АКТУЕЛНО

Србија – пола милиона људи живи с мање од 200 динара дневно


У Србији су готово искорењени екстремни видови сиромаштва, рекла је пре два дана премијерка Ана Брнабић, у тренутку када у Србији, и то према подацима саме Владе Србије којом председава, пола милиона људи живи са мање од 200 динара дневно.

Није познато на који вид „екстремног“ сиромаштва је премијерка конкретно мислила када је то изговорила на представљању трећег извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва за период од 2014. до 2017, из кабинета премијерке јуче нисмо успели да сазнамо.

Међутим, на самом сајту Владиног Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва наводи се да, према подацима из 2017, „основне потребе не може да задовољи приближно 500.000 становника, односно 7,2 одсто укупног броја становника“.

„Стопа апсолутног сиромаштва се незнатно смањује у посматраном извештајном периоду, иако је и даље нешто виша него током периода од 2008. до 2012. године“, наводи се на овом сајту.

Конкретно, пре 13 година, тачније 2006. стопа сиромаштва у Србији била је на 8,8 одсто, да би две године касније била на најнижем нивоу – од 6,1 одсто. Наредних година сиромаштво се у Србији повећавало, 2012. проценат сиромашних био је 6,3 одсто, да би већ наредне 2013. порасла на 7,3 одсто.

И док у Србији и даље постоји терминолошки разлика између апсолутног и екстремног сиромаштва, где се апсолутно сиромашним сматра свако ко не може да задовољи основне минималне потребе, а екстремним они који немају практично ни за хлеб, у ЕУ оваква разлика не постоји. Свако ко дневно располаже са мање од 1,9 долара је по европским стандардима екстремно сиромашан.

У Србији је таквих, и према подацима Светске банке, неких седам одсто, односно на нивоу смо Румуније од земаља у окружењу, а лошији од Хрватске или Бугарске, на пример. Мање сиромашних него у Србији је и у Ирану, Украјини, Таџикистану и Киргистану, Грузији, Бразилу, Перуу…

Премијерку тако осим званичних података Владе демантује и Светска банка, али највише пракса, односно пола милиона грађана који немају дневно на располагању више од 200, или на месечном 6.000 динара.

Међутим, нису само „апсолутно сиромашни“ сиромашни, већ и они који живе испод линије сиромаштва. А испод те линије се налази, опет према подацима Владе, једночлано домаћинство чија је потрошња мања од 12.000 динара, док је у случају четворочлане породице са двоје деце млађе од 14 година линија сиромаштва на 32.522 динара.

Премијерка је, истим поводом, рекла и да се смањује стопа ризика од сиромаштва, али и да су резултати у тој области, и „поред видног напретка, далеко од жељених“. Што није тачно, напредак се види последњих неколико година, али је пре пет година, на пример, стопа ризика била мања него пре две године, од када су и последњи подаци Републичког завода за статистику.

Програмска директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић каже за Данас да не зна на шта је конкретно премијерка мислила када је говорила о искорењивању екстремног сиромаштва.

– Ако се говори о апсолутном сиромаштву, оно није искорењено – истиче Матковић и напомиње да Светска банка под екстремно сиромашним сматра оне који не могу да задовоље основне потребе, а таквих је у Србији више од седам одсто.

 

ИЗВОР: ДАНАС/ВЕСТИ

***

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
*Михаило Меденица: Нисте искоренили екстремну беду јер екстремна беда сте- ви!

***

14.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »