Биљана Диковић

Невен Милаковић: СВЕТА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА


Песма је реч Душе преточена у слово, а такву Невен Милаковић слаже на ниску молитве за сваког од нас. Није први пут да је изазвао веома позитивне коментаре на своје песме које је објавио на ФБ профилу. Интелектуално јак стих, јасан и водич Песник у песми, са темама које су сам Жив живот, прелистава и увек на крају са поруком добро затвори књигу. То је Небески дар. Због свега што се данас као песма представља, а да бисте јасно видели вредност песничког записа објавићемо још једну од песама дубоке истине песника Невена Милаковића.

Света Ксенија Петроградска

СВЕТА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА

Невен Милаковић

Ноћас ме тако снажно Петроград дозива,
као да је тамо мој први корак,
прво дојење, и прве боре оца и мајке,
ноћас ми душа заборављену бјелину Русије снива
и лута степама снијежним као тужни јецај балалајке.

Ноћас сам заробљен властитим тијелом,
погубивши илузију да нијесам робље,
миловао Икону Свете Ксеније,
хладним рукама и врелим челом
и снивао улице Петровског краја,
и никад виђено Смоленско гробље.

И чудила се душа прелешћена свијетом
откуда на гробљу радости толико,
зашто сви скромној капели хитају
ђетињом надом и старачком сјетом…
како их све прихвати здање невелико.

А онда ми дошапну Мајка…
моја и све дјеце икада рођене:
„Не може се чедо мило Небо тако измјерити,
помоли се сине Светој и цјеливај Мошти Њене
па ће ти се Њеним видом очи опет отворити.“

„Она је сине остала већа од овога града,
зато што жељаше силно да заувијек остане мала,
да попут Господа самог рад нашег Спасења страда,
све сто жељаше сине она је другима дала.“

„Испаштала туђе гријехе да своју Врлину скрије,
туђом се радошћу хранила и њоме друге тјешила,
од свих је сакрила Светост само од Господа није,
зато се толика Благодат на душу Њену излила.“

„Кућу је убогима поклонила и себе ослободила,
и имена се одрекла Христосу себе предала,
и Рај на земљи стекла, и сви су мислили да је мала,
а душа Њена тако велика… у њу је цијела Русија стала.“

„Зими је звијезде гријале Подвигом Њеним задивљене,
сунце је будило некако стидљиво као да брине да јој не смета,
свјесно да сјај је његов прескроман и недостојан Светости Њене,
гдје је крочила Црква је била, гдје се помолила пјевница Света…“

Ноћас сам одлутао на крај свијета да бих се некако себи вратио,
ноћас сам челом додирнуо Небо и тај ме додир као пламен грије,
ноћас сам клечећи Мајци летио, летећи најзад пад свој схватио,
ноћас сам видао ране стихом љубећи Икону Свете Ксеније.

06

04.11.2012. ФБР уредник Биљана Диковић

4 replies »

  1. Јуче смо породично славили Св.Ксенију, отпојали тропар и слушали руске песме посвећене светитељки, а до следеће године, најмлађи чланови породице, научиће и на празник рецитовати и ове предивне стихове и сви ћемо се заједно помолити Св.Ксенији за Невена, као милог рођака.

    Свиђа ми се

  2. Ваша пјесма душу дотакну, исплаках се.
    Нек вам Господ молитвама Свете Ксеније Петроградске дарује сваког добра.
    А ви нама дарујте још много дивних пјесама.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.