Знамените личности

Проф. др Вишеслав Симић: Краљевска преписка Хаваја и Србије


Налази из Архива краљевског двора1 у Хонолулуу

Аутор: др Вишеслав Симић, професор Универзитетс Текнолохико де Монтереј, Мексико
новембра 2018.

1795, девет година пре почетка процеса ослобађања Срба од ропства под четвртим калифатом и турском окупацијом, под сељачким устаником Карађорђем, племена полинежанских пацифичких морепловаца-колонизатора, пореклом са Тахитија, разасута на осам најјужнијих и највећих острва, окончала су свој процес политичког уједињења у једну државу, а њено проглашење за Аупуни Мо’и о Хаваии, тј. Краљевину Хаваји се догодило априла 1810, под Усамљеником, тј. Камехамехом Првим Ујединитељем, зачетником прве савремене лозе Нохо Али’и-а, наследних владара читавог архипелага.

Краљ Камехамеха Први, oснивач Краљевине Хаваји
[Извор: Википидија – на основу доктрине о фер коришћењу – https://en.wikipedia.org/wiki/Kamehameha_I#/media/File:Kamehameha_I.png]

 

Хавајски архипелаг у Пацифику
Острва и територијалне воде Краљевине Хаваји
8 источних острва је било насељено
[By fair use doctrine: https://blog.nationalgeographic.org/2016/09/03/enlarged-papahanaumokuakea-benefits-hawaiis-traditional-fishing-community/]

Док је српски Вожд приходом од продаје свиња долазио до савременог наоружања, хавајски ујединитељ Камехамеха је то постизао монополом на трговину сандаловином англо-саксонским трговцима.
Трајање хавајске државе и народа обележили су нагло и неумитно изумирање народа и племства, изазвано болестима против којих нису имали отпорност тако да је од првобитних 300 хиљада станивника остало само 10% за само пар десетлећа па је краљ Камехамеха IV средином 19. века рекао Парламенту да је ”најважнији проблем наше краљевине нестанак нашег народа” и да ”је сваки други проблем неважан у поређењу са тим”. Уз то, и нестајање чисте хавајске расе под преплављивањем страном крвљу, нарочито међу племством, браковима са досељеним белцима, како би ”цивилизовали” своју лозу, као и гашење, постепено али сигурно, старе вере и новостворене државности пред лавином англиканског хришћанства, и империјалистичким и расистичким ударима западноевропских Англо-Саксонаца, прво из Лондона а онда и оних који су нову државу водили из Вашингтона, довели су до пропасти хавајске државе. Томе је допринело и наслеђивање земље од стране странаца кроз мешовите бракове, па куповина имања, када су странци добили сва поданичка права, да би на крају ти нови поданици извршили државни удар, срушили монархију, и касније славили анексирање острва од стране САД.

Ипак, Хавајћани су успели да обезбеде признање суверенитета своје државе после самопроглашења краљевине, и то у време када је веома мало народа успело да оствари своје право на слободу. Док се већина народа света гушила под јармом империја, и док су многе јужноамеричке државе животариле као републике разних мешанаца и дођоша, у потпуној зависности од САД, не дозвољавајући изворним народима да обнове своје државе, Хавајћани су вештом дипломатијом испословали признања своје Државе и Круне од тадашњих водећих сила. Главни дипломата, Тимоти Хаалилио, испословао је прво формално признање у Паризу од Краљевине Француске, 1. априла 1843, а Уједињено краљевство Велике Британије је званично признало суверенитет Краљевине Хаваја 28. новембра исте године. До тада су у Лондону Хаваје називали Сендвич острвима, по имену лорда Сендвича, команданта морнарице у време када су Енглези први пут стигли на обале тада још неуједињеног архипелага. Сједињене Америчке Државе су званично признале суверенитет хавајских краљева 6. јула 1846.

Симболи суверенитета Краљевине Хаваји: Грб Краљевине, краљевски монограм и
државна застава [8 водоравних поља, истог редоследа боја као и на српској застави, су симболи 8 насељених острва Хавајског архипелага] [Извор Википидија]

До свргавања династије и губитка суверенитета 17. јануара 1893. године, упадом америчких маринаца у краљевски двор и заточењем краљице Лилиуокалани, краљевина Хаваји је имала преко 90 конзулата и дипломатских представништава широм света.

Ипак, током тог једва стогодишњег трајања, две хавајске владајуће лозе су успеле да успоставе преписку и размену државничких достојанстава и признања са једном исто тако новом државом и њеним крунисаним првацима, који су, као и хавајски, жарко желели да се укључе у светске токове и да буду прихваћени као равноправни чланови краљевског братства и сестринства.

Престона дворана у двору Иолани
[https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Iolani_Palace_Throne_Room_(20189862396).jpg]

Србија, та нова држава, створена непрекидном борбом свог народа за ослобођење од ропства под иноверним рушитељима старе славе и величине, постала је, као и Краљевина Хаваји, призната као суверена тек вољом великих западноевропских сила у Берлину, 13. јула 1878. године, а владар Срба, Милан Обреновић, је уздигнут на достојанство Величанства вољом тих истих сила 4 године касније, 6. марта 1882. године, када су моћници признали проглашење Србије за краљевину.

Ипак, као и друга династија Хаваја, и друга династија Србије је на крају била свргнута. Обе су нестале са историјске позорнице у веома кратком року, крајем 19. и почетком 20. века. Династија Калакауа је свргнута са престола 17. јануара 1893, а држава је анексирана од стране САД 7. јула 1898.

Краљ Давид Калакауа и краљица Капиолани
Краљица Лилиуокалани и престолонаследниковица Викторија Каиулани
[Извор: Википидија – на основу доктрине о фер коришћењу]

Обреновићи су истребљени 10./11. јуна 1903. године.


Краљ Милан, краљица Наталија, и краљ Александар са краљицом Драгом
[Извор: Википидија – на основу доктрине о фер коришћењу]

Ипак, Србија није одмах била утопљена у неку другу државу иако је то покушано само 11 година после промене династије. Нова династија Карађорђевића је прво одбранила суверенитет Србије током Првог светског рата, али га је, на страховиту несрећу српског народа, након победе, ослобођења и уједињења свих Срба, својевољно и добровољно угасила, разоружавши и заробивши прво своје верне поданике у Тамницу народа—прву Југославију—а онда их предала на покољ хрватским усташама и исламским џихадистима током Другог светског рата, да би их на крају свесно и добровољно гурнула у шаке комунистичком диктатору Титу, под чијим режимом су раздробљени, одрођени од предака, и преобраћени у нове, углавном србомрзачке скупове појединаца који свој вештачки идентитет граде најјаче на негацији свог правог порекла.

И у случају Хавајћана, као и у случају Срба, само упорно језгро преосталих заветника2, верних својим коренима, и даље води борбу за очување и обнову свог народа, државности и слободе, и одржава сећање на доба, догађаје, и народне и државне прваке који су Србији донели славу и хвалу.

Принцеза Абигејл Кавананакоа, са супругом Вероником Гејл Ворт; Принц (краљ) Нуи Акахи, са супругом Вахине Акахи [https://www.revistavanityfair.es/realeza/articulos/ultima-princesa-hawai-pierde-batalla-fortuna/33454 & https://twitter.com/vtropic & https://goo.gl/images/y4JBi8]

Из тог доба веома је важна и занимљива преписка сачувана у архиву краљевског двора Иолани, у Хонолулуу, као и разни материјални докази о спони две веома удаљене и прилично немоћне краљевине које су се упркос свему уважавале и подржавале.

Краљевски двор Хаваја (Иолани палата) – Хонолулу
[https://traveler.marriott.com/hawaii/explore-oahu-hawaii-culture-history/]

”Господине брате мој…”—започиње у Београду 22. марта 1882. својеручно писано писмо двадесетосмогодишњи, од 1868. кнез Србије, а тада суверени краљ Милан свом ”колеги”, четрдесетшестогодишњем краљу Давиду Калакауи, који је у то доба већ 13 година седео на престолу Хаваја. Тим писмом, на француском језику, краљ Милан обавештава његово величанство Давида Хавајског да је по признању суверенитета Србије од великих европских сила 1878. године у Берлину уследило време да се сходно интересима и праву његовог народа њему и његовим наследницима додели титула краља Србије. ”Ја сам, господине брате мој, Вашег величанства добар брат—Милан”, завршава краљ Србије писмо свом парњаку, краљу Хаваја.

Писмо краља Милана Обреновића краљу Давиду Калакауи

Писмо је у Хонолулу стигло тек 21. фебруара 1883. године, а Валтер М. Гибсон, министар иностраних дела Хаваја, је писмом, откуцаним на писаћој машини, на енглеском језику, 10. марта 1883. године, потврдио пријем истог Милану Пироћанцу, министру иностраних дела Србије за време владе Напредњачке странке, наглашавајући да ће и његово откуцано писмо, као и својеручно поздравно писмо са честиткама Њ. В. Давида Калакауе, бити одаслато ка Београду паробродом 21. дана истог месеца 1883.

Министар Гибсон обавештава свог колегу Пироћанца да ће уз та два писма у Београд бити упућени и диплома и орден Великог Крста Калакаве за Њ.В. Милана, као и диплома и орден Великог Крста Краљевског реда у част краљице Капиолани за Њ.В. краљицу Наталију—одликовање које је успостављено како би се почаст указивала достојним особама женског рода.

Оно што је можда најзанимљивије у том писму које је требало да буде испуњено само дипломатским љубазностима је управо његов најдужи део у којем министар Гибсон ”умољава” колегу Пироћанца да прими к знању ”изјаву у вези са” париским ”договором” између српског отправника послова у Француској и тамошњег хавајског отправника послова, Колина де Парадиса, као и хавајског министра Картера, на пословном путовању у Паризу, о слању диплома и ордења Краљевине Хаваја у Србију—што је, како је то дипломатски нагласио г. Гибсон, ”мој Суверен оценио преурањеним”. Ипак, г. Гибсон каже: ”Част ми је да по заповести Његовог величанства обавестим Вашу екселенцију да ће, уз већ поменуте дипломе Краљевских редова Великог Крста, на располагање Његовом величанству краљу Србије бити упућене још три дипломе реда Великог Крста, две дипломе Високих официра, и четири дипломе Заповедника хавајских краљевских редова—све у свему, 11 диплома”. За узврат, г. Гибсон ”предлаже” да се Краљевски ред Белики Крст Србије додели ”Њ.В. краљу Калакауи; Њ.В. краљици Капиолани; његовој екселенцији Валтеру М. Гибсону, министру иностраних дела; часном Чарлсу Х. Џуду, Коморнику Његовог Величанства”, а да се уз то пошаљу и ”два наименовања за Високе официре и 4 за Витезове заповеднике”. Док је краљевска кореспонденција путовала између Хаваја и Србије, одаслато је ново званично писмо министра иностраних дела Хаваја његовом српском колеги, г. Пироћанцу, којим га, 7. априла 1883. године обавештава: ”Част ми је да обавестим Вашу екселенцију да је Његовом величанству, мом Суверену, било задовољство да именује пуковника часног Куртиса Пиехуа Иаукеа, члана Краљевског већа и секретара Министарства иностраних дела, витеза заповедника Краљевских редова Краљице Капиолани и Хавајске Круне, за Посебног Изасланика који ће Њиховим Величанствима, краљу и краљици Србије, предати Велике Крстове хавајских Краљевских редова, које Он жели да Њихова величанства приме, а такође и да буде доносилац Лично писаног и потписаног писма Његовог величанства Његовом величанству, вашем Суверену, чију званичну копију прилажем овом приликом за информацију Вашој екселенцији. Позивам Вашу екселенцију да своје љубазне званичне моћи и услуге пружи као услугу пуковнику Иаукеау како би му омогућиле да испуни мисију која му је поверена на извршење од стране мог Суверена.” Пацифички трговински огласник је у суботу 18. августа 1883. године пренео да је часни пуковник Иаукеа је у Београд стигао у четвртак 26. јуна те године и да је наредног дана своје акредитиве предао у Министарству иностраних дела Србије г. Пироћанцу. Часни пуковник Иаукеа је истог дана обавештен од главног ађутанта Њ.В. Милана да ће краљу бити задовољство да га прими у подне наредног дана. Краљева лична кочија га је 27. јуна одвезла на аудијенцију у Двор, где га је лично министар иностраних дела Србије представио Њ.В. Милану, коме је г. Куртис, уз пригодан говор, предао лично писмо свог Суверена, као и ордење Краљевине Хаваја. Краљ Милан се г. Куртису захвалио на српском језику на указаној почасти од стране његовог ”узвишеног суверена”, и упутио му ”најлепше жеље за добро здравље и радост”. Исте вечери, уочи Видовдана, часни пуковник Куртис Иаукеа, изасланик Краљевине Хавији, је угошћен на српском Двору изузетно отменом вечером у његову част, током које је седео са десне стране Њ.В. краљице Наталије. Краљ Милан је одржао здравицу у част Суверена и народа Краљевине Хаваја, а српска краљевска породица је носила само ордене Краљевине Хаваји, док је хавајски изасланик био украшен само српским орденом Великим Таковским Крстом и орденом Краљице Капиолани. Пацифички трговински огласник је у свом опису боравка часног пуковника Иаукеае у Србији известио да је ”Његово величанство дуже разговарао са пуковником, нагласивши да му је било изузетно задовољство да прими изасланика Хаваја.” Такође, читаоцима је пренето да су ”љубазност, пристојност и пријатељство од стране српских званичника током боравка у Београду хавајског изасланика учинили најдостојанственијим и почаствованим, што му је веома годило и дало му задовољство. Њ.В. краљица му је најљубазније уступила своју личну кочију.” Хавајски изасланик је напустио Београд 2. јула 1883, а наредног дана је стигао у Беч.


Пацифички трговински огласник о посети хавајског изасланика Србији

Пуковник Иаукеа је у Хонолулу донео јеловник са вечере на српском Двору

Иако је посета хавајског изасланика српском Двору наговештавала мирни и складни развој међудржавних односа у свету, већ следеће писмо упућено из Хонолулуа у Београд је показало да су односи међу државама засновани на суровим интересима, и да се велике силе према слабијим чланицама тзв. ”породице народа” односе безобзирно и насилнички. Ни два месеца после успешне дипломатске посете хавајског изасланика Београду, министар иностраних дела Хаваја, 28. августа 1883. године, пише министру Пироћанцу да се нада да ће се српска влада придружити протесту владе Хаваја против анексије острва и архипелага Полинезије од стране западних сила: ”Господине, Имам част да на овај начин Вашој екселенцији пренесем копију Протеста владе Његовог хавајског величанства против анексије архипелага и острва Полинезије од стране страних сила: и да изразим наду да ће се влада Његовог величанства, краља Србије, сложити са његовим духом и сврхом”.

Острво Самоа је било поприште првог директног мешања Сједињених Америчких Држава у вези са протекторатима на Пацифику. САД су се умешале у домородачке сукобе, које су заправо изазвале западне силе потпиривањем нетрпељивости међу поглавицама, подржавајући прво једне, а онда друге. Од 1876. до 1889, беснео је грађански рат на острву. Седам пута су тренутно победничке поглавице покушале да успоставе стаблину власт. Јуна 1887. године, САД су организовале дипломатску конференцују у Вашингтону, на којој су три светске силе, САД, Немачка и Велика Британије, покушале да разреше то ратно стање. Одржана je од 25. јуна до 26. јула 1887, како би се ситуација на Самои озваничила, и да се договоре сфере утицаја Немачке, САД, и Британије. Рад на томе је закључен конференцијом у Берлину, од 29. априла до 14. јуна 1889. Краљевина Хаваји, најближи сусед државе Самое, је тражила да буде укључена у конференцију али је била игнорисана од европских дипломата. Тадашњи министар иностраних послова Велике Британије, лорд Роузбери, је рекао за тај покушај Хаваја да је то ”само једна мала дрскост некога ко не зна своје место.” Такав третман Хаваја је само предсказао начин на који ће се са хавајском монархијом и државом окончати рачуни за пар година.
Ипак, упркос непријатељствима великих сила, Хаваји настављају пријатељску преписку са Србијом и 10. септембра 1883. министар иностраних дела Хаваја пише свом колеги Пироћанцу: ”Било ми је велико задовољство да на узвишене адресе пренесем писма Вашег Узвишеног Суверена и Њ.В. краљице Наталије.” ”Ордени реда Такова и Светог Саве су такође безбедно стигли и ја сам их уредно уручио.

Морам се захвалити Вашој екселенцији на пажњи указаној изасланику Њ.В. пуковнику Иаукеаи, чија посета престоници Србије ће, у то сам сигуран, дуго бити упамћена као један од најсрећнијих догађаја његовог живота”.


Писмо захвалности на српским орденима и на љубазном пријему хавајског изасланика у Србији

19. октобра 1883. године је из Хонолулуа упућено још једно писмо од стране г. Гибсона, министра иностраних дела Хаваја, г. Пироћанцу, којим се, уз њено својеручно писмо, званично преноси ”захвалност Њ.К.В. престолонаследниковице принцезе Лилиуокалани Њ.В. Узвишеном Суверену” Милану на српском ордену којим ју је одликовао.

 међувремену, Мита Ракић (отац песника Милана и Љубице, супруге Милана Грола), тадашњи директор политичког одељења Министарства иностраних дела Србије, је 4. септембра 1883. године, на француском језику, упутио руком писану молбу лично министру иностраних дела Краљевине Хаваји, г. Гибсону, у којој га умољава да код Њ.В. краља Калакауе испослује за њега један орден реда Камехамехе у рангу Високог заповедника јер је, како верује, он, као ”после Његове екселенције министра први достојанственик” Министарства иностраних дела Србије требало да буде на списку особа које би биле одликоване од стране хавајског краља. Стога, каже Мита Ракић, ”узимам слободу да од Ваше екселенције тражим диплому Краљевског реда Камехамехе”.

Писмо чиновника Ракића је примљено у Хонолулуу 8. октобра 1883. године, а 27. децембра је извршни секретар хавајског министра иностраних дела, Ј. С. Веб, послао одговор за Београд: ”Господине, част ми је да, по упутству министра иностраних дела потврдим пријем Вашег писма од 4. септембра, и да Вам поручим да Његова екселенција веома жали што не може да испуни Ваш захтев с обзиром да сматра да би таква размена ордена, тако како је Ви предлажете, била противна званичној етикецији по којој би он требало да је препоручи свом Суверену, и била би одступање од споразума између изасланика Његовог величанства и Његове екселенције министра иностраних дела Његовог српског величанства. Његова екселенција се нада да ће неком следећом приликом доћи до могућности да се испуне Ваше жеље. Имам част, господине, да сам Ваш најуслужнији слуга – Ј. С. Веб, извршни секретар”.

Тако се неславно завршио покушај једног оновременог Србина да преко реда и закулисно постане племић, па макар и далеке острвске краљевине.

У архиву краљевског двора Хаваја није нађена икаква друга кореспонденција са Србијом.
Ипак, наше доба је поново спојило Хаваје са Србијом, макар и на веома циничан и саркастичан начин: 17. новембра 2018, у Бондстилу, америчкој војној бази изграђеној на поседима српских староседелаца на окупираном Косову, нови заповедник, Рој Макарег је, после преузимања команде од свог претходника, пуковника Дучића, Американца српског порекла, започео конференцију за штампу хавајским поздравом ”Алоха!” јер је међу новим окупаторским војницима велики број Хавајћана3. Тако се историја поиграла са два страдалничка народа па су потомци бораца за суверенитет Хаваја ступили као окупатори на тло државе чијем је суверену Милану хавајски краљ Калакауа писао молећи за подршку у протесту великим силама против анексије малих и немоћних народа Полинезије. 130 година касније, Хавајћани саучествују са новим српским јаничарима под командом Англо-Саксонаца у распарчавању и окупацији земља једног малог и немоћног народа на другој страни света од Хаваја.

______________

1. Сва документа коришћена у овом тексту су добијена од Архива палате Иолани током истраживања које је писац обавио на студијском путовању у Хонолулу током зимског распуста школске 1988/89 године када је био студент на Колорадском универзитету у Болдеру. https://www.iolanipalace.org/palace-collections/curatorial-archive-services/

2. Данас постоје барем два по пореклу озбиљна претендента на престо Краљевине Хаваја: једна је деведесетдвогодишња мултимилионерка принцеза Абигејл Кавананакоа, у браку са Вероником Гејл Ворт, док је Акахи Нуи, супруг Акахи Вахине, потомак краљевских лоза и са очеве и са мајчине стране (али и око 20 пута осуђиван за крађе и провале), крунисан од присталица 1998, а заиста, после провале у Иолани палату, и сео на краљевски престо 2008. године и прогласио обнову Краљевине.

3. http://mondo.rs/a1146252/Info/Srbija/Americka-baza-na-Kosovu-Bondstil-dobija-novog-komandanta-odlazi-Nik-Ducic.html

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.