АКТУЕЛНО

Хрватска никако да одужи дуг Србији: Неправди нема краја


Србија, готово три деценије од сукоба на простору бивше Југославије и скоро две од потписивања Бечког споразума, Анекс Г, није успела да поврати имовину правних и физичких лица у Хрватској. После безуспешног тражења правде пред хрватским правосуђем, помоћ је потражена од Европског суда за људска права у Стразбуру.

Чудна одлука: Суд у Стразбуру

Тај међународни суд је заузео становиште да Бечки споразум не може да се примени директно, већ државе сукцесори настале из бивше Југославије, морају да потпису билатералне споразуме и тако уреде решавање питања потраживане имовине.

Скарадна одлука суда у Стразбуру, коментарише за „Вести“ новосадски адвокат Зоран Ристић, председник Удружења „Одузета имовина“.

Пита где је ту владавина права ако се не врати сваком оно што му припада.

Нефер услови

Али, како истиче, ако не може Стразбур, може Женева, па је у исправљању имовинских „кривих Дрина“, Ристић стигао пред Комитет за права човека.
– Прибавио сам уговоре Хрватске са Словенијом и са Македонијом, где се Загреб обавезао по принципу „враћамо једни другима све“. Македонцима су дали свих 58 некретнина које су они поседовали у Хрватској – појашњава Ристић за „Вести“.

Напомиње и да су Словенци који су потраживали чак 110.000 некретнина физичких и правних лица, били паметни, па су одмах покренули управне поступке, и Хрватска је морала да им врати то власништво.
– Србија у то време, нажалост, није могла да учини исто, јер су Хрвати „на сва звона звонили“ како их на тај начин кочимо у приступу ЕУ – каже он.

Ристић сматра да је билатерални споразум Србије и Хрватске као сукцесора на који сада упућује Стразбур, непотребан, али је тај суд очито хтео да побегне од своје правне одговорности.

– Бечки споразум је апсолутно довољан за решавање спорова, што сматра и Сулејман Табаковић, један од твораца Бечког споразума. Међутим, вода се наводи на воденицу да државе међусобно решавају проблем и све стоји, па сам морао да идем корак даље и делујем на основу недавно донетог хрватског Закона о забрани дискриминације, према којем су сви једнаки.

Обратио сам се Комитету за права човека као телу Уједињених нација које је у Женеви, јер зашто само ми у Србији треба да носимо жуте траке као Јевреји у Другом светском рату и по чему смо то за Хрвате лошији од Македонаца – каже Ристић који тражи заштиту Србије од хрватских „двоструких аршина“.

Он истиче да је ова његова прича правно-политичка, а уверен је да ће на тај начин успети да поврати имовину одузету српским фирмама.

Принцип реципроцитета

На Бечки споразум и Анекс Г као његов саставни део, позива се и адвокат Саво Штрбац, директор „Веритаса“ који истиче да тај анекс гарантује враћање имовине власницима. Односно, довођење у стање од 31. децембра 1990. године и то и за физичка и за правна лица. Међутим, у пракси се испоставља да је у Хрватској примена анекса спорна.

– Људи су се, због Бечког споразума, понадали да ће отићи на неки шалтер у Хрватској, предати документацију и све ће им бити враћено. Уместо шалтера, тамо их чека суд и одбија с образложењем да Бечки споразум не може бити директно примењен, већ претходно потписнице тог споразума морају да прихвате билатерални споразум – каже он за „Вести“.

Такве споразуме, како истиче Штрбац, Хрватска нема ни са Србијом, ни са БиХ, па српске фирме губе спорове за одузету имовину у Хрватској.

– То је сада у Стразбуру потврђено, па уколико српска фирма пред хрватским судом изгуби спор треба тамо да плати парничне трошкове. Хрватска, међутим, мора од српског правосуђа да тражи признање, односно потврђивање пресуде свог суда и када то неки суд овде учини, фирма из Србије мора да плати трошкове – појашњава Штрбац, уз напомену да српски судови различито реагују по овом основу.

Он подсећа да је Бечки споразум у јуну 2001. године потписао тадашњи шеф дипломатије Горан Свилановић у име СР Југославије, чиме се држава обавезала да предузме све да се он и спроведе.

– Значи, држава не може да пусти фирме да се саме боре за своју имовину у Хрватској – истиче овај адвокат.

За сада билатералног споразума, на који Стразбур позива, нема. Београд је сматрао да Анекс Г треба примењивати директно и почетком 2010. је Хрватској упутио Нацрт билатералног уговора, али одговора није било, па је 2014. Влада напредњака и социјалиста повукла тај нацрт уз објашњење да је више него јасно да Хрватска неће послати одговор. Штрбац се залаже да Србија примени реципроцитет према Хрватској. Каже, како они нама, тако и ми њима.

Застави отето 13.200 квадрата

Српску имовину у Хрватској, према неким подацима, потражује 180 предузећа, а њена вредност достиже укупно око три милијарде евра. Међутим, Зоран Ристић тврди да је потражилаца знатно више.

– То није мала вредност, јер рецимо само Симпо из Врања хоће назад своје четири робне куће, а Застава ауто, некада државна фирма која је производила „Југа“, има 13.200 квадрата у центру Загреба који јој никада нису враћени – износи неке од најдрастичнијих примера.

Има га, а нема

Саво Штрбац указује и да је много људи из Србије имало викендице у Хрватској, а Срби из Хрватске од којих део живи у дијаспори, имали куће.

– Многи Крајишници су врло вредне некретнине у Задру, мењали за викендице, или куће у Бенковцу где су цене квадрата значајно мање, јер је то место 30 километара од мора. Они су се понадали директној примени Бечког споразума, мислећи да могу да врате своје куће, али све је и даље исто, односно као да тог споразума нема – појашњава Штрбац.

 

ИЗВОР: Д.Декић-ВЕСТИ

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.