АКТУЕЛНО

„КО ИМА РЕШЕЊЕ“ 1.емисија: Проф. др Слободан Антонић – Да ли је Србија економски окупирана? (видео)


Да ли је Србија економски окупирана земља? Како можемо да се развијамо ако банкарски сектор припада странцима? Због чега нам уџбенике издају странци? Ко су политичари који 18 година наизменично владају Србијом? Да ли законом треба забранити емитовање ријалити програма на националним телевизијама? Колики је потенцијал српске дијаспоре? Како окупити патриотску елиту која би истински радила на развоју земље? Гост проф. др Слободан Антонић, професор на Филозофском факултету у Београду и социолог, разговарала новинар Слађана Адамовић Илић.

*Србија је у последњих 28 година константно разарана. Кроз санкције, па ратове, бомбардовање, лошу приватизацију, велику корупцију, огроман број људи је напустио земљу. Где смо данас као друштво, као држава?

Да, ми смо разарани и споља, али и изнутра. Десио се тај распад земље, који увек пролази са тиме да морате нешто да изгубите, или да имате неку врсту штете. Али, са друге стране наши политичари, наша политичка елита, и уопште наша друштвена елита, доносили су много погрешних одлука за тих 28 година. Али, морам рећи и обичан народ је доносио погрешне одлуке, онда када је гласао на изборима, како је гласао и када рецимо није хтео да изађе на изборе. У сваком случају да, направљено је много штете и ми смо сада заправо једно веома сиромашно друштво, друштво које се по свим параметрима налази на самом дну европских земаља, по неким параметрима смо и последњи. Кажу да смо ми по просечној плати последња земља у Европи.
Са друге стране, изгубили смо неку врсту суверенитета, самосталности и слободе. Нама заправо, на овај или онај начин управљају странци. Тако да смо ми онда, истовремено и сиромашни и нисмо слободни. И то је, мислим, наш главни проблем.

*И да се вратимо на наше политичаре. Како бисте их описали као социолог? Српске политичаре који последњих двадесет година се наизменично смењују на власти…

Па, морам да кажем да јавни службеници, министар на пример значи – неко ко заправо служи јавном интересу. Они морају да имају две основне особине. Они морају да имају знање и морају да имају одређене квалитете који се тичу привржености и морала, привржености, пре свега, јавном интересу. Е, сад, кад посматрате наше политичаре видите да они, или спадају у ону групу која није баш најбоље разумела шта се дешава у околини, у свету, није најбоље разумела наш прави положај, или су то заправо људи који су били веома непромишљени када је у питању јавни интерес, или су га запоставили зарад својих приватних интереса. И то је проблем наше политичке елите.

*Да ли се негде у стручним круговима зна ко су људи који су можда највише штете нанели Србији?

Нажалост, има их доста. Први који ми пада на памет јесте Млађан Динкић. Он је човек који је угасио четири највеће банке које су постојале у Србији. Он је довео до тога да данас у Србији банкарски сектор у потпуности припада странцима. И сад, ја нисам економиста, али ови економисти који, тако да кажем – размишљају својом главом и нису на неки начин купљени, кажу – како може држава да се развија ако не контролише, ако нема своје банке, ако не контролише банкарски сектор? Како може да се развија, како да инвестира, да улаже. Пошто имамо све стране банке, а Ви знате, стране банке сву добит износе из земље. Знате шта, онда смо ми у позицији да не можемо да контролишемо, рецимо зајмове које банке треба да дају привреди, да би се привреда упутстила у неке подухвате.

*И сад кад то говорите надовезаћу се са следећим податком – статистички биро Европске уније ЕВРОСТАТ недавно је упозорио да око пола милиона становника наше земље месечно преживљава са 12 хиљада динара, и да је у ризику од сиромаштва 400 хиљада деце. Како смо као држава, као друштво, то дозволили, где је та политичка одговорност, где је та емпатија према обичном грађанину, према тој деци која можда вечерас немају вечеру?

Да, да. Проблем је у томе што има много тих погрешних одлука. И чак је направљена једна врста система, где онда тај систем не функционише чак ни приближно нормално. Основни проблем, али проблем који се у систему може релативно брзо решити, јесте та такозвана системска корупција. Системска корупција подразумева да вам се стално новац, пре свега јавни, државни новац, одлива. Ви скупите новац преко пореза, и тако даље… и онда тај новац иде на све стране, заправо имате један обавезни део који иде за корупцију. Знате, то је јавна тајна, све што хоћете да урадите ви неком морате да дате одређени проценат. Минимални тај проценат је десет посто. Сад кажу, па шта је десет посто, то ћемо да рачунамо у трошкове… али, узмите рецимо наш буџет. Наш буџет је десет милијарди евра. Десет посто то је милијарду евра.

*Субвенционисање страних инвеститора почело је 2006.године, мислим да је то управо била идеја господина Динкића, још је на снази. Продали смо готово све наше фабрике, тако да испада да ми сада радимо за странце и да купујемо стране производе. 

Прво, то је неравноправан положај наших предузетника у односу на стране предузетнике. Рецимо, да постоји нека врста тржишта, па конкуренције, па да и наши и страни предузетници могу да имају ту врсту дотације. Али, не, то могу да имају само странци. Када погледате колико они добију за свако радно место, то је десет хиљада евра најмање, неки су добили и више. Пазите, то значи да ће они у првих неколико година они имати потпуно бесплатну радну снагу, они дођу овде на потпуно бесплатну радну снагу. Па, са тим условима, ја мислим да је лако правити бизнис.

*Како је могуће да ми не штитимо своје интересе?

Реч је о томе да смо ми у једном положају који је… то није класична колонија. У класичној колонији имате страну заставу која је забодена на главном градском тргу, имате и стране трупе које вам парадирају, главном улицом. То није класична колонија, али то јесте један неоколонијални систем, где сад ту функцију колонијалне управе обавља домаћа елита, и она се у социологији назива компрадорском елитом. То је елита која заправо служи странцима.  Али нису довољни само политичари, потребно је створити једну врсту расположења, атмосфере да је то као нормално, то је у реду. И сад ми имамо тај однос према страном инвеститору као некој врсти новог свеца, да тако кажем. Дакле, страни инвеститор да се случајно нешто не наљути, да се не увреди. Ми му дајемо бесплатну радну снагу…

*Ко има тај комплекс ниже вредности – ми као народ или они који нас воде?

Комплекс ниже вредности је ушао дубоко у народ. И он се негује систематски….

***

ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕО РАЗГОВОР:

ИЗВОР: Ko ima rešenje?

————-

9.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.