АКТУЕЛНО

Гулаг Америка: 160 000 људи осуђених на доживотни затвор


Америка као држава је најуспешнија као концентрациони логор

Американци нису обични робови већ је то њихова суштина – то је „амерички” начин живота.

Постоје вечнa основнa мерила – полазне тачке за било коју расправу.
На пример: развратник и педофил не може да суди о моралу.
Насилнику се никада не сме дати власт у руке.
Глупо је учити човека да вози авион ако се боји летења, или да буде морнар ако пати од морске болести.
И тако даље.

Али нејасно је зашто цео свет, као да је зомбиран, не види очигледан пример нарушавања здравог смисла или логике: Американци цео свет уче хуманизму, поштовању права човека, демократији и свим другим својим достигнућима – док су они сами најнеслободнији народ на кугли земаљској.
Да, драги читаоци, нисте погрешили, баш тако, најнеслободнији!
Није то комунистичка Кина и ксинјанг-ујгурски „месни концентрациони логор” и казнени систем друштвеног оцењивања.
Није то ни најкриминалнији Бразил са бескрајним фавелама.
Нити Мексико са огромним нарко-бандама против којих ратују не само полиција него и војска.
И, наравно, није то ни Русија, где се, како воле да трубе на сав глас западни масмедији, нарушава све и свашта, свакакава права човека, и то стално и сваке секунде.
Не и не – већ је то „бљештави град на врху горе”.
Баш тамо је, на целом свету, највећи број затвореника, по глави становништва и, што је најважније, највише осуђених на казне доживотног затвора.
Другим речима, Американци су – у сваком погледу – испред свих на целој планети.
Још нешто, замало да заборавим, смртне казне се тамо редовно извршавају.
Статистика: каже да се у Америци сада у затворима налази 2 121 600 људи.
А дали је то много или мало биће јасније ако се то упореди са СССР-ом, где је средином 1970-их година било осуђивано око 800 000 људи годишње. Али, они су осуђени а то није значило и да су били у затвору – зато што су многе казне биле условне.
Тадашњи Совјетски Савез и Америка су имали приближно исти број становника, али код нас је затвореника било три пута мање. И ко је сада „Империја зла” а ко „Слободни свет”?

Узгред, вероватно све занима како је било код „Крвавог Стаљина”, јер су нас пристојни и угледни људи убеђивали да слепо верујемо Виктору Суворову, који је тврдио да је у гулазима било 10% целог становништва, и Солжењицину, који је писао су тамо биле десетине милиона.
Али, гле, свеукупни број осуђених био је скоро исти као у мирна времена Брежњева – 1952. је робијало 969 000 осуђених, а 1937. године 887 000.

Али ,без обзира не све то, Американци немају свог Солжењицина – ауторитет који избезумљено труби о „земљи гулага”, о тотлитарној држави и народу затвореном иза жице кроз коју тече струја – мада за то постоје сви услови.
Данас је у Русији затворено мало више од пола милиона људи. У процентима, мање него у СССР-у.

Али пустимо нас. У Трећем рајху, пред почетак Другог светског рата, у концентрационим логорима је било затворено 25 000 људи. И то не по „ревизионистичкој новој западној историји”, већ по Електронској јеврејској енциклопедији. Да је Химлер могао да путује кроз време и види затворе садашње Америчке империје би ли се смејао или плакао?

А како стоје ствари са квалитетом а не са квантитетом правосуђа у Америци?
162 000 људи је осуђено на доживотне казне – од чега многи на вишеструку доживотну казну (то је могуће по америчком законодавству и то зато да осуђеник не би могао да изађе на слободу раније или условно, односно пре предвиђеног времена по пресуди).
Значи да ако те ослободе за једну оптужбу – крив си по другим оптужбама – и не можеш да изађеш из затвора.

А преко 45 хиљада људи не може ни да помисли на молбу о условном пуштању на слободу – просто немају на то права.
Најгоре од свега је што су међу њима и деца од 11 година.
На пример, Џорџ Браун је баш у том узрасту убио своју трудну маћеху, за шта је осуђен на доживотну робију.
Где су сада они који нам трљају нос са Законом о малолетним члановима породица народних непријатеља? Немамо ништа против њихових питања – нека пример Џорџа Брауна буде наш одговор.
Њега нису послали у специјалну васпитну установу за малолетне већ у прави затвор за одрасле и то на доживотну робију.
А да ли знате колико је осуђених на доживотну робију у „одвратно неслободној Русији”?
Мало више од 2 000.
Упоредите те бројке: 160 000 у Америци и 2 000 у „смрдљиво тоталитарној” Русији!
А у тих две хиљаде нема ни малолетних, ни жена.
Просто је невероватно како је наша недемократска и савршено дивља држава могла тако ниско да падне – до таквог тоталитаризма!
Што је најгоре, код нас нема смртне казне.
Ако се на то гледа непристрасно, питање је какав је смисао – за амерички правосудни систем – да држи у затворима 160 000 доживотно осуђених?
Ако је то мера која треба да уплаши будуће злочинце – апсолутно је јасно да је неуспешна.
Зашто нису осуђени на 10 или 15 година строгог затвора чак и за тешке злочине?
Зар то није довољно чак и за повратнике и чланове банди?
Ствар је у томе што се, од недавно, у Америци примењује „правило три грешке”, по коме се, после трећег преступа, човек може осудити на доживотну казну или 25 година робијања.
Ако се неко, на пример, пијан, потуче и трећи пут, он се, као вишеструки злочинац може осудити на доживотно затварање.
Праведно? Шта кажете?
Просто је невероватно како руски дивљаци успевају да без таквих драконских казни имају четири пута мање злочинаца?
Јавна је тајна (ако можемо тако да кажемо) – што се нико озбиљно на то не осврће, нема ни говора о широкој и јавној расправи – било где – а нити у самој Америци поводом тога.
А у Америци робија скоро један проценат зрелог мушког становништва и шта?
Па ништа?
Сви су срећни и задовољни.
А када у Русији затворе Ходорковског –  у „најслободнијој и најправеднијој држави од кад је света и века)”- почињу да пене због неправде учињене гаду.
Све то наводи на закључак: Америка као држава, као друштвено уређење, најуспешнија је као тоталитаристички концентрациони логор.
Американци нису просто „неслободни” – већ им је то суштина – односно, начин живота, постојања.
И наставиће тако – по сваку цену – само тако и никако другачије.
Бомбардовати, бомбардовати и бомбардовати – то им је спољна политика, а
затварати, затварати и затварати – унутрашња политика.
Зато сва њихова баљезгања, блебетања и будалаштине о правима човека, педера и лезбејки – овде или онде – треба у корену пресећи – указивањем на стање у самој Америци.
Јер бројеви и чињенице говоре сами за себе.

Аутор: Григорије Игњатов
Извор: Архипелаг US-лаг: 160 тысяч пожизненно заключённых
За Ћирилизовано превео: Вељко Лаврнић

ИЗВОР: ЋИРИЛИЗОВАНО
———–
15.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић