АКТУЕЛНО

Српске рецепте уписао у светску литературу – МИЛОВАН МИЋА СТОЈАНОВИЋ, ТИТОВ КУВАР


Кувао је две и по деценије за Тита, најпознатије светске државнике и званице које су долазиле у посете председнику Југославије. Његове специјалитете пробали су Индира Ганди, цар Хајле Селасије, Ричард Никсон, Брежњев, Гадафи, Елизабет Тејлор, Софија Лорен, Рокфелер…Кувар Мића Стојановић за „Политику” прича како је „скувао историју” и колико је учинио за српску гастрономију.

– Био сам професор у школи и државни кадар, где год треба ишао сам. Било да је реч о побуни рудара, отварању ауто-пута, бања или хотела на хрватском приморју. Отворио сам и први ресторан у згради „ Политике” – каже наш саговорник.

Од 1956. па до 1980. године Мића Стојановић био је уз Тита увек кад је примао госте. Пратио га је свуда – на Брионима, Брду код Крања, путовањима по свету и припремао му специјалитете у „Плавом возу”, на броду, авиону. Обишао је 72 земље на својим кулинарским путовањима. На питање шта је Тито волео да једе, каже – све.

– Уживао је у храни и пићу. То је био човек који је знао да ужива у свему. Чак и када му је лекар препоручивао лаганију храну, није се устручавао да уђе у кухињу и  затражи  два-три залогаја кобасице – присећа се Стојановић.

Данас, у својој 83. години, док пребира по прошлости, својим највећим успехом сматра то што је рецепте српске кухиње увео у светску литературу и створио, како каже, око 200 нових јела која се раније нису служила у домаћим ресторанима.

– Када сам почео да радим, у светским лексиконима било је само неколико српских, односно тадашњих југословенских јела, и то сарма, подварак, попара, ђувеч… Тада сам дошао на идеју да осмислим рецепте и дам им српска имена. Осмислио сам их бар стотину која су, по именима, посвећена нашим крајевима, владарима, писцима…

Једно од најпознатијих је свакако „карађорђева шницла”, која је први пут направљена 1956. у ресторану „Голф” у Београду. Мање је познато да никада није успео да је патентира. Са друге стране, у региону постоји много сличних специјалитета и својатања, различитих рецепата.  Његова „карађорђева шницла”, каже Стојановић, специфична је по томе што је њен јединствени састојак – кајмак.

– У 90 одсто ресторана се „карађорђева” спрема по мом рецепту. Не знам зашто ми није дозвољено да је патентирам, а пробао сам више пута. Као да се плаше да ћу да забраним да је други припремају. То сам желео, не због новца, већ зато што желимо да се поштује рецептура. Рекли су ми да то није могуће, јер  је то „уобичајени назив за уобичајену ствар” – прича Стојановић и показује оригиналан рецепт – документ са такмичења који потврђује да је управо он осмислио и први пут представио ово јело под називом шницла „карађорђе“.

Како објашњава, овај специјалитет настао је тако што је стални гост ресторана у то време била спикерка Радио Београда, иначе Титова снаја Тамара Броз. Често је наручивала „кијевски котлет”, међутим, једном приликом није имао све састојке за то јело, па је морао да се снађе. У шницлу је ставио кајмак, уролао је, украсио у облику „карађорђеве звезде” и послужио гошћи.

– Питала ме како се јело зове и у тренутку сам смислио – шницла „карађорђе” – додаје Стојановић.

На питање од ког меса се по том рецепту припрема овај специјалитет, наш саговорник каже да би изворно требало да буде шницла од телећег бута, али да се због поштовања различитих религија могу користити све врсте меса.

– Рецепт каже да иде 200 грама најфинијег меса за шницле. Било ког, а најбоље је од филеа који је најмекши и нема жиле – каже он и додаје да је данас у ресторанима проблем што се служе преобилне порције, а ни намирнице више нису исте као некада. Због тога је и куварима теже, јер није једноставно имати стално исти квалитет намирница које се припремају.

Иначе, осим „карађорђеве шницле” Мића Стојановић је осмислио и „његошев стек” медаљоне „ањели”, „смедеревско ђуле”, „опленачке или шумадијске палачинке”, „гружанску кромпир-чорбу”, „Титово јело” и многе друге специјалитете

Писац књиге интригантног назива –  „Како сам скувао историју” и даље је активан у кухињи у свом земунском ресторану у коме се служе искључиво традиционална јела. Кулинарска умећа радо дели са онима који желе да уче овај све популарнији занат. Жеља му је да објави књигу српских рецепата који би били везани за јела припремљена од намирница препознатљивих за различите регионе Србије.

***

Професор Милован Мића Стојановић, кувао је и спремао оригиналналну Карађорђеву шницлу, за децу без родитеља, у ресторану Голф 21. јануара. Ту је и направио прву Карађорђеву шницлу, за коју је касније добио златну медаљу на Светском првенству у кулинарству 1982. године. И сам је одрастао без родитеља, и добро зна да наше мало тој деци значи много.

ИЗВОР: ПОЛИТИКА, ФБ Milica Burazor

——

3.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.