АКТУЕЛНО

Савиндан прослављен у Великој Хочи


Јована Бојић Баљошевић, 27.1.2019.

ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, ПОМАЖЕ БОГ!
СРЕЋАН НАМ ОВАЈ БОГОЛЕПНИ ДАН, СРЕЋАН ВАМ САВИНДАН!!!

Ево равно седамсто осамдесет и четврто лето Господње мину од када чедо Немањино, а отац наш духовни Сава Немањић, уздиже Дух свој к Творцу Господу, коме је бићем силно тежио, остaвивши своје испошћено и истрошено тело роду своме, својој занавек Богом освећеној СРБИЈИ на утеху. Док је Сава био жив, сви су се осећали некако сигурним, имали су утисак и уверење, да им се никакво зло и никаква несрећа не може десити, јер их Сава својим молитвама штити и брани.* Још мало па осам векова, а Његова светлост не залази, песник о њему не престаје певати, о тај „крајеугаони камен“ Србин се не престаде ослањати, јер нам Св. Сава, као МЕЂАШ, занавек омеђи наше духовно биће и осигура пут у Царство Небеско, уколико будемо спремни да непоколебиво одувамо сваку маглу, коју пред нас, као привид лепоте, шаље вечити кушач.

ОШ „Светозар Марковић“ Велика Хоча

Свети Сава је остао прави пример и вечито мерило свакоме Србину, без обзира ком сталежу припадао. Научио нас је да телу мало треба дати, прохтеве му ограничити, а дух непрестано уздизати и границу му к Небу не постављати, знање продубљивати, вештине развијати, брату своме и Роду служити као Богу, у свему бити честит, душом Боголик и племенит. Само такви бићемо достојни милости Божије која се на нас вековима изливала.

Многи су валови запљускивали и снажно о хриди разбијали ову нашу малену Србијицу, многи ветрови, бучни и снажни покушаваху да нас одувају са ових простора и обесмисле наше постојање, али буку „њихову“ ми нисмо слушали. Ветар је радио свој посао, а у срцу нашем беше тишина и мир, стакла су пуцала, даске се разбијале, улазила је вода и мраз, посада гинула и нестајала у мору, али „српски брод“… није потонуо. Знао је премудри Сава да сидро не треба у воду бацити и за копно везивати, већ је Он, наше сидро, занавек снажно к Небу забацио, одакле је нашем броду, у свим временима, неизоставно стизао спас. Усидривши нас у правој вери, Свети Сава је обезбедио трајање наше државне барке, која успешно одолева снажним олујама које су често наилазиле са отворeног мора овога света. Истина, има око нас и чвршћих, солидније грађених и удешенијих барки, али њихово сидро је бачено у море, а наше је, Св. Савом трајно везано за Небо. Нека нам и овај Савиндан буде подсетник да смо Савиног рода изданак.

2 replies »

  1. ЧАС ИЗ ИСТОРИЈЕ
    НА ГАЗИМЕСТАНУ

    Као на опелу професор чека,
    Пред костурницом српских јунака,
    Да се утиша дивљачка дрека,
    Да Сунце гране иза облака.

    Професор српску отвара рану,
    Сваком је ђаку по Божур дао,
    Крвава суза са неба ка`ну,
    На месту где је цар Лазар пао.

    Од Немањића па до Лазара,
    Краљеви подижу манастире,
    Од Саве српскога неимара,
    До небеса се тамјани шире.

    Небесну лепоту косовског лица,
    Па све до Хоче Светог Никоља,
    На стражи била је Грачаница,
    И Газиместан с Косовог поља.

    Зар не сведоче Проклетије,
    И мошти Светог краља Стефана,
    Шиптарска земља Косово није,
    Истина пред Богом о том је знана.

    Хришћанска Европа одавно мртва,
    Српску историју прекраја – мрви,
    Сутра ће Париз бити жртва,
    Тећиће потоци хришћанске крви.

    Европски моћници небо не чују,
    Чизмама газе српске Божуре,
    У својим недрима негују гују ,
    Шиптарске злочине не виде – жмуре

    Газиместан је темељ Србије
    српско огњиште, гроб прадедова
    Истина не сме да се сакрије,
    Крвоток српски тече с Косова!

    Миодраг Томић Стублински

    Свиђа ми се