АКТУЕЛНО

Љубинка Боба Недић: Небитно име – Младен


фото: klotfrket.com

Када је последњи пут састављана Влада, просветни кругови су се недељама бавили нагађањима ко ће предводити наш ресор. Помињао се, рецимо, директор Математичке гимназије. За њега смо сви знали. Имали смо и лепо мишљење о њему. Помињао се и декан ЕТФ-а, такође неко за кога је већина чула. Чак је и ПУПС имао кандидата, директора Завода за контролу квалитета образовања и васпитања, за кога су такође просветни радници чули, и о њему имали углавном лепо мишљење.

Министар је постао извесни Младен Шарчевић, потпуни анонимус широкој просветној јавности.

За њега су чули само они који су некада радили у државним школама чији је био директор, и кроз маглу се сећали неког закупљивања простора у школским двориштима, и сличних бизнис-комбинација. Лепу реч нико није имао.

Па ипак, непознато име је постало министар.
Такорећи – небитно име.

А онда је, након што је стицајем несрећних околности постао познат, једнога дана констатовао да су неки од најученијих грађана ове државе потпуно небитна имена.

Потписницима подршке грађанском протесту – професорима, доцентима, асистентима и сарадницима разних факултета универзитета у Србији – које је до-јуче-небитан-и-непознат Младен назвао “неозбиљним именима”, до тог мишљења је вероватно стало мање него до лањског снега. Мени је, с друге стране, до тог мишљења стало. Стало ми је, јер ме је срамота у његово име. Чист трансфер блама! Назвати универзитетске професоре небитним именима, омаловажавати оне који раде на образовању најобразованијих чланова једног друштва, срамота је и за несрећног Ристичевића или Ђуку, а камоли за министра образовања. Недостатак личног интегритета пред људима од интегритета, још једна је у низу опасних појава које упорно разбољевају ово друштво. За то време тај исти министар не сме да шушне о плагираним докторатима колега министара, не сме ни да шушне о веома спорном ангажовању Мартиновића и Орлића у Високој медицинској школи струковних студија у Ћуприји, без одлука о избору у звање и без уговора о ангажовању. То не сме, али сме да арогантно изјави да на списку нема битних имена.

Док ти “небитни” својом подршком указују на до сада невиђено и незапамћено урушавање свих институција у овој држави, на насиље, неправду, гушење слобода, уместо да их замоли да додају и његово име на списак, Младен брине само о мишљењу врховног шефа. Даје свој допринос болесном неговању култа личности, полтронству и деградацији суштине просветног позива.

И још напомиње да постоји кодекс који забрањује политику у образовним институцијама. Осим кад се запошљава страначки кадар. И осим кад се постављају страначки директори. И осим кад се шиканирају страначки неистомишљеници. И осим кад се у просторијама школе одржава Вучићево страначко обраћање.

Узгред, у школама је забрањено страначко деловање, не политичко. Ко не прави разлику, политички је неписмен. Ко је неписмен, професори емеритуси су му небитни. Има логике. Они којима се свако нормално друштво поноси, битном Младену су небитни.

И на крају, кад мало боље размислим, до-јуче-небитан-и-непознат Младен у ствари ради против Вучића. Нека само настави са оваквим изјавама. И они који немају навику да то раде, ставиће прст на чело. Професорима је место уз студенте. Наставницима уз ђаке. А министру? Министру уз Вучићеве скуте!

П.С.
Искористићу ову прилику да обавестим јавност да преплаћени електронски дневник који је за наше образовање приредио Младенов ортак, није издржао тест краја полугодишта. У тренутку када ни половина школа није прешла на есДневник, он од јуче трокира, а данас је једва употребљив. Наставници једва закључују оцене, одељењске старешине муку муче са својим делом посла.

Младене, јави ортаку да замени карбуратор.

 

Љубинка Боба Недић

ИЗВОР: Блог аутора КлотФркет

——

6.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. raduje me ova poslednja vest da postoji mogucnost da elektronika trokira i daj Boze da takvi „dnevnici“ pohode reciklazna mesta. vratite sveske, olovke i gumice u skole a pogubnu elektroniku odlozite.
    samo jos da nam svane i dobijemo ministarstvo prosvete koje cine porodicni, nadahnuti i umni ljudi, programe sa smislom.

    Свиђа ми се