АКТУЕЛНО

КОМЕНТАР на „догађај у Сплиту“: Деан Савичић – Једно је сигурно, све нас заједно ће политичари и даље…


Овако су момци из Хрватске који су летос били на Егзиту пратили финале светског првенства у једном кафићу у центру Новог Сада.

Док сам јутрос читао новине сетио сам се једног случаја из 2015. године.
Тог мартовског месеца пре 4 године, неколико припадника САЈ-а у цивилу је ишло за Краљево да чува тениску репрезентацију Хрватске која се у том граду у Дејвис купу састајала управо са Србијом.

Добили су наређење да за њихове главе они одговарају својима.
На крају хвала Богу ни тенисерима из Хрватске ни новинарима који су их пратили није фалила длака са главе.
А и полицајци су своје главе на раменима вратили за Београд.

Хрватски тенисери су се по Краљеву шетали у својим, како они кажу „службеним униформама“, све са шаховницом и хрватским грбом, нико их није попреко ни погледао.

Међутим, пре пар дана српски ватерполисти су у Сплиту носили те исте „службене униформе“ па су их неки ликови пребили к’о волове у купусу.

За сву ову ситуацију кажу да је изгледа крив конобар, који је приликом узимања наруџбе случајно на играчима приметио ознаке Црвене Звезде, затим је испод шанка куцкао поруку неким својим другарима који су се убрзо ту појавили са летвама, шипкама и ножевима.

Двојица ватерполиста су убрзо успели да побегну, док је трећи скочио што би рекли хрвати са Риве и спас потражио у хладном Јадрану.

Тако барем иде званична верзија догађаја.
Та верзија је мање више тачна, изузевши то да је конобар „случајно“ видео грб Звезде и да су се нападачи ту створили под пуном опремом као духови.

Нападачи су тачно знали кога и када треба да нападну, због тога су са собом и имали све потребне реквизите.

И јутрос у новинама читам имена тих нападача који су приведени у недељу и наравно одмах пуштени.
Међу петорицом приведених налазе се и Стјепан Миховиловић и Јаков Подруга.

Већини ова имена не значе ништа, али мени значе итекако.
Наиме, ови момци припадају групи момака из Сплита која је у децембру 2017. године на Јужној трибини учествовала у великој тучи током „Вечитог дербија“, па су касније гологузи изведени са стадиона.

Такође, 2014. године су завршили у затвору јер су по наређењу претукли познатог хрватског угоститеља Франу Жувелу.

Обојица раде за „Сигурносно обавјештајни сустав Републике Хрватске“, и припадају групи ситних мангупа са улице који обављају прљаве послове за које не одговарају.

Напад на ватерполисте Звезде у Сплиту је договор између служби, како би се јавном мнењу скренула пажња са много битнијих тема.
Једна од тих тема је и протест „1 од 5 милиона“ који је узео великог маха у Србији.

По старом добром обичају који вуче корене још из 90-тих година, политичари кад им се заљуља тло под ногама, народ одмах дозирају коктелом национализма и затварају их у националистичке торове да буду мирни.
Тако је урађено и овог пута.

Новинари ће коначно моћи да се скину са Карлеушине вагине и моћи ће месецима да нас туше о националистичком нападу у Сплиту.
Наравно, и протест „1 од 5 милиона“ отићи ће у други план.

Сплит је заиста легло фашизма и шовинизма, и не смемо заборавити да је у овом граду и почео рат у Хрватској, када је на Ђурђевдан убијен Сашко Гешовски војник ЈНА кога је убила разуларена руља коју је на демонстрације позвао Фрањо Туђман.
Не смемо заборавити ни слике како сплићани даве војника ЈНА на куполи тенка.

Ипак, овај напад није имао националистичку позадину и мене је лично позитивно изненадило што се већина Сплићана, спортиста и новинара јавно оградила од овог случаја.

Можда и најважнија ствар коју не смемо заборавити је та да је у том истом Сплиту 1918. године 20 од тадашњих 25.000 Сплићана дочекало победничку српску војску и 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије.
А на тој истој Риви је стојао транспарент на којем је писало:

„Добро нам дошли непобедиви соколови наши, поносни наш цвете.
Добро нам дошли ослободиоци наши, најлепши и најмилији.
Благословен био час када вас видјесмо, благословена вам свака ваша стопа била.“

100 година касније нека друга прича, Срби са те исте Риве морају скакати у Јадран да спасу живу главу, само зато што су Срби.

Мада онај голман Александро Краљ у води скиде дрес и поче викати „Ја нисам Србин ја сам Црногорац из Котора“, пљунувши тако и на себе и на славну земљу Марка Миљанова.

Краљ се вероватно не сећа меча између Хрватске и СРЈ на Максимиру 1999. године.
Његов земљак Дејо Савићевић је тада давао интервју испред Максимира, када му је једна особа са друге стране улице добацила „ти си го.но српско.“
Тада је настао чувени клип када му је Савићевић у сред Загреба одговорио:

„Је.ем те у уста да те је.ем, у та шкрбава уста, дођи овамо пи.ко, пу.и га пургеру.“

Дејо није одговорио ја нисам Србин ја сам црногорац из Подгорице, ал’ ко ће га знати можда је Краљу страх урадио своје или је једноставно дошло до смене генерација.

Било како било, лето се ближи, неки већ гледају понуду за Хрватско приморје јер је ето ближе.
Неки ће пак код „црногорца“ Краља у Котор на летовање док ће њихове жене у Београд на студије.
Па у том Српско-Црногорско-Хрватском троуглу ко кога узјаши.

Али једно је сигурно, све нас заједно ће политичари и даље наставити итекако да јашу…

ИЗВОР: ФБ Деан Савичић

———-

14.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић