АКТУЕЛНО

Подршка професора Вајлера из Пенсилваније др Јовани Стојковић


James Lyons-Weiler PhD

Поштовани,

Пишем вам као научник који се последњих петнаест година фокусирао на транслациона истраживања осмишљена са циљем да се смањи људски бол и патња. Као професор на Одсеку патологије и научни директор биоинформатичког Универзитета у Питсбургу, спровео сам истраживања о људима из области рака, имунологије, неуроразвоја, јавног здравља, и помогао сам у креирању и спровођењу преко 100 биомедицинских и клиничких истраживачких студија. Предавао сам универзитетске курсеве о дизајну студија и биоетици, и генетици.

Сазнао сам да се лекари и родитељи у Србији третирају као криминалци ако одлуче да не вакцинишу своју децу, укључујући и то да добијају новчане казне за остваривање свог права да одустану од медицинског поступка из безбедносних разлога. Такође сам сазнао да се њихова слобода говора ограничава да би се зауставило ширење страха због питања безбедности вакцина.

Такође сам детаљно истраживао и проблематику безбедности вакцина из многих углова. Прва ствар коју бих желео да поделим је да ниједна вакцина није тестирана на начин који може искључити чињеницу да генетска мањина пацијената може имати озбиљне и потенцијално опасне по живот реакције на вакцине. У Сједињеним Америчким Државама познајем хиљаде родитеља који не вакцинишу своју децу, а скоро сви они одустају од распореда вакцинације који препоручује педијатрија Америчког центра за контролу и превенцију болести (CDC), посебно зато што је њихово дете доживело озбиљно нежељено дејство.

Вакцине се тестирају у две фазе: краткотрајне клиничке студије и студије надзора вакцина након што се пусте на тржиште. Краткорочне клиничке студије често не користе неактивне плацебе, попут физиолошког раствора, него уместо тога користе активне састојке као што су алуминијумски ађуванс (појачивач) или друга вакцина. Стога се процене морбидитета и морталитета не могу вршити. У недавном масовном истраживању, америчка организација “ICAN” открила је да је само једна вакцина из распореда CDC-а упоређена са важећим плацебом. Ова анкета је спроведена након што је утврђено да Министарство здравља и социјалних услуга Америке није сваке две године, како је прописано законом, пријављивало америчком Конгресу да су настојали да (а) учине вакцине безбеднијим, и (б) пронађу начине за идентификацију оних који су изложени највећем ризику од повреде вакцином. Прилажем Вам докуменат о томе.

У другој фази, вакцине се стављају на тржиште и нежељена дејства треба да дају одговор регулаторним агенцијама као што су FDA и CDC постоје ли проблеми са вакцином. Из разлога што већина људи који се не вакцинишу, одустају од вакцинације због прошлих искустава са нежељеним дејствима као што су: напади, енцефалитис, синдром храмања, парализа или смрт новорођенчета, ова “фармаковигиланца” је кратког споја због репресивних и неоправданих политика које присиљавају родитеље да вакцинишу против њихове воље. Регулаторним агенцијама требају повратне информације од родитеља, да знају да ли је вакцина посебно опасна.

Анализирао сам распоред вакцинације CDC-а о безбедности дозирања алуминијума (такође приложен). За разлику од будућих појачивача који се тренутно тестирају од стране Америчке администрације за храну и лекове, дозирање алуминијума у вакцинама није било засновано на студијама повећања дозе убризганих форми алуминијума на примеру младунаца мишева. Уместо тога, FDA је “погодила” да је дозирање (по вакцини, не по распореду) безбедно када су у питању типови алуминијума који се орално дају одраслим мишевима.

Моја анализа, објављена 2018. године, показује да су по распореду новорођенчад изложена понављајућим акутним токсичним дозама алуминијума. То, међутим, не значи да сви појединци бивају оштећени, јер даље истраживање потврђује да хетерогена генетска мањина може бити подложнија таквој изложености (од вакцина и других извора) и може развити обољење које ја називам синдромом детоксикације. Упућујем вас на студије цитиране у мом раду “Autism Open Access” 2018, посебно студија Bogess et all (2015), које су откриле да је средњи ниво серума органских загађивача код деце оболеле од аутизма много већи од оног код неуротипичне деце, и да ниво органских загађивача предвиђа степен изражености аутистичног понашања код деце са дијагнозом аутизма. Друге студије показују да алуминијум и жива могу нарушити митохондријску функцију, изазвати стрес ендоплазматског ретикулума и онемогућити способност ћелија да врше детоксификацију.

Прочитао сам више од 2.000 студија о аутизму за писање моје књиге, „Еколошки и генетски узроци аутизма“, и независно и објективно проценио све студије које је навео амерички CDC у којима тврде да могу показати да вакцине не узрокују аутизам. Ове студије, међутим, не тестирају све вакцине, оне су студије асоцијације или корелације (које не тестирају узрочност), оне имају тенденцију да буду недовољно јаке, а постоје и докази о манипулацији подацима и резултатима који су конципирани тако да прикривају позитивне резултате када се пронађу. Прилажем скрипту у рукопису у којој сам забележио све студије које је Америчка педијатријска академија недавно послала председнику САД-а. Највиши могуЋи резултат у мојој објективној оцени био је +12; само је једна студија постигла позитиван резултат. Нажалост, просечна оцена студија, узета да подржи идеју да вакцине не изазивају аутизам, или да је тиомерсал (етил жива) безбедан је била 4.02.

Пре него што размотрите малу пилот студију др Ендруа Вејкфилда и његовог прогона од стране фармацеутски вођених анти-научних фанатика, подсетио бих вас да је његова пилот студија предложила само хипотезу да би вакцине могле бити повезане са аутизмом, и као пилот студија, она није представљала довољан доказ узрочности, никада није закључила да вакцине изазивају аутизам, па се стога не може “разоткрити”. Подсећам вас да нису све вакцине тестиране на повезаност са аутизмом.

Разумем важност вакцинације. Међутим, не постоји валидна наука о истраживању безбедности која би могла да утврди узрочност нежељених дејстава. Студије о другим вакцинама такође користе статистичке манипулације као што су прилагођавање према демографским факторима, као што су: ниски приходи, старост мајке, гестациона старост и тежина на порођају; међутим, закључци таквих студија се онда примењују на целу популацију – као да се та прилагођавања никада нису десила.
Ја то називам неуспехом у преводу и сматрам да је то нешто што се граничи са криминалном активношћу. Вакцине које се не тестирају на датој популацији не треба давати другој популацији.

Америчка фармацеутска компанија “Мерк”, једна од највећих произвођача вакцина у САД-у, налази се на суду у САД-у у два одвојена случаја због наводне преваре. У првом случају, два научника, извештача о илегалним радњама, тврде да су их њихови надређени присилили да фалсификују податке о ефикасности вакцине MMR. У другом случају, наводи се (уз коришћење FDA докумената) да је “Мерк” користио пола дозе алуминијума у справљању HPV вакцине у једином искреном суђењу о безбедности које је спроведено. Након што је FDA одобрила вакцину, подаци показују да је “Мерк” ставио два пута већу концентрацију алуминијума у формулу производа који је отишао на тржиште.

На крају, желим да вас подсетим да су вакцине константне, неконтролисане студије о људским субјектима. Након Нирнбершких суђења, утврђено је да свако људско биће има право да у било ком тренутку одустане од прихватања научних студија. Нирнбершки кодекс каже:
*„Добровољни пристанак људског субјекта је апсолутно неопходан.”
*“Током експеримента, људски субјект треба да има слободу да прекине експеримент, ако физички или ментално осећа да није у стању да га настави.”
*“Током експеримента, главни научник мора бити спреман да оконча експеримент у било којој фази, ако има вероватан разлог да, у доброј намери, врхунској вештини и пажљивом просуђивању који се од њега траже, верује да ће наставак експеримента вероватно довести до повреде, инвалидности или смрти субјекта над којим се експеримент врши.”

Универзална декларација о биоетици и људским правима слично и недвосмислено инсистира на добровољном и информисаном пристанку у клиничким студијама.
Овде посебно наглашавам релевантне чланке:

Члан 5 – Аутономија и индивидуална одговорност

Треба поштовати аутономију особа да доносе одлуке, преузимајући одговорност за те одлуке и поштујући аутономију других. За лица која нису способна да уживају аутономију, треба предузети посебне мере за заштиту њихових права и интереса.

Члан 6 – Пристанак

1. Свака превентивна, дијагностичка и терапеутска медицинска интервенција може се обављати само уз претходни, слободни и информисани пристанак дотичне особе, на основу одговарајућих информација. Када је то прикладно, пристанак треба да буде изричит и може бити повучен од стране дотичне особе у било које време и из било ког разлога без непријатности или предрасуда.

2. Научна истраживања треба да се обављају само уз претходни, слободни, изричити и информисани пристанак дотичне особе. Информације треба да буду адекватне, дате у разумљивој форми и треба да садрже модалитете за повлачење пристанка. Пристанак може бити повучен од стране дотичне особе у било које време и из било ког разлога без икаквих недостатака или предрасуда. Изузеци од овог принципа треба да буду направљени само у складу са етичким и правним стандардима које су усвојиле државе, у складу са принципима и одредбама из ове Декларације, посебно у члану 27, и Међународном закону за људска права.

3. У одговарајућим случајевима истраживања спроведених на датој групи људи или заједници, може се тражити додатна сагласност правних заступника дотичне групе или заједнице. Ни у ком случају колективни споразум заједнице, или пристанак вође заједнице, или други орган, не могу заменити информисани пристанак појединца.

Члан 7 – Пристанак лица без способности

У складу са домаћим законом, посебну заштиту треба дати особама које немају способност да пристану:

(а) овлашћење за истраживачку и медицинску праксу треба добити у складу са најбољим интересом дотичног лица и у складу са домаћим законом. Међутим, дотична особа треба да буде укључена у највећој могућој мери у процес доношења одлуке о пристанку, као и у поступку повлачења пристанка;

(б) истраживање треба да се спроведе само за његову или њену директну здравствену корист, која подлеже овлашћењу и условима заштите који су прописани законом, и ако не постоји алтернатива истраживања упоредне ефикасности са учесницима истраживања који могу да пристану. Истраживање које нема потенцијалну директну здравствену корист треба да се преузме само као изузетак, уз максималну уздржаност, излагање особе само минималном ризику и минималном оптерећењу и, ако се очекује да истраживање допринесе здравственој користи других особа у истој категорији, под условима прописаним законом и компатибилним са заштитом људских права појединца. Требало би поштовати ако такве особе одбију да учествују у истраживању.

Члан 8 – Поштовање људске угрожености и личног интегритета

Приликом примене и унапређења научног знања, медицинске праксе и пратећих технологија, треба узети у обзир људску угроженост. Појединци и групе посебне рањивости треба да буду заштићени и треба да се поштује лични интегритет таквих појединаца.

То су недвосмислена правила ангажовања која не треба занемарити.
Утврђена је научна чињеница да вакцине могу наудити неким људима. Научна је чињеница да вакцине могу осакатити неке људе. Имајући у виду међународно усвојене стандарде и стандарде биоетике UNESCO-а, позивам вас да прекинете даље прогоне породица које су већ претрпеле штете и губитке од вакцина, а за које смо открили да могу бити погрешне и лажне. Молим вас, у име људских права, престаните са финансијским и затворским казнама ваших сународника Срба.

Такође вас позивам да подржите др Јовану Стојковић, која говори о људским правима у вези са вакцинацијом. Амерички конзорцијум CDC/Pharma има преко 270 додатних вакцина у свом развојном плану, а ја вас обавештавам овог 14. фебруара 2019. године, да ће драконски закони који одузимају грађанима права да одбијају медицинске поступке, на крају донети неподношљив економски терет породицама, образовном систему и држави Србији у форми популације са све више људи повређеним вакцинама.

Вама на услузи,

Проф. др Џејмс Лајонс-Вајлер (James Lyons-Weiler PhD)

Институт чистог и примењеног знања
Питсбург, Пенсилванија
Сједињене Америчке Државе

ИЗВОР: Живим за Србију

***

ПОВЕЗАНО:

*САД: Још подршке из света за др Стојковић

*Владимир Димитријевић: Велика биоетичка контрареволуција и подршка др Јовани Стојковић

*Подршка др Стојковић из Канаде – проф. др Кристофер Шо

*ПОДРШКА др Стојковић из Француске – Romain K. Gerardi, професор експертског центра неуромускуларне патологије

*Писмо подршке Роберта Ф. Кенедија др Јовани Стојковић

*ПИСМО ПОДРШКЕ др Јовани Стојковић декана Правног факултета у Новом Саду, проф. др Бранислава Ристивојевића

*ПОДРШКА ПЕТИЦИЈИ И АПЕЛУ ЗА ОДБРАНУ ЛЕКАРСКЕ ЧАСТИ, ЕТИКЕ, СЛОБОДЕ ГОВОРА И ИЗРАЖАВАЊА МИШЉЕЊА ЛЕКАРА КОЈИ ПОШТУЈУ ПРАВО ИЗБОРА И ИНФОРМИСАНУ ОДЛУКУ ПАЦИЈЕНТА НА (НЕ)ВАКЦИНАЦИЈУ!

*Подршка др Јовани Стојковић -УГ Право на избор и Група родитеља Стоп обавезној вакцинацији у Србији

*Др Срећко Сладољев: Отворено писмо Лекарској комори Србије

——–

22.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Časni Don Kihot , zvani g. Vajler, ne shvata da nije u pitanju borba s vetrenjačom, U pitanju je demonska aždaja-oktopad koji je već ščepao ceo svet u smrtni zagrljaj.. Sveti Georgije je j e d i n i spasilac, .

    Свиђа ми се