АКТУЕЛНО

Подсећање: Писмо владике Артемија премијеру Републике Србије г-дину Зорану Живковићу


ГЛАСНИК КиМ број 162, 24. јун 2003. године

БЕОГРАД

Поштовани Г-не Председниче,

Одавно уговарамо да се сретнемо и поразговарамо о проблемима Српскога народа у целини, посебно оном који још увек живи и опстаје на Косову и Метохији, Рашкој области. До сада се прилика не указа.Очекујући тај моменат када ћемо имати о чему да причамо, одлучили смо да Вам и писмено доставимо нека наша размишљања, како би сте и Ви са Вашим сарадницима (Владом) о томе размислили.

Наш народ и наша Црква, већ пуне четири године проживљавају сваковрсна страдања на Косову и Метохији.

 

 

Преко 250.000 људи је протерано са својих огњишта, убијено је или киднаповано више од 3000 људи, нападнуто, претучено или злостављано више хиљада недужних жртава, док је преко 110 цркава и манастира спаљено, демолирано или, најчешће, до темеља разорено. Међу њима су и оне цркве и манастири које су грађене у 12., 13. и 14. веку, као и оне нове у којима се одслужила тек по која света Литургија. Запаљено је, уништено или насилно усељено на десетине хиљада српских кућа и станова. Стотине села широм Косова и Метохије је сравњено са земљом. Опљачкано је на хиљаде грла стоке, пољопривредних машина и остале имовине српског народа. Од толиког мноштва злочина под влашћу и „заштитом“ УН и у присуству око 40.000 елитних војника КФОР-а, УНМИК полиције и стотине невладиних „хуманитарних“ организација, ни један од починилаца тих злочина није идентификован и изведен пред лице правде, ни један злочин до краја расветљен.

Године 1999. само за месец дана враћено је на Косово и Метохију око 700.000 протераних (или по наговору лидера исељених) косовских Албанаца и неколико стотина хиљада оних који раније никада на Косову и Метохији нису живели. А за протекле четири године број враћених протераних Срба свео се само на неколико стотина. Ни једна од порушених цркава није обновљена, киднаповани се идентификују као мртви. За српску заједницу на Косову и Метохији, време је стало у јуну 1999. године. Сав тај срам на лицу модерне и „демократске“ Европе и целога света, догађа се под протекторатом Уједињених Нација, на основу Резолуције Савета Безбедности, која служи само као параван за сва та недела и злочине. Наша држава и државна администрација (Амбасаде широм света) нису учиниле довољно да ова горка истина продре у светску јавност, што би сигурно допринело већој заштити угроженог народа на Косову и Метохији, против кога се притисак повећава нарочито у последњих месец дана. На удару су посебно Витина и Косовско Поморавље са јасним циљем и намером екстремиста да се и онај преостали део нашег народа принуди на исељавање, како би етничко чишћење било потпуно.

Једина институција која је непрекидно остајала са својим народом и консеквентно увек подизала свој глас пред домаћом и светском јавношћу била је и остала Српска Православна Црква. Наша Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска желећи да скрене пажњу светске и домаће јавности, од самог почетка ове својеврсне Голготе, активно је радила на медијском плану и успела да организује бројне трибине у САД, В. Британији, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Белорусији, као и изложбе „РАСПЕТОГ КОСОВА“ у земљи и иностранству (Русија, Чешка, Белорусија, Република Српска).

Одштампали смо и три издања публикације „Распето Косово“ на неколико светских језика. Покренули смо и већ три године излази недељни билтен „Глас Косова и Метохије“ (двојезично). Снимљено је и више документарних филмова о поратним збивањима на Косову и Метохији. Свакодневно ради и прати сва збивања на Косову и Метохији Инфо-служба Епархије рашко-призренске (Манастир Дечани), шаљући преко свог Веб сајта у цео свет увек свеже и поуздане информације.

Најзад, ево најновије наше идеје. Како би се страдање и патња наше Цркве и нашег народа очували у сећању нас самих, али и у сећању и опомињању свих оних који су допринели таквом стању на Косову и Метохији, предлажемо да се у престоном Београду отвори „КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА СОБА СЕЋАЊА“, која би била сведок и подсетник за ово покољење али и за сва будућа покољења, да се овако нешто више не сме догодити, али ни заборавити. Мишљења смо, а и тај савет смо примили од Јевреја у Јерусалиму 2001 године, када је Делегација са Косова и Метохије била присутна на семинару који је град Јерусалим приредио на тему Косова и Босне. Ми смо том приликом питали наше домаћине како то да су 2000 година били без државе, а да су сачували свест о својој отаџбини и да су је коначно повратили после толико времена? Одговор је био фасцинантан: „Ми смо 2000. година од почетка до краја живота нашим људима непрекидно усађивали свест о томе шта је Јерусалим за Јеврејски народ. То исто и Ви морате радити, непрекидно, од колевке до старачких домова, преко обданишта, школа, факултета, војске… усађивати Вашем народу свест шта Косово и Метохија значе за Ваш народ. Срби, ма где живели, морају схватити да је Косово и Метохија за њих оно што је Јерусалим за нас Јевреје. Када то Срби буду схватили и сведушно прихватили, тада нико од њих неће моћи одузети Косово. Само Ваш заборав и отуђење узеће Вам Косово и Метохију…“

 

Како би смо делимично помогли остварењу ове идеје, решили смо да оснујемо ову институцију која би имала: сталну поставку – изложбу слика „РАСПЕТО КОСОВО“, као својеврсни ЗИД ПЛАЧА, зид на коме би била исписана сва имена убијених и киднапованих у периоду од 1999. до данас, документациони материјали о страдању и прогону Срба на Косову и Метохији (фотографије, филмови, сведочења) итд. Ова соба би морала имати и стално запосленог кустоса, који би посетиоцима адекватно тумачио изложени материјал, што би у многоме допринело стицању свести о значају Косова и Метохије за Српски народ и саму Србију.

Од Вас, Г-не Председниче, очекујемо разумевање, подршку и помоћ да се ова идеја што скорије реализује на наше опште добро. За овакав пројекат не постоји висока цена. Ваше је да нам нађете одговарајући простор, по могућности у центру града, а наше је да ово речено осмислимо. Епархија рашко-призренска била би покровитељ целог пројекта и водила би стални надзор и бригу да ова „соба сећања“ изврши своју узвишену мисију.

С особитим поштовањем

Епископ рашко-призренски

и косовско -метохијски

+ Артемије

***

УНМИК-ова и косовска полиција

СУЗАВЦЕМ НА СРПСКЕ ЛЕКАРЕ И ПАЦИЈЕНТЕ ИЗ БОЛНИЦЕ У КОСОВУ ПОЉУ

ЕРП КИМ Инфо-служба

Грачаница, 20. јуни 2003. год.

Епархија рашко-призренска и Српско национално веће Косова и Метохије најоштрије осуђују јучерашњи насилни упад УНМИК-ове и Косовске (албанске) полиције у просторије Дома здравља у Косову Пољу. Приликом упада полиција је употребила сузавац од кога је повређено око двадесетак лица – српских лекара и пацијената. Овај неморални поступак без преседана представља једну од најсрамнијих мрља у четворогодишњем раду Мисије УН на Косову.

Уместо да ради на имплементацији Резолуције 1244 УНМИК се све више претвара у јавни сервис за успостављање етнички чистог албанског друштва на Косову и Метохији и то све под привидом изградње тобожњих мултиетничких институција и демократије. Док Покрајином вршљају албански екстремисти који брутално и некажњено убијају целе српске породице, мирне сељаке, учитеље, старце и старице, руше цркве и раскопавају гробља УНМИК полиција и некадашњи припадници ОВК у униформама Косовске албанске полиције примењују силу против српских лекара чија је сва кривица у томе што желе да наставе да раде свој хумани посао и помогну свом народу који већ четири године живи под етничком репресијом и терором екстремиста.

Дом здравља у Косову Пољу је једна од ретких медицинских установа на Косову и Метохији у којој након рата слободно раде српски лекари и у којој се слободно лече Срби косовопољског краја. Српским лекарима су четири године помагале њихове колеге из руског контингента КФОР-а, што је допринело да се ова медицинска установа прочује као једна од најстручнијих установа ове врсте у Покрајини. Дом здравља у Косову Пољу је такође установа у којој су се ових година поред Срба лечили и Албанци и припадници других етничких заједница без икакве дискриминације. Неколико српских лекара који су колективно пред очима УНМИК-а и КФОР-а пре четири године истерани из Клиничко-болничког центра у Приштини наставило је захваљујући руском КФОР-у да у овој болници пружа лекарске услуге преосталом српском становништву косовопољске и приштинске општине, који данас једино у овој установи могу да добију медицинске услуге. Због свега тога намера УНМИК-а да ову установу стави под контролу албанског министарства здравља и онемогући нормалан рад српских лекара представља озбиљну претњу која је изазвала велико узнемирење у српском становништву.

Слика здравства на Косову и Метохији, као уосталом и свих других јавних служби је поразна. У свим регионалним болничким центрима на Косову већ четири године нема ни српских лекара ни српских пацијената зато што су Косовски Албанци уз прећутну подршку УНМИК-а протерали све Србе лекаре у намери да изграде етнички чисто албанско здравство. Српски пацијенти не могу да се лече у овим установама због тога што им у њима нико не може гарантовати не само право на лечење већ ни право на голи живот. Они који немају довољно средстава за лечење у централној Србији могу једино да добију основну медицинску помоћ у постојећим, слабо опремљеним српским сеоским амбулантама. Многи стари људи, хронични болесници због таквог нехуманог односа албанских институција и УНМИК-а присиљени су на тихо умирање у беди и одсуству одговарајуће медицинске помоћи и бриге друштва.

Епархија рашко-призренска и СНВ КИМ апелују на међународну заједницу да спречи узурпацију Дома здравља у Косову Пољу и омогући нормалан рад српског медицинског особља.

Настојањима УНМИК-а да насилним путем стави под албанску контролу српске медицинске установе и из њих протера српско особље и пацијенте српска заједница мора се супротставити свим легитимним средствима, јединствено и одлучно. Зато се Епархија рашко-призренска и СНВ КИМ јавно солидаришу са косовопољским лекарима и народом и најоштрије осуђују репресивну политику Михаела Штајнера и Министрарства здравља Косова. Истовремено, Епархија и СНВ позивају владу Србије и Координациони Центар да материјално и стручно помогну рад српских медицинских установа на Косову и Метохији.

***

СТОТИНЕ ПОТПИСА ПРОТИВ ЏУН ВОРД

Косово Поље, Београд – Кризни штаб Срба из Косова Поља покренуо је јуче акцију прикупљања потписа за смену цивилног администратора општине Косово Поље Џун Ворд, коју је оптужио да је иницијатор прекључерашњег покушаја УН полиције да заузме зграду бивше руске болнице, која се налази у дворишту Дома здравља. Током јучерашњег преподнева захтев за смену Џун Ворд потписало је неколико стотина Срба, јавила је Срна.

После прекључерашњег сукоба особља Дома здравља у Косову Пољу и УНМИК полиције, УНМИК полиција је у близини Дома здравља у Косову Пољу регистровала каменовање возила у покрету. Јан Камерун, портпарол УНМИК, демантовао је да је испред Дома здравља јуче ујутру бачена ручна бомба.

Епархија рашко-призренска и СНВ Косова и Метохије оценили су напад УНИМК полиције на српске лекаре и болеснике као „неморални поступак без преседана и једну од најсрамнијих мрља у четверогодишњем раду Мисије УН на Косову и Метохији“.

Ј. Т.

***

Срби у Косову Пољу формирали кризни штаб

ШТИТЕ УСТАНОВЕ ОД ЗНАЧАЈА

Косово Поље – Преостали Срби у Косову Пољу и околним селима формирали су кризни штаб за заштиту и одбрану Дома здравља, средње школе „Свети Сава“, Поште и других установа од значаја за њихов опстанак. Координатор штаба Мирослав Величковић пренео је Бети да су поменути објекти од виталног значаја за око четири хиљаде преосталих Срба у општини Косово Поље. Формирање кризног штаба уследило је након инцидената који су се догодили пре два дана, када су руски војници напустили војну болницу у Косову Пољу и оставили је УНМИК-у. Срби запослени у Дому здравља су се успротивили УНМИК намери да преузме болницу. Кризни штаб је позвао шефа УНМИК Михаела Штајнера и председника Координационог центра за Косово и Метохију Небојшу Човића да посете Косово Поље и реше све нејасноће и проблеме са тамошњим Србима.

Бета

***

СРБИ БРАНЕ БОЛНИЦУ

КОСОВО ПОЉЕ, 6/23/2003 – Унмик се повукао са обезбеђења болнице и Дома здравља у Косову Пољу и Србе оставио на немилост Албанским екстремистима који и даље желе да им преотму болницу.

Због тога је у минула два дана било више провокација из возила која пролазе оближњим магистралним путем Приштина – Пећ, али и бацања каменица од стране малолетника. На жалбу српских „голоруких бранилаца“ и медицинског особља да им је неопходна заштита полиције, једном од њих је одговорено: „Нека вас Руси штите, који су вам и препустили болницу“.

– Све то није нас обесхрабрило, већ дало подстрека да сачувамо болницу, дом здравља и школу „Свети Сава“. Јер, у овдашњем дому здравља и болници дневно лекарску помоћ затражи 300-500 пацијената, а у болници је тренутно близу њих 50 – каже Боро Величковић, представник кризног штаба и директор медицинске школе у Грачаници.

Преостале здравствене раднике, њих неколико стотина, јуче је са сарадницима обишао Небојша Човић, председник Координационог центра Владе Србије. Он је нагласио да ће са Координационим центром учинити све да се поменути објекти у Косову Пољу и преостали Срби у овом и околним насељима заштите, и да од одбране болнице и школе зависи опстанак.

Д. Д.

***

ГОЛОРУКИ ПРОТИВ СИЛЕ

КОСОВО ПОЉЕ, 6/22/2003. – Шест дана и бесаних ноћи, сукоба са полицијом, страха од нових бомбашких напада, српски лекари, пацијенти и грађани овог и околних насеља, дан су провели релативно мирно.

Формиран је кризни штаб за заштиту „руске“ болнице, али и оближње школе „Свети Сава“ и поште у којој и даље ради доста Срба и Црногораца.

– Оружја немамо, али смо формирали своје „голоруке јединице“ са задатком да по цену живота штитимо објекте које је градила Србија средствима која смо деценијама издвајали – каже за „Новости“ Миро Величковић, представник Бресја, надомак Косова Поља где су болница и школа.

Здравственим радницима дома здравља и мештанима и даље пристиже помоћ колега и сународника.

– Свет је, напокон, почео да схвата ко је ко и колико смо ми, преостали Срби на одстрелу. Хтели су, ето, и нашу болницу да нам отму. Уз то, храбри чињеница да је и премијер Живковић у Солуну одбио контакт са Штајнером – кажу преостали Срби у Косову Пољу и околним насељима.

Болницу у Косову Пољу већ други дан не обезбеђују припадници УНМИК и косовске полиције.

Д. Дм.

 

ИЗВОР: Епархија рашкопризренска и косовскометохијска у егзилу

———-

18.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.