Књига

Романсирана кантата – Роман ФЕ аутора Вишеслава Симића


Романсирана кантата

Пише: Бранислава Јевтовић

Роман аутора Вишеслава Симића

Роман Фе Вишеслава Симића усталасава традиционалнe облике романескног приповедања: чист езотеризам кипи с његових рубова, текстуално тело му прожима фина мрежа краклеа јер је сачињен од прегршти фрагмената (писама, дневничких записа, закулисних документарних пикантерија које се тичу стварне, а тајене историје Срба), лирско-полифонијски бруј кантате залива његове странице, а јаке емоције романескних јунака у преплету с мрсовима скривене историје Срба и њиховог мученичког страдања дарују делу арому и љубавног романа и кримића.

Пред нама је, значи, роман с дискретном документарном потком, али је и вредно књижевно уметничко дело натопљено час ведром чулном распојасаношћу, час мрачном атмосфером уништења, насиља и смрти изазваних смишљеним усташким требљењем (највише) Срба племићког порекла.

У уводним напоменама, романописац се свесно одева у хаљетак тумача, приређивача и преводиоца на српски језик мноштва „прилога реконструкцији Вере са разних језика и наречја“, како сам вели. Реконструкцији Вере као чврсте духовне зиданице и узданице за неко боље Сутра пониженог и скраћеног српског народа. Вере чији су најлепши заступници у роману: Вера Буна (звали су је Фиделија-Фе, племенита Омбла, которска Српкиња-католкиња) и Николај Буна, син грофа Ника Буне, Фиделијиног брата који, на крају, спознавши тајну свог порекла, започиње нов живот и борбу за обнову своје лозе (которанских Буна) и свог народа…

Неколико дигиталних меморија, фотографија и хрпа записа на различитим језицима – гурнути у руке самозваног приређивача романескног текста током једног као-судара у гужви метро станице мексичког града Акатитла, 2015. године – чине материјал овог романа „с мисијом“: да пренесе читаоцима тајена знања како би осветлио Истину о пореклу и страдањима српског племена.

Ушавши у улогу „аукторијалног приповедача“ романописац драматизује своју приповедачку функцију, дајући јој фиктивни сјај. Самозвани приповедач се тако премеће у свезнадара/хроничара, у посредника у причи који стоји на прагу између фиктивног света романа и ауторове/Симићеве и читаочеве стварности. Он даје „вољно“ хору романескних гласова, истура их у први план, док он кутри у позадини тог расцепа на причу и документарно-есејистичку расправу о њој.

Роман Фе је поетска мелодиозна проза покаткад зачињена и дивном чистокрвном поезијом (грофа Ника супрузу Мади, на пример) и сва уздрхтала од узаврелих заноса српских племића которанске и трогирске лозе: безазлених, декадентних, инертних: Фиделије-Фе, њеног брата грофа Ника, супруге му комитесе Маде-Магдалене де Лада, грофице Нивес Омбла и мужа јој Сима…

Роман Фе је проза младог духа: изазовна, сва од мекопутих дрхтаја и дахтања, осећајних треперења и претеривања душа које лепећу у свом плесу смрти и неодупирања око морбидног и пресног Зла хрватског усташтва. Ови ликови често опште посредством снова и огледала, и тако губе уметничку пуноћу (што је хронични симптом езотеријских рукописа), те наликују заблуделим сенима, утварама, инкарнацијама или гротескно искривљеним одблесцима материјализованог Зла (попут фра Макса, Пактора, др Рудија…).

Роман Фе сав је у знаку жене и Женства. Као да га је писала романопишчева Анима с којом је он очито у савршеном складу.

Љубавни доживљаји романескних јунака сплићу прсте са тајеном историјом света, тајеном историјом Срба. Наслути смрти, еротски пропламсаји који забасавају у забрањене хомоеротске воде и грезну у меланхоличној опијености, те жена као обер-моћница у својој женствености (сачињена од најфинијих сатен-твари, сва флуидна, вилински нестварна) – владају овом прозом. И баш ти пасажи инспирисани женском сензуалношћу, али и узаврели унутрашњи монолози појединих романескних јунака (Јеврејке Руте, на пример, док грозничаво покушава да спасе своје дете од усташке каме) – досежу орканске висове естетске Вредности у Симићевој књизи.

У роману Фе оно видљиво се топи у невидљиво, биће у небиће…, сводећи све на тајнопис веза међу стварима, доводећи надомак руку оно расуто у простору и времену, чинећи да се васпостави уникатна присност између аутора, књижевног света и читаоца-конзумента.

У пресни реализам католичко-усташког „хришћанства без Христа“ који пати од умоболно сужених духовних моћи својих носиоца субјективно центрираних умова – роман Фе уноси благост свеопште Љубави, Мрзост сучељава са Љубављу, исконско Зло ставља наспрам безазлене, инертне Доброте.

Роман Фе баштиник је, рекох већ, тајних знања о Србима: духовна историја Срба тече овде, фасцинирајући. Мамљење животних сладости (кроз паганску опојност и опијеност животом), осећај немоћи и удаљена слутња смрти – находе се у овој егзотичној књизи, живе ту заједно у контрасту и растварају се у лирском езотеризму творећи елегично мелодијско ткање звукова, слика, сећања, снова… У основи свега тога влада дубоки мир лирске творевине компоноване по музичким начелима, тематским и мелодијским понављањима, варирањима и контрастима: као у кантати.

Књижевно стварање Милоша Црњанског у вредносном је дослуху са музичним слојем Симићевог романа.

Роман Фе поје о индивидуалним судбинама, највише, племићке которанске породице Буна, а у позадини приказује христолики Усуд целог српског народа: почев од 1939. године, он броди пучином Другог светског рата, па се враћа у дубину времена и хрли опет напред, ка савременом добу 21. века (распаду Југославије и растакању и унижењу Србије).

Сложена приповедачка пузавица – као ризомска река-понорница – храни се, све време, закулисном историјском грађом. У писмима грофа Сима вољеној му Њежи, владарици дубровачкој, роје се документи о скривеној историји и страдањима Срба. Руски књаз Вјечеслав Вуконович наставља с јачањем документарног слоја у Симићевом роману. Мрачну страну смишљено прикриване историје Срба и њихових прогона и генетског требљења, разоткривају и писма мађарске грофице Важоњи, председнице тајног антисемитског покрета угарског племства, упућеног др Рудију и фра Максу, у којима она отворено позива на сарадњу са усташама и НДХ у уништењу свих потомака племенитог рода фамилије Буна. Смишљено се ишло на затирање племићких српских породица и покатоличења православне српске деце, речју на генетско уништавање српског, јеврејског и циганског народа у име „чистоте расе и католичке вере“.

Етерични романескни приказ тајне историје Срба, дат у наслутима и филован епистоларном документарном грађом, свео је фабулирање, учинио да догађаји чиле, а приповедање преоблачио, на моменте, у одору интелектуално-есејистичке анализе. Прустовска и Десничина носталгија за временом минулим, згуснута симболика и суздржаност у казивању… – находе се у овом делу. Бизарни шавови фантастике, велике ерудиције и полиглотије, неспутаност у поигравању Животом и Историјом – неодољиво приближавају Симићев роман и Павићевом Хазарском речнику.

Лирски стил казивања/појања боји овај роман: као најмириснији хлеб замешен од историјско-фабуларних значења, музичности речи и квасца снова. Он као да је ницао у тренуцима дубоког утонућа у себе, у тишини ван света. Остаци рајског постојања находе се у стилу и језику ове књиге: старозаветна Пјесма над пјесмама има много од ове Лепоте. Поља музичних сила каткад су, у роману Фе, моћнија од поштовања граматичких правила. Лирично је и ауторово препуштање надахнућу: оно боји расположење и језик који буја у изворној, полифоној лепоти. Као префињени прозни лиричар, Симић стално ослушкује расположења која су му негде зазвучала, па их изнова ствара у себи и у читаоцу, како би, напослетку, поново стекао ту успут изгубљену чаролију надахнућа, стварајући привид ненамернога.

Овакво „пунктуелно распламсавање света романа“ сваки пут је другачије. А надахнућа се спонтано нижу јер је оно предметно и временско сједињено. Романескни језик Вишеслава Симића лишен је, на моменте, чак логичке јасноће: појање и мишљење не трпе се, ипак, узајамно.

Матица расположења просто носи романописца, видели смо. Отуд снолике слике-фрагменти израњају, па се расплињују, не обазирући се на повезаност простора и времена. Оно просторно и временски најближе и најудаљеније тече овде заједно због „скокова уобразиље“ у постојању и мишљењу.

Лирични роман Фе улива се у душу читаоца који мора да је у сагласју с пишчевим расположењем. Прецизније речено, лирски приповедач евоцира: субјект и свет непрестано се прожимају. Лирском осећању недостају бучни судари субјекта и објекта, оно се према свести односи као сан према јави, док субјект, мада говори у првом лицу, више није оно „Ја“, већ безлично „Је“ које чили све више.

Структура романа Фе остварује се према моделу „метафоре међусобних огледала“: бескрајним властитим пресликавањем, следећи митоманијске императиве модерног романа.

Тражити уточиште у духовним страстима – значи чинити противтежу аксиолошком краху у стварности. Отуд и есхатолошки интерес романа који се седиментирао у писмима-документима-дневничким записима који круже и повезују различите људе. Отуд роман Фе има и нешто од шарма прозе Умберта Ека: наликује древном кримићу.

Огледала и снови су незаобилазни привесци натприродних збивања у овом егзотичном, фантастичном рукопису, али су и једини баштиници Истине поред „документарне грађе“ која се износи на видело.

Павићевски езотеризам, лиричност старозаветне Пјесме над пјесмама или прозе Милоша Црњанског, опседнутост Историјом њих обојице, Десничин интелектуални есејизам и слојевити сумрачни, меланхолични тембр приповедања, померена надреална машта јужноамеричких писаца… – находе се у Симићевом роману, не заостају за њима и чак их, понегде, и превазилазе.

Роман Фе је, очито, вредно књижевно дело које би ваљало уврстити у српску књижевну баштину.

***

Прилог

Остала дела аутора Вишеслава Симића у уздању издавачких кућа Delphi и Пешић и синови:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.