АКТУЕЛНО

ДЕВЕТ година од неразумне „одлуке о разрешењу владике Артемија“


13.ФЕБРУАРА 2019. ЈЕ ТАЧНО 9 ГОДИНА ОД НЕРАЗУМНЕ ОДЛУКЕ О РАЗРЕШЕЊУ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА.

Да се на владику Артемија дуго вршио велики притисак и пре медијске хајке на њега види се из личне Белешке писане 7. фебруара 2010. године, шест дана пре одлуке Синода где владика између осталог пише:

Оптужују ме недоказано и недоказиво, да стварам раскол у Српској православној цркви (Еп. Григорије), за организовање атентата на свога секретара (Еп. Атанасије Јефтић), за финансијске злоупотребе (Митр. Јован и др), за непоштовање Светог архијерејског сабора и Синода (Митр. Амфилохије, Њ. Св. Патријарх Иринеј), за…

А ја сам само желео и желим поштовање канонских принципа, Устава СПЦ, канонских овлашћења епископа и неповредивост његових права, која ми угрожавају већ пет година. Желео сам одговоре на нека питања, недоумице, нејасноће…

Уместо тога, добијао сам само одлуке, директиве, декрете, наредбе, које су директно нарушавале како канонски поредак Цркве православне, тако и права Нас, као епархијског Архијереја.

У чему је проблем? У томе што се десет и више година доследно и упорно борим за свој народ на Косову и Метохији и за Косово и Метохију у Србији. Такав став и ангажовање сметао је режиму Слободана Милошевића, садашњем режиму Бориса Тадића, и посебно међународној заједници у остварењу идеје стварања тзв. Независног Косова као друге албанске државе на Балкану.

И још: Мој јасан и одлучан став према екуменизму, папизму и глобализму, према новаторима у пракси и у теологији (Мидић), сметао је и смета појединцима у Српској православној цркви којима су ти принципи и циљеви блиски и на чијем стварању раде.

Тако удружени сви којима на било који начин сметам у остварењу њихових нечасних циљева, сложно јуришају на мене спремни да ме уклоне са места на коме сам, или – да ме физички униште.

Знам, сви моји претходници на трону Епархије рашко-призренске, као и цео српски народ на Косову и Метохији, вековима су страдали и страдају по допуштењу Божјем. Није чудо што и ја делим њихову судбину.

Гонитељи моји могу ме лишити Епископског трона, чак и Епископског чина, могу ме прогласити болесним, сенилним, чак и лудим (као што је то већ учинио Сава Ј), могу учинити и многа друга безакоња која нисам у стању ни да замислим. Све ћу поднети, с помоћу Бога.

Ипак, не могу ме натерати да стварам раскол и цепам светосавски хитон Српске православне цркве, не могу ме натерати у загрљај папе римскога, ни у наручје екумениста европских, јер ја од својих ставова немам намеру одступати.

Стога, вапајна молитва: ,,Нека буде милост Божја на нама, као што се уздасмо у Њега“. Амин.

Епископ рашко-призренски и косово-метохијски
+Артемије

***

ПОВЕЗАНО:

*ПОДСЕЋАМО: Зашто су Дечанци тајно (а уствари јавно) признали „републику Косово“ и прихватили документа фашистичке творевине?

*Новаковић: БАЈДЕН НИЈЕ БИО ЈЕДИНИ РАЗЛОГ ЗАШТО ЈЕ АРТЕМИЈЕ МОРАО ДА БУДЕ УКЛОЊЕН СА КиМ

*Горица Тркуља: Трагична је чињеница да је СПЦ, прогоном владике Артемија, помогла формирање тзв. независне државе Косово

*У СЛУЖБИ НЕПРИЈАТЕЉА….. ОПТУЖУЈЕМ!!!

***

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ О „КОСОВСКИМ ИЗБОРИМА“ 2013.

„Нико не жели да у историји буде записан као издајник. Не желе то ни они који су потписали бриселски споразум и који вас позивају и принуђавају да изађете на ове изборе. Зато они желе да оперу пилатски своје руке а да сва одговорност за губитак Косова, за одвајање Косова од Србије, за стварање нове албанске независне државе на територији Србије, да то пребаце на вас и на вашу децу којој ћете оставити у наслеђе онај одговор за који се ви определите.“

У депеши Викиликса број 06BELGRADE879  која се бави „односом СПЦ и државе према Косову“ амерички амбасадор Полт жали се – „најнезгоднији је владика Артемије, који је „сит албанских обећања“ и не сарађује са „међународном заједницом“. У депеши број 06BELGRADE1329 о разговору Полта са епископом Г.Г. Артемијем – “Амбасадор је заузео чврст став према Артемијевој запаљивој реторици и неспремности да сарађује на бољој будућности Срба на Косову. Он је настојавао на томе да треба да сарађује  са са својим умереним и прогресивним колегама – какви су Теодосије и Григорије – на позитивном приступу који би охрабрио Србе да допринесу праведном и трајном решењу“. “Зашто он ближе и синхронизованије не сарађује са својим колегама – епископима, чији тон и отвореност за дијалог и помирење (на пример, Теодосијев и Григоријев позив вођама Албанаца на православне службе за Васкрс) помажу да се изграде мостови?“… “Артемије и Срби не могу да верују ратним злочицима кад је помирење у питању. Срби никад неће прихватити независност или одвајање. Он је упадао у веома критичке и каткад оптужујуће нападе на неуспехе међународне заједнице. Цивилно и међународно присуство, тврдио је, није учинило ништа да би заштитило Србе на Косову и Албанцима је, уз Кумановски споразум и Резолуцију 1244, дало покриће за учешће у зверствима“. Ниједан Албанац, по владики Артемију, није кажњен за злочине према Србима. Такође, ако се не врате прогнани, нема никаквог решења. У телеграму америчке амбасаде даље пише: “Амбасадор је нагласио да су тешкоће на Косову углавном изазване акцијама Милошевићевог режима, додајући да им се епископ (Артемије, нап. аут.) снажно и одлучно противио. Напредак на Косову ће зависити од сарадње Срба, Албанаца и осталих на овом тлу. Зашто не ради на охрабривању добре воље уместо узгајања мржње и узајамних оптужби за злочине?“ (из отвореног писма В.Д. Сави Јањићу)

***

У овом опасном и издајничком чину вере и државе учествовао је и митрополит Амфилохије, заједно са осталим архијерејима СПЦ – протеривањем „тврдоглавог“ епископа рашкопризренског и косовскометохијског Г.Г.Артемија са трона епархије јер „није сарађивао“ са страним окупаторима, а да би се одмах после тог чина одиграла издаја Србије и СПЦ од стране монаштва у манастиру Високи Дечани.

Сава Јањић узима „документа“ терористичке парадржаве 31.мај 2012.године, фото архива

***

Дечанци су први узели „држављанство репубљик Косове“ и тиме признали терористичку парадржаву – заменивши њеним документима србска, због чега је касније Сава Јањић награђен чином игумана манастира, а Теодосије бесрамно сео на трон живог протераног епископа!  

Месец дана пре подизања крста на барикадама.

13.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић