Знамените личности

Станислав Бинички – геније који је запостављен зато што је био Србин


Приредила: Невена Татић Карајовић

15. фебруара 1942. године преминуо је српски композитор и диригент Станислав Бинички.

Чули смо за Станислава, познат нам је, највише по композицији ,,Марш на Дрину“. Међутим, мало знамо о његовим заслугама за српску музику, брилијантном дару и залагању на музичкој сцени.

Рођен је 1872. године у Јасици, прелепом селу недалеко од Крушевца. Отац Стеван Бинички је био војни инжењер. Учествовао је у изградњи понтонског моста на Морави и тако је наш велики композитор провео прве две године живота у овом живописмном селу.  Стеван се касније  истакао јуначким подвизима током ратова за ослобођење Србије. Мајка Марија је била Немица племићког порекла која је утицала на развој уметничког и музичког талента код Станислава. Породица касније прелази у Београд.

Још један занимљив а мало познат податак, млади Станислав уписује и  дипломира математику! Годину дана је живео и радио у Лесковцу. Након тога одлази у Минхен на музичке студије. Одатле се враћа у Београд. Имао је 27 година и две факултетске дипломе. Његов стваралачки рад доживљава процват али и рад на оснивању музичких институција где је немерљив његов допринос.

1899. оснива Београдски војни оркестар. Из овог оркестра је 1920. године настала Београдска опера а 1923. Београдска филхармонија. Те исте године, са Стеваном Мокрањцем и Цветком Манојловићем оснива Српску музичку школу. Дванаест година касније и Музичку школу „Станковић”.

Годину дана пре тога Београд је, захваљујући њему, први пут чуо Бетовенову Девету симфонију.

Од 1924. посвећује се компоновању. Његова дела су окићена мотивима из народног стваралаштва. Тако на јединствен начин осликавају наш народ и дочаравају његов дух. Само ово је довољно да га назовемо српским уметничким великаном.

Међутим, заслуге се нижу.

Станислав Бинички је творац прве опере у српској музици ,,На уранку“. То је опера у једном чину настала 1903. године  Још занимљивије, текст је написао Бранислав Нушић а још лепше и ова опера садржи делве српске народне музике.

Бинички је стварао и духовне композиције. Био је вишегодишњи војни капелник те је  компоновао и војне маршеве. Тако је настао и чувени ,,Марш на Дрину“.

Ово је најизвођенија композиција на свету са простора Балкана. Данас постоји чак 59 верзија ове песме. Може да се изводити у разним модалитетима па је снимана и као прави војни марш и као као класика и модерна песма.  Велико дело које је у бившој Југославији било прећутно забрањивано па је извођено „по страни“ или као уметничка пратња класичне музике.

Можда овде лежи одговор на питање – Зашто Станислав Бинички није довољно признат и познат у Србији којој је тако много несебично пружио?

Чак и музичка школа у Крушевцу носи име Стевана Христића, Београђанина, по коме, додуше у Београду ни једна музичка школа не носи име али који никада није ни посетио Крушевац!

Композиције Биничког не свирају нити певају чак ни ђаци школа које је он основао, у које је доносио столице из своје куће како би деца могла седну и да прате наставу!

Још један геније који је запостављен зато што је био Србин и истицао лепоту свога народа у својим делима. Још један прегалац који је заслужан за стварање институција у Србији, подизање културе на виши ниво коме се не придаје пажња ни значај.

Ако није могло тада, шта нас спречава сада?

Чувајмо своје културно благо да не би постало туђе. Чувајмо себе да бисмо опстали.

1 reply »