АКТУЕЛНО

Емисија „Време (је) за елиту“ – Небојша Катић (видео)


Доста давно (22.06.2016.) дао сам интервју РТС-у за емисију “Време (је) за елиту”. Интервју је водила госпођа Зорица Пантелић и траје око 50 минута. Емисија је први пут приказана на РТС3 10.02.2019. и репризирана је 11.02.2019. написао је Небојша Катић на свом блогу. 

„Цивилизација која се свела на само две повезане идеје – профит и конзумеризам, нема више шта да понуди или обећа – чак ни раст потрошње. Друштвом се надаље може владати само страхом – од губитка посла, од тероризма, од имиграната, од других. Систем у коме је све на продају, који од човека упорно покушава на направи робу, у коме економија контролише друштво, а не друштво економију, пре или касније завршава у злу и крвопролићу“ – Небојша Катић.

***

„По мом мњењу, кључан елеменат среће, односно стабилности личне, је везан за осећај сигурности, дакле, ако имате сигуран посао и сигурна примања, она не морају бити висока. Међутим, пошто нас нова економија учи да је сигурност запослења „пасе“, то је депласирана категорија, да је то нешто што треба да буде флексибилно, људи су неуротизовани. Можете изгубити посао  –  кад изгубите посао губите све. Живимо у времену кредитне културе, људи су се задужили. Ако изгубите посао – изгубићете и стан, на пример. Изгубићете и ауто, који сте такође купили на кредит.
Дакле, говорим о томе да нам се намерно намеће тема новца, да би нас одвукла од много важније теме – а то је сигурност запослења. То је тај кључни стуб стабилности.“

***

„Домаћи економисти, који из својих сигурних бусија, својих фотеља на факултету сугерирају оно што је за њих добро, а то је сигурност посла, за вас није. И да ћете бити далеко сретнији, и да је за економију много боље, ако сте на флексибилном тржишту рада. Никакве емпиријске подлоге за ту тезу нема, емпирија вам то не говори.“

 

***

„Највећи проблем, фундаментални проблем, нерешив проблем (бар тако сада изгледа), је комбинација „беле куге“ и емиграције. То је емиграција која се никада вратити неће. То није емиграција какву је рецимо, Југославија имала шездесетих година. Ово је емиграција која се лако интегрише јер је образована, ово је емиграција која одлази са децом. Образовани људи су опсесивно везани за образовање своје деце, деца се такође образују када прођу кроз образовне системе напољу. Вероватноћа да их вратите у Србију је никаква.
Притом, говоримо о систему који ништа не чини, прво да адресира тај проблем, да га доведе у жижу и да покушава да га реши. Немате ниједну партију, колико сам ја могао да видим, која се тим проблемом бави.“

„По ономе што сам ја могао да видим, у Србији се јако мало прате фундаментална догађања у економији. Ја имам осећај да је Србија негде, у том смислу, у 1992-ој години, у време тријумфа неолибералне идеје, и да се та неолиберална мантра из године у годину, из месеца у месец, из дана у дан понавља, већ двадесет година. Говорим о једној врсти лењости, дакле, о интелектуалној лењости која не улази у емпирију, која не анализира, која не прави своје синтезе, која не ради своје анализе, већ једноставно преписује мантре које стижу са западне стране.“

*** 

„Кад говорим о удворичкој структури у Србији онда говоримо, да кажем, о два пола. Имате интелектуалце који се продају власти, то је најсигурније, ту има новца. Притом не праве питање, данас ће се продати власти а сутра ће бити на потпуно супротној страни. И са истим уверењем са којим су исказивали своје ставове док су подржавали једну власт, сад ће подржавати другу власт. Нисам приметио да се икад ико зацрвенео рецимо, да је исказао неку врсту нелагоде, то је необично.
Постоје и други део елите који се продао странцима.  То је оно што се у овом новом политичком жаргону препознаје као компрадорска елита. Дакле, они вам дају новац, некада је тај новац пристојан, а некада је то цркавица, али свеједно и за ту цркавицу ви ћете служити туђим интересима, промовисати туђе интересе, говорити оно што је у интересу оних који вас финансирају.“

***

„Нико не реагује на страшне облике социјалне патологије које видимо…“

***

„Факат је да се грађани Србије лавовски боре за живот.“

***

„Ја сам верник. Моја критика Цркве не долази са атеистичке и дијагностичке позиције, то је критика верника. Мени се чини да се Црква понаша као да је ван света. Знате, царство Божије није од овог света, али Црква јесте у овом свету. И Црква би морала да се огласи. Не да политички арбитрира, да не дај Боже меша у политичке процесе, то није њен посао, али се не може правити луда. Не може се правити да не види шта се око ње дешава. Не може се правити да не види ову ужасну социјалну, и културну ако хоћете, пропаст. Њима изгледа не сметају ријалити шоу, њима не смета како изгледају новине.
 У структуираном друштву постоје снаге које реагују на то и Црква можда и не мора да реагује. Али, у друштву као што је српско, које нема структуру, нема структуру западних друштава, постоје структуре које морају да се оглашавају. Црква је једна од тих. /…/
Црква се не може понашати као да живи мимо света.“

Погледајте целу емисију: 

ИЗВОР: Блог Небојше Катића

ВИДЕО: RTS Kulturna baština – Zvanični kanal

————

12.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.