ДЕШАВА СЕ...

ПОДСЕЋАЊЕ: Њих није слала држава, ни некаква организација, ОНИ СУ ЈЕДНОСТАВНО ДОШЛИ ВОЂЕНИ СРЦЕМ


Реци не ЕУ
30.6.2014.

Након посете капели Видовданских хероја у Сарајеву, упутили смо се на српско војничко гробље у Вишеграду које се налази на Мегдану, поред Цркве Рођења Пресвете Богородице, где се налази споменик православној браћи, Руским добровољцима у редовима Војске Републике Српске, где смо прислужили свеће и одали им пошту.

Први руски добровољци у српским оружаним снагама појавили су се 1991. године, на самом почетку борбених дејстава у Хрватској. Налазили су се у саставу Српске војске Крајине.

После почетка рата у Босни и Херцеговини, априла 1992. године, такође долазе и први добровољци у Војску Републике Српске (ВРС).
Тако су формирани 1. и 2. Руски Добровољачки Одред (РДО). Припадник 2. Руског Добровољачког Одреда био је и сада већ славни командант одбране Славјанска, Игор Стрелков. Тачан број руских добровољца у Војсци Републике Српске није познат, иако се претпоставља да је реч о неколико стотина њих.

Олег Васицки, руски добровољац, припадник Војске Републике Српске, је једном приликом изјавио: “Руски добровољци су ојачали српску војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде ‘руских плаћеника’. Број добровољаца за све време рата није премашио 600-700 људи“.

„Ефекат бројности Руса у зони ратних дејстава постизан је, између осталог, и захваљујући томе што су њихове мале групе коришћене као ударне и диверзантско-извиђачке јединице које су се појављивале на различитим деловима фронта“, пише у својој књизи бивши добровољац Михаил Поликарпов.

Према подацима Љиљане Булатовић, а који још нису потпуни, у рату у БиХ погинуло је 49 руских добровољаца.

Први споменик руским добровољцима је подигнут у Вишеграду, на српском војничком гробљу, поред Цркве Рођења Пресвете Богородице, на Мегдану. На врху споменика је један карактеристчан руски крст који је видљив са све четири стране света. А у подножју споменика су уклесана имена имена, презимена, године рођења и погибије и текст на српском и руском: „У знак сећања на православну браћу Руске добровољце пострадале за Републику Српску у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995 године. Нека им је вечна слава и Бог да им душу прости!“ У самом средишту споменика је упаљено кандило.

Споменик је подигнут средствима донатора из Русије и Владе Републике Српске, а у организацију српско-руске заједнице „Завет“ из Бијељине. Председник ове заједнице, Саво Цвијетиновић каже:

„Морамо знати да је у то време извршена агресија на државу Југославију,  да је српски народ буквално раскомадан на неколико држава и да се из тог стања јавио братски глас обичног народа из Русије,  добровољаца који су дошли ДА ПОДЕЛЕ СА НАМА СУДБИНУ. Њих није слала држава, њих није слала никаква организација, ОНИ СУ ЈЕДНОСТАВНО ДОШЛИ ВОЂЕНИ СРЦЕМ. Многи од њих су ту страдали и оно најмање што ми можемо да урадимо јесте да се помолимо Богу за њихове душе и да се сећамо заједно са њиховим породицама жртава које су они поднели за наш српски народ.“

Људмила, мајка Константина Богословског, који је у рат отишао са 21 годину и погинуо опкољен од стране муслиманских снага, каже да је изузетно поносна на свог СИНА ЈЕДИНЦА, који је живот дао за српски народ и православље. Њен син је сахрањен у Вишеграду.
Потсетимо се овде и речи Достојевског:

„И на крају ћу рећи: неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција, јер су већина Срба ватрени патриоти. Они ће се сетити Руса који су дали живот за њихову земљу. (…) Велики руски дух ће оставити своје трагове у њиховим душама, а из руске крви која је проливена у Србији израшће и српска слава. И Срби ће се уверити да је руска помоћ била несебична и да Руси, гинући за Србију, нису имали намеру да је освајају.“

Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене, који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш, и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, јер су пострадали за Свету Цркву Твоју и за слободу земље Српске, како си Ти благословио по доброти Својој. Твојим милосрђем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју,  делом у знању и незнању. Молим Те Господе нека се ране њихове као мелеми и јелеј излију на греховне ране њихове.

Амин.

4 replies »

  1. Јунаци наши!

    Господ да вас насели у рајска насеља.

    Ви сте се борили за нас,а наша,Србска власт нас је издала.

    Док сте ви гинули,ови издајници су нас издали,продали и уновчили.

    Али,доћи ће и они пред Господа,а Господу су нај гаднији издајници и кукавице.

    Свиђа ми се

  2. Руси србе носе у срцу, срби русе никада неће сматрати освајачем, њима земља не треба, имају довољно. Руси су више него браћа. Што се државе и политике тиче, то одбацимо као јерес. Нас не вежу власти него Бог и Душа, ми смо један народ – један род, једно дрво са гранама, ружичњак у рају.
    Одметнике, који очекују да нас руси покоре, да окупирају Србију, су обични кретени и западни лобисти. Одвраћају нас од својих. Неће успети, Бог је вечан, душа је вечна. А ови данас, што ко бајаги воде Србију, су фашисто-комунистички изроди и отпаци од народа. уместо СВОЈЕ МРТВЕ Југославије, воде нас у још веће зло – У ЕУ.
    Повели су коло, које мора да се раскринка и отера тамо где хоће да све нас ПОВЕДУ, као стоку на кланицу.

    Свиђа ми се

  3. Једно порекло, један језик, једна вера,братска љубав!
    Цар Николај улази у велики рат да помогне малој Србији:губи царство,губи породицу и свој живот!!!Даје свој живот за вечни живот по опредељењу Великомученика Косовског Св Кнеза Лазара:“земаљско је за малена царство а Небеско увек и до века“.
    Молим администратора за информацију о филму“ КО љуља нашу колевку „коју сте својевремено објавили на Вашем сајту( Руски филм!) Поставите поново,молим Вас!

    Свиђа ми се

    • Ovaj ruski film ima na Youtube-u. Samo u pretrazi ukucati „Ko ljulja kolevku“. Ja sam ga bas sada pogledao. Zaista divan film…Boze pomozi Srbiji da se okrene na istok.

      Свиђа ми се