АКТУЕЛНО

Владислав Ђорђевић: Где су заштитнице жена када се хапсе и прогањају мајке?


Пише: Владислав Ђорђевић
Живим за Србију, 1.3.2019.

Надавно је у медијима одјекнула вест да је ухапшена Јелена Милетић зато што није платила казну због невакцинисања троје од укупно шесторо деце, колико их има. Колико је мени познато, она се и сад налази у притвору.

Случај се може разматрати са бројних аспеката.

Први је медицински. Са медицинског аспекта, најважније питање је колико су вакцине корисне и безбедне. Гледано у целини, сви се слажу да су оне донеле добра човечанству јер су искорениле неке болести. Али, по некима, оне су донеле и нове болести или их бар поспешиле. Другим речима, док вакцине превенирају неке болести стварајући телесни имунитет, оне могу као нуспојаве да доведу до неких болести. Једном руком дају, другом узимају.

Ако су вакцине начелно корисине, али могу да имају и „нежељена дејства”, онда се том питању може приступити и са аспекта права. Колико држава има право да вакцинацију намеће као грађанску обавезу? До које границе она сме да иде у том правцу? Када престаје брига за јавно здравље а када почиње тиранија?

Један део одговора на то питање крије се у чињеници да у већини западноевропских држава вакцинација није обавезна, него је ствар слободног избора. Насупрот томе, у већини источноевропских држава – па и у нашој – вакцинација је обавезна. Људи живе и у Западној и у Источној Европи, а болест не бира кога ће да нападне и не познаје географске границе. Ипак, државе различито реагују на та искушења. Чини се да западноевропска друштва више поштују људску слободу, а источноевропска мање. Барем по овом питању, не треба гајити антизападњачке предрасуде.

Поред свега тога, супруг ухапшене Јелене Милетић – Славиша Милетић, члан је Политичког савета Двери и један од вођа опозиционих протеста. У једном интервјуу он је индиректно сугерисао да је то хапшење политички мотивисано. Ако је то тачно, онда је хапшење Јелене Милетић заправо део политичких притиска на њега, а не на њу. Жена је колатерална штета политичких разрачунавања власти са опозицијом.

Тезу о политичким мотивима хапшења посредно је сугерисао и Сергеј Трфуновић, који је у једној приватној поруци изразио мишљење да је полиција уместо Јелене требало да ухапси Славишу. Тако смо од медицинског, преко правног аспекта, дошли до политичког.

Није Јелена Милетић једина жена која је дошла под удар репресивних мера. Већ пре ње је др Јована Стојковић добила новчану казну због невакцинисања детета, а поред тога прети јој и одузимање лиценце за рад због ставова изнесених поводом обавезне вакцинације. Борба за слободу избора је ову храбру жену нагнала да се и политички ангажује. Схватила је да „вакцинашко питање” није само медицинско ни педијатријско, него и правно и политичко. Стога се репресивне мере против ње такође могу посматрати у политичком контексту.

Да закључим. Поред свих подела које имамо и питање обавезне вакцинације поделило је наше друштво. Оно је поделило чак и саму опозицију. Један део опозиције је за обавезну вакцинацију и репресивне мере (Сергеј Трифуновић), а други је за слободу избора и укидање репресивних мера (Славиша Милетић). Нараво да сам ја на страни страначког колеге Славише Милетића и жéнâ које трпе репресије. Стога треба укинути све репресивне мере против Јоване Стојковић, Јелене Милетић и других жена, које воде бригу за своје потомство како мисле да је најбоље за њих.

Тим више сам за укидање тих репресивих мера кад видим да феминистички лоби не чини ништа да би помогао овим женама. Штавише, чини се да се он потајно радује њиховим невољама. Када су реалне жене у реалним проблемима нема феминисткиња да се боре за њих и њихова права. Где су сада феминисткиње да протестују против реалних репресија над овим женама? Нема их нигде. То је и разумљиво, јер се феминисткиње боре за „женска права” само онда када том борбом могу да науде мушкарцима. Све њихова борба за „женска права” мотивисана је заправо мржњом према мушкарцима. Оне не маре ако се жене муче и пате, само ако тиме могу да науде мушкарцима. Стога њих баш брига за Јовану, Јелену и друге истински прогањане жене.

Све у свему, нека држава повуче све репресивне мере против Јоване, Јелене и свих други часних жена и мајки, хришћанки и истинских бораца за аутентична женска права.

Даље руке од Јоване и Јелене!