АКТУЕЛНО

Данило Анђелковић, виолинист – Култура се залива, а око ње плеви


фото: Alo.rs

Таман се спремам да са колегом одем до музеја и договоримо концерт (нешто ново, јесте напокон), кад ме зове менаџер Градских пијаца, има да ми пренесе како више не могу да свирам, каже “жалили су се са више пијаца на моје понашање”. (!?!) Ма не би губио време са мном уопште, нити има шта да ме пита, нити би да ме упути са киме о томе могу да причам. Сад су ме се отарасили!

Могу да претпоставим шта у “понашање” спада, вероватно кад ме некад пијачари опомену да утишам ја објасним да није могуће тише, јер већ одавно, не озвучавам виолину. Тако ми више прија, а много се мање чујем, додуше мање и зарађујем. Само ми још мали блутут звучник свира пратњу. Од буке, на отвореном простору једва себе чујем. Међутим и то, понеком накриво насађеном продавцу може да смета па на управника своје пијаце врши притисак.

И још можда када ми је у недељу један одрпани пијачар рекао да се померим на друго место, а ја му објаснио да ми је управник трудом пронашао баш то место и не треба да се померам, а он запретио да нећу више нигде да свирам! А и то је рекао на наговор тамнопутог продавца сапуна, кафе и дезодоранса, три тезге даље, коме сам баш много сметао. Е то вам је то “понашање”.

фото: ПОЛИТИКА

Иначе често и нисам у Београду, а кад јесам свирам само викендом и то мењајући пијаце.
А откуд на пијаци? Прво иницијативом директора Градских пијаца, и исти овај менаџер, пронашао ме је, и безброј пута био поносан када су ме на пијацама пратили медији или звали њих да траже мој контакт, или када је неки спонтани видео са пијаце био виралан. Више од две године појавом и звуком доприносим њиховом имиџу, а мој начин и у овоме, следили су многи други. 

Друго и најважније, зато што грађани желе да ме виде тамо! И то не било какви пролазници него финији свет, увек похваљујући идеју и неочекиван угођај. Око три стотине људи ми приђе током тросатне свирке. 

Пијаца је најстарија и најосновнија институција сваке насеобине. Пре сваког организованог облика, место које ће људи моментално измислити кад га не би било. Зато није претерано ако кажем да о томе да ли могу да свирам не треба да одлучује предузеће “Градске пијаце” него грађани. Или кад сам једном у Секретаријату за културу, када су ми рекли да, по прописима, не смем да унесем пианино у Кнез Михаилову, одговорио да не треба мене провлачити кроз прописе него да прописе праве по мени! Јашта, култура је оно што се ограђује и залива а око ње плеви. 

А ви, драги моји, можете своје мишљење саопштити уваженим главама предузећа на +381 11 7857 940 или info@bgpijace.rs уверени да ћу у мојој сфери остати катализатор друштвених промена, увек новим појавама испред система.

ИЗВОР: ФБ страница Danilo Andjelkovic – violinist

3.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.