АКТУЕЛНО

О бомбардовању Југославије 1999. године – саопштење Министарства спољних послова Русије


НАТО агресија на Савезну Републику Југославију 1999. године постала је црна страна у историји Европе крајем 20. века. Први пут након завршетка Другог светског рата, мирни градови и села суверене европске државе били су подвргнути варварским бомбардовањем које је трајало 78 дана.

Истовремено, Повеља УН-а, Завршни акт Конференције о безбедности и сарадњи у Европи, други међународни документи, укључујући и Оснивачки акт НАТО-Русија и норме хуманитарног права, били су грубо прекршени.

Сједињене Америчке Државе, које су користиле Косово као полигон за израду стратешког концепта НАТО-а који дозвољава коришћење снага изван своје зоне одговорности, за успостављање униполарног светског поретка у којем би се судбине народа одређивале из Вашингтона, играле су централну улогу у припреми и спровођењу операције против СР Југославије. Концепт хуманитарне интервенције је тестиран као инструмент мешања у унутрашње послове суверених држава. Велика већина ваздушних напада извршена је од стране америчких авиона и бродова.

НАТО агресија на СРЈ била је озбиљан ударац основним принципима међународних односа, те је озбиљно нарушила поверење између држава. Након тога, војни аспекти безбедности су поново почели да излазе у први план.

Са правне тачке гледишта, НАТО ракетни напади на територију Југославије могу се јасно квалификовати као чин оружане агресије на основу члана 2 и тачака 3 (а) и б) дефиниције агресије, одобрене од стране Генералне скупштине УН-а у резолуцији 3314 (XXIX) од 14. децембра 1974. године.

Операција НАТО-а “Allied force” спроведена је од 24. марта до 10. јуна 1999. године под лажним изговором да се косовски Албанци штите од етничког чишћења. Истовремено, главни прилив избеглица са Косова (и њихов укупан број достигао је 800 хиљада људи) кренуо је после почетка бомбардовања. Инцидент у селу Рачак на Косову, када је Американац Вилијем Вокер, који је предводио Верификациону мисију ОЕБС-а на Косову, протумачио смрт албанских милитаната у сукобу са српским безбедносним снагама као масакр мирног становништва, био је директан изговор за покретање агресије. Као што знате, није било доказа о томе током година. Сви позиви из Русије да објаве мишљење финских патолога о догађајима у Рачку остали су без одговора.

Према доступним подацима, током агресије на Југославију испаљено је 2,3 хиљаде ракета, избачено је 14 хиљада бомби, укључујући муницију са осиромашеним уранијумом и касетну муницију. Специјалисти Министарства за ванредне ситуације Русије, који од 2008. године спроводе програм хуманитарног деминирања у Србији, неутралисали су велики број неексплодираних остатака НАТО муниције и пројектила.

Као резултат бомбардовања погинуло је више од две хиљаде цивила, укључујући 88 деце, а повређено је више хиљада. У периоду након војне операције, у страху од одмазде, око 200 хиљада Срба напустило је своје домове на Косову.

Списак материјалне штете је далеко од завршеног:

– више од 300 привредних објеката, укључујући рафинерије нафте, електране, далеководе, разне индустрије;

– око 360 инфраструктурних објеката, укључујући мостове, елементе путне инфраструктуре, радио и телевизијске репетиторе, железничке објекте, аеродроме, бензинске станице, поште;

– око 50 медицинских установа, укључујући болнице и клинике;

– око 100 образовних институција, укључујући вртиће, школе и универзитете;

– око 100 историјских и архитектонских споменика, више од 60 цркава и манастира;

– на десетине хиљада уништених и оштећених стамбених зграда и станова.

Укупна економска штета нанесена економији Југославије током агресије била је, према разним процјенама, од 30 до 100 милијарди долара. Еколошке последице које су проузроковане цурењем нафтних деривата из оштећених складишта и употребом муниције са осиромашеним уранијумом биле су веома озбиљне.

Светска заједница је била шокирана читавим низом епизода када су патње цивилног становништва од бруталних акција НАТО-а биле посебно изражене. Ово укључује нарочито:

– бомбардовање стамбених насеља у Алексинцу 5. априла;

– ракетни напад на путнички воз Београд-Солун 12. априла;

– напад у колону албанских избеглица на подручју Ђаковице 14. априла;

– уништавање зграде Радио-телевизије Србије заједно са новинарима који су тамо били 23. априла

– касетно бомбардовање центра града Ниша 7. маја;

– бомбардовање кинеске амбасаде у Београду 7. маја;

– Смрт од НАТО бомби око 100 косовских Албанаца у селу Кориша 14. маја;

– Напад на Београдски клинички центар „Драгиша Мишовић“ 20. маја.

———- крај саопштења ———

ИЗВОР: ВОСТОК
***

Злочиначко бомбардовање, ратни злочин над цивилним становништвом: ЕКОЦИД И ГЕНОЦИД НАД НАРОДОМ СРБСКИМ И СРБИЈОМ 1999.

———–
8.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.