АКТУЕЛНО

НЕ за МХЕ – Спречимо масакр над природом!


Минимална енергетска корист од малих хидроелектрана (МХЕ), а фаталне еколошке последице, оцена је којом стручњаци подупиру упорне захтеве покрета Одбранимо реке Старе планине, наводећи да изградња МХЕ као и у земљама Запада, треба одмах да се обустави, а постојеће уклоне. Да би држава можда могла да их послуша и измени закон о заштити природе који дозвољава изградњу у заштићеном и строго заштићеном простору, чуло се од министра за заштиту животне средине Горана Тривана, који се придружио оценама да је изградња нанела немерљиву штета природи, биодиверзитету и еко-систему.

Горан Триван

– Њихов утицај је катастрофалан – рекао је Триван и додао да грађани више не дозвољавају да им приватни инвеститори или „неко“ гради по заштићеним зонама, попут Старе планине.

Штетност малих хидроелектрана, Миодраг Капор, докторанд Ратгерс универзитета из Њу Џерсија поткрепио је низом аргумената, наводећи да су их, због малог енергетског доприноса и фаталних еколошких последица, САД, Француска, Немачка, Шпанија, уклониле или раде на томе.

Владу је критиковао што и поред апела цивилних и професионалних друштава, протеста грађана, резолуција Европског парламента и захтева Енергетске заједнице чији је члан и Србија, наставља са штетном политиком подршке градњи МХЕ у заштићеним природним подручјима.

– Ако се то настави, донеће огромне профите појединцима науштрб великих последица по грађане – преноси његове тврдње Странка модерне Србије.

Капор је навео и да је у складу са Националним акционим планом за производњу енергије из обновљивих извора, у Србији је изграђено око 90 малих хидроелектрана, а планирана је изградња додатних 850.

Није, каже, обављен детаљни мониторинг акватичних еко-система пре израде пројектне документације ни за једну МХЕ у Србији, што доводи у питање законитост спроведених процедура издавања грађевинских дозвола.

– Чак и када би се изградило свих 850 МХЕ било би обезбеђено свега два до 3,5 одсто потреба Србије – нагласио је, указујући да је на до сада изграђеним МХЕ у Србији, уочена деградација еко-система, смањење биодиверзитета фрагментација станишта риба као и појачана ерозија земљишта.

Решење у ЕПС-у

Део решења проблема, министар Горан Триван види у Електропривреди Србије која „треба да смањи губитке на мрежи“ па би, каже он, нестала потреба за градњом мини-хидро централа по Србији.
Губици ЕПС приликом преноса електричне енергије од произвођача до корисника износе, према речима Миодрага Капора, око 17 одсто.

– Ако се смање за свега два процента била би сачувана количина енергије која елиминише потребу за деривационим МХЕ – каже Капор.

За и против

Концепт изградње МХЕ, како је наведено у студији београдског Шумарског факултета, „фундаментално угрожава систем заштите животне средине, очување биодиверзитета и стабилност фрагилних еко-система брдско-планинских подручја“. Бојан Миловановић из Националног удружења мини- хидроелектрана, међутим, тврди да производња струје уз помоћ МХЕ најмање утиче на природу, јер не троше воду, већ водну снагу и исту количину воде, истог квалитета, враћају у речни ток.

– У Европи има око 24.000 МХЕ и производња струје на тај начин најмање утиче на природу. Примера ради, чак 250 пута мање него термоелектране. Емисија угљен-диоксида је само четири грама по киловату, а код термоелектране чак 1.040 – навео је он.

ИЗВОР: ВЕСТИ

——————

3.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић