
  • да непријатељи (дефинисани чланом 53 Главе VI Повеље Уједињених Нација) Републике Србије и Србског народа делују свим средствима, начинима и методама, на уништавање Србског народа и Републике Србије,

а на основу Преамбуле и чланова 1-3, 97 и 139 Устава, члана 2 Закона о војсци и чланова  2, 4 и 5 Закона о одбрани, Народни скуп тражи да се све одбрамбене снаге Републике Србије ставе под команду Генералштаба Војске Србије и да Војска Србије, ради одбране од спољњег непријатеља и ради очувања мира, слободе и безбедности народа: 

  1. преузме вођење Републике Србије по Уставу и закону до конституисања нове Народне скупштине, 
  1. укине, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, имунитет председника Републике Александру Вучићу, председници Владе Ани Брнабић, свим народним посланицима и члановима Владе који су деловали и/или делују супротно Уставу и/или закону и који су тиме одбацили своје заклетв и изгубили легитимитет, 
  1. у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбрамбеним снагама Републике Србије, разреши дужности и положаја председника Републике Александра Вучића и председницу Владе Ану Брнабић, 
  1. у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбрамбеним снагама Републике Србије, разреши дужности и положаја све народне посланике и чланове Владе из тачке 2, 
  1. обезбеди, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбрамбеним снагама Републике Србије, заштиту Републике Србије и њених грађана, 
  1. у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбрамбеним снагама Републике Србије, спроведе у дело Одлуке Народног скупа и под тачкама 2 до 8, које гласе како даље следи: 
  1. истовремено смени Републичку изборну комисију – РИК, 
  1. изабере нову РИК до понедељка 15. октобра 2018.
  1. обавеже нову РИК да среди бирачке спискове до петка 16. новембра 2018.
  1. ради задовољења уставног захтева члана 111 Устава, који гласи:

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије“,

да се до петка 2. новембра 2018. године усклади Закон о избору председника Републике с Уставом тако да  се први ставови чланова 18 и 19 Закона о избору  председника Републике, који гласе, следствено:

 «За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали.», 

«Ако ни један кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања.», 

избришу и 1. став члана 18 да се замени следећим текстом у складу с чланом 111 Устава:   

«За председника Републике је изабран кандидат који добије више од половине броја  гласова свих бирача уписаних у бирачки списак. 

Ако нико од кандидата то не добије, у року од 60 дана се расписују нови избори за председника Републике на којима не може да учествује ни један кандидат из првог изборног круга. Изабран је кандидат који добије више од половине броја гласова свих бирача уписаних у бирачки списак. 

Ако и после другог изборног круга гласања нико од кандидата није добио довољно гласова, онда, Генералштаб Војске Србије у року од 30 дана именује за председника Републике држављанина Републике Србије, који је последњих 10 година живео у Србији и који није  био кандидат за председника Републике у претходна два изборна круга. Та личност у Народној скупштини полаже јавно председничку заклетву народу после чега га Народна скупштина проглашава (инаугурише) за новог председника Републике.»,

  1. до петка 9. новембра 2018. године да се усклади Закон о избору народних посланика с Уставом тако да за сваког кандидата за народног посланика треба да се скупи исти број потписника (на пример: две хиљаде потписника, један потписник може да потпише само за једног кандидата) без обзира колико је кандидата на изборној листи да би се испоштовало уставно право на једнакост свих грађана пред Уставом и законом (1. став члана 21 Устава), и да свака листа добије онолико мандата колико је сразмерно добијеним гласовима те да се избришу садашњи чланови 81-83 тог Закона да би се укинуло противуставно озакоњење крађе гласова, 
  1. до 10. новембра о.г. да се распишу општи избори, да се одрже и спроведу по Уставу и закону, 
  1. по објављеним, у законском року, изборним резултатима да се изврши конституисање нове Народне скупштине која ће даље да води процес по Уставу и закону. 
  1. у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, обезбеђујући мирнодопско спровођење слободних општих избора по Уставу и закону, да се успостави рад нове Народне скупштине која ће даље да води процесе у држави по Уставу, по свим законима који су у складу с Уставом, и да спроведе у дело Одлуке Народног скупа из тачака 9. до 11 које гласе како следи даље.

Да нова Народна скупштина: 

  1. поништи све противуставне законе, декларације, резолуције, све противуставне међудржавне уговоре, и противуставне, самовољне, пријаве за чланство у међународним заједницама, савезима, поднетим у име Републике Србије,
  1. референдиумском одлуком народа утврди законски однос између највеће плате (председника Републике) у државној служби и најмање плате (неквалификованог радника на пословима без опасности) у држави и да исти однос важи и у свакој приватној организацији између највеће плате и најниже плате у тој организацији.

Да тај однос може да се мења само референдумском одлуком народа.

  1. донесе закон да је референдум пуноважан једино ако на референдум изађе више од половине бирача од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак.

Из изложеног проистиче да је за уставно решавање ситуације неопходно:

  • да се захтева да Републички јавни тужилац одлучи без даљег одлагања по кривичним пријавама које је Законски заступник покрета „Достојни Србије“ професор др Богдан М. ПОПАРА поднео (три) 10.05.2018. године и (једну) 01.10.2018. године,
  • да врховни вођа у деловању против Устава, а који је и једино лице које има право и обавезу да брани Устав, људска права и слободе, очување територијалног интегритета Републике Србије – очување Косова и Метохије у оквиру Републике Србије, и који је сада Александар ВУЧИЋ, поднесе оставку због својих противуставних дела, одбацивања председничке заклетве, растурања државе, уништавања људских права и слобода, губитка легитимитета, узурпирања врховног државног положаја председника Републике, самовољног вођења државе, распродаје природних добара, прихватања и спровођења противуставних: закона, међународних споразума и пријаве за чланство Републике Србије у Европској Унији,
  • ако Александар ВУЧИЋ не поднесе оставку у року који му народ постави на текућим протестима, да се спроведе Декларација Народног скупа,
  • да сваки народни посланик који, свака група народних посланика која, поднесе образложени писмени захтев Народној скупштини да покрене и спроведе уставни поступак разрешења Александра ВУЧИЋА функција и положаја председника Републике јавно објави свој захтев,
  • да се смени постојећа Републичка изборна комисија (РИК),
  • да се изабере нова РИК,
  • да се среде бирачки спискови и да у њима буду само имена живих бирача,
  • да се Закони о председнику Републике и о Избору председника Републике ускладе с Уставом,
  • да се Закон о избору народних посланика усклади с Уставом,
  • да се распишу општи избори,
  • да се избори спроведу поштено, непристрасно, по Уставу и по Закону усклађеном с Уставом.

Надам се да ће 24. март 2019. године бити у знаку нашег ослобађања од домаће  и стране окупације.

 

Београд, 24.01.2019.
Др Љубомир Т. Грујић, професор у пензији,
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд

 


ДОДАЦИ