Невен Милаковић

Безсмертни – Стихови Невена Милаковића посвећени Дарку Вујошевићу


Поводом јучерашње трагедије на Скадарском језеру, када се утопила цела породица Кумбуровић, као и младић Дарко Вујошевић који је покушао да их спасе…

***

Безсмертни

Дарку Вујошевићу

Јечала су мукло манастирска звона,
Новопредстављеног свеца прослављала,
На трен од вјечности, сва је васиона
Пред човјеком већим од ње саме стала.

Таман се обале бјеше докопао,
Грч му се одлучни разлио по лицу,
Кад је у вртлогу Јану угледао,
Гдје отима мраку своју дјевојчицу.

Није запливао, него полетио,
Анђео не плива, но Боголик лети,
Ни трен маловјерни није изгубио,
Дивно ли се борећ` са смрћу умрјети.

Јану, Ратка, чедо њино, загрлио,
И вазнио Богу као витез свети,
Све нас је одозго, знам ја, закрстио,
Знам… када ојужи, ријетки ће видјети,

Како се за све нас, душа добра, моли,
Поручујућ` да је свијет овај варка,
Кад вас зло, јед, сумња… безбожничка сколи,
Сјетите се, браћо, безсмертнога Дарка.

 

Невен Милаковић