АКТУЕЛНО

Горан Шарић: О растурању Југославије, пореклу Хрвата и Срба, Вучићевом говору у Глини, Косову


О растурању Југославије, пореклу Хрвата и Срба, Вучићевом говору у Глини, Косову, делу „О управљању царством“ које приписују Константину Порфирогенету, и другим темама.

Горан Шарић, приватна архива

Нови интервју за портал 100posto.hr

1. Тренутно словите за најконтроверзнијег историчара на простору ex Yu. Због чега вас сматрају контроверзним?

Када ме у некој емисији питају како да ме представе, увек кажем: „као независног истраживача и човека који поставља питања“. Медији воле сензационализам и етикете, па су тако мени прилепили етикету „контроверзан“. У причи „Царево ново одело“ Ханса Кристијана Андерсена, Цар је тражио да му сашију најлепше одело на свету. Два преваранта уверила су и Цара и његове саветнике да је то толико фина тканина да је глупи људи не могу видети, па су се сви правили да виде одело на Цару. Кад је Цар изашао пред народ једно дете је повикало: „Цар је го!“ Ако је то дете контроверзно, онда сам и ја контроверзан. И то дете и ја кажемо оно што сви виде, али се из разно разних разлога не усуђују изговорити.

2. Можете ли се кратко представити? Колико имате година, где сте и шта студирали, на којој сте тези докторирали историју?

Имам 35 година, студирао сам на Католичком Богословском Факултету, филозофско-теолошки смер, све сам године дао у року, преко 80 испита, као прва генерација која је студирала по Болоњском систему. Тамо сам завршио мастер студије. Након тога студирао сам и на АТФ-у. Моја теза била је „Исус из Назарета историјска особа“. Ја сам историчар јер се бавим историјом, јер су ми и тема дипломског и доктората историјске и јер сам обранио докторат на Институту за националну историју. Смер на КБФ-у који сам завршио био је филозофско-теолошки и ту сам стекао титулу магистра теологије. И 5 година студија на друштвеном факултету и докторат из историје са Института за националну историју ме квалификују да се бавим историјом. Сам себе увек представљам као независног истраживача.

3. Шта ваши ментори мисле о вашим говорима?

Никад ме нису занимала туђа мишљења. Ни у науци, ни у животу. Занимају ме само аргументоване критике мојих теза, а то до сад још нисам видео. Не знам како моји ментори и професори гледају на ово што радим. Баш кад сам завршавао студије, у центру за студентски пасторал почео сам држати предавања о односну религије и науке. На прво предавање дошло је 12 људи, на друго двадесетак, на треће преко тридесет, а на четврто преко сто. И тада је настао проблем; како мојим професорима нико не долази на предавања (осим ако долазак није услов за потпис), а мени дође преко 100 људи. Кренула су подметања, љубомора и завист, па сам прекинуо сваку сарадњу с њима. До данас ми дугују новац за та предавања.

4. Служите се српским у писму, а у говору користите хрватски што је доста необично. Како то?

Када говорим или пишем за српску публику, трудим се да будем разумљив. Многи млађи људи у Србији не разумeју неке хрватске речи, поготово оне које су измишљене након 1991. зато користим речи које су њима разумљивије.

5. Велику контроверзу изазвао је ваш статус о српској војсци која је два пута ослободила Истру и Далмацију. Прећутали сте да су Лондонским уговорима територији Јадрана који нису обећани Италијанима, обећани Србији те великосрпски шовинизам који је уследио након 1918. Зашто?

Нисам прећутао, него сам управо то рекао у тексту, да би остатак Далмације припао Србији. Ипак, Србија није била у фокусу Лондонског уговора, него Италија, да је италијанска војска имала снаге да дође до Бара, онда би читава источна обала Јадрана припала Италији. Лондонски уговор као што је време показало није био свето писмо, ситуација на терену условила је стварање нових граница. Италија се осетила изиграном и то је један од разлога због ког су се широке народне масе у Италији окренуле фашизму.

6. Прећутали сте и да су 1945. Истру и Далмацију ослобађали истарски и далматински партизани (далматински корпус и 11. хрватски корпус). Због чега?

Ни то нисам прећутао. Није спорно да је у саставу 4. армије било Хрвата. У тексту који спомињете написао сам да су велики део 4. армије чинили Срби. Велики део не значи да су сви били Срби. Ставио сам фокус на Србе у редовима партизана јер је то оно што се у данашњој хрватској историографији занемарује, а апсолутну већину хрватских партизана до 1943. чинили су хрватски Срби.

7. Написали сте да је Италија бранила Ријеку 1945., а Мусолинијева је Италија капитулирала већ 1943. Образложите мало вашу тврдњу.

Иако је Италија капитулирала 8.9. 1943. немачки командоси су Бенита Мусолинија већ 12.9. ослободили из хотела „Campo Imperatore“ на планини Gran Sasso. Нацисти су тада формирали марионетску „Италијанску Социјалну Републику“ или Салску републику која је постојала све до пада 3. Рајха. 1945. италијански положаји у Ријеци били су на брду Катарина, а немачки на брду Света Ана. Света Ана је издигнута изнад источног дела Ријеке и била је готово неосвојива. Партизани су под окриљем мрака и лошег времена успели прићи врло близу немачког утврђења, а онда и провалити у њега. Схвативши да је ситуација безизлазна, немачки командант је од италијанског затражио да топовима пуца по Светој Ани.

8. ‘Отимање Косова почело је кривотворењем историје, повратак Косова почиње писањем истините историје’, написали сте једном приликом. На шта циљате? Шта је истина, а шта лаж када говоримо о ситуацији на Косову и којим историјским изворима то поткрепљујете?

Отимање Косова почело је кривотворењем српске историје. Срби су уверавани да нису староседеоци Балкана, него дошљаци на туђу земљу. Велика сеоба Словена и илирско порекло Албанаца су две стране исте медаље. Теодора Толева била је бугарска историчарка која је сасвим случајно наишла на бројне документе из бечких архива који показују како је Хабзбуршка Монархија стварала албанску нацију. Докторирала је на тој теми. Осим тога, до почетка 20. столећа Срби су били већина на Косову, а ако погледамо османске пописе становника тзв. дефтере с почетка турске окупације Косова, Албанаца је било тек неколико процената.

9. Написали сте и да Албанци нису Илири. Који су вам аргументи за ту тврдњу? Ако нису Илири, шта су онда Албанци?

Албанци су врло хетерогена нација. Нека албанска племена воде своје порекло од Турака, нека од српског и словенског становништва данашње Северне Албаније, нека су дошла из јужне Италије, а нека показују велике сличности с појединим народима Кавказа. Довољно је прочитати описе Илира код античких аутора, па да сваком добронамерном истраживачу постане јасно како Илири имају врло мало сличности с Албанцима, а да су готово идентични јужним Словенима. Нпр. Илири су описани као највиши људи тог времена, а Динарци, Далматинци и генерално Срби и Хрвати су и данас међу највишим народима света, док су Албанци изразито ниски и чак ни у модерном времену нису досегли висину просечног Илира из старог века.

10. ‘Срби се још имају чему вратити, за Запад је прекасно’, казали сте у једном интервјуу. Шта сте под тиме мислили?

Запад је потонуо у материјализам, хедонизам, егоизам и конформизам и нема му спаса. Процес је предалеко отишао. Ислам ће преузети западну Европу и само је питање хоће ли ти муслимани постати секуларни или ће секуларна Европа кад муслимани постану релативна већина постати исламска. За Србе још није касно да се врате својој традицији, својој изворној духовности и вредностима за које су гинули њихови преци.

11. Шта значи ваша тврдња да су ‘Срби једини народ који историју учи из уџбеника својих непријатеља’?

Србима су историографију саставила три бечка агента или ђака: Константин Јиречек, Иларион Руварац и Владимир Ћоровић. А саставили су је на писму и језику који је стандардизовао Вук Караџић, опет агент Беча. Од времена Ћоровића и Руварца прошло је 100 година, али се струка у Србији понаша као да се ништа није променило. И даље децу уче исте оне лажи које им је тада сервирала Хабзбуршка Монархија, највећи непријатељ Србије. Да сам на месту професора Филозофског Факултета у Београду, размислио бих о томе.

12. Пишете и о ‘архетипском непријатељу’, Великој Британији. Чији су они ‘ахретипски непријатељ’ и ко је онда ‘архетипски пријатељ’ Балкана?

Питајте северноамеричке Индијанце чији су Британци архетипски непријатељи. Или Абориџине. Или Индијце. Или Буре, за које су Британци направили прве концентрационе логоре на свету. Или Египћане чије је благо данас у Лондону. Како су Британци гледали на све њих, тако гледају и на ове „балканске Индијанце“. Политика Британаца увек је била несклона Србији јер су Србе сматрали проруским фактором на Балкану. А Русија је највећа препрека англо-америчкој тежњи за светском доминацијом. Концепт Русије је међународна заједница суверених држава, а концепт англо-америчких елита је низ марионетских и сателитских државица које свој суверенитет преносе на наднационалне структуре попут Европске Уније. Према томе, Русија је условно речено „пријатељ“ (јер у међународним односнима нема пријатељства, само интереса) целог слободномислећег света, а поготово нас на Балкану.

13. Критиковали сте и опозиционе медије у Србији. ‘Чим они некога нападну, ми га требамо подржати’, устврдили сте. Циљате ли на Александра Вучића? Шта је с протестима у Србији, воде ли њих ‘архетипски непријатељи’?

Нису то опозициони медији. Јесу, али они нису опозиција Вучићу, него Србији. Н1, Данас, Време, Вице Србија и Радио Слободна Европа су медији иза којих стоји капитал глобалистичких центара са Запада који су изразито несклони Србима. И не само Србима, него било којој земљи који би покушала водити суверену политику. О протестима довољно говори податак да их подржавају сви горе наведени медији. Кад би Н1, Вице Србија, Радио Слободна Европа и ББЦ позвали људе на моје предавање, ја сам не бих дошао на њега.

14. Који је ваш став о Вучићевом говору у окупираној Глини 1995. и говору о убијању муслимана дан након покоља у Сребреници?

Вучићев говор у Глини је слика и прилика недоговорне политике политичара из Србије према хрватским Србима. Такви говори Србима у Хрватској донели су само несрећу. Никад култура јавног дијалога у Србији није била на нижем нивоу и имам осећај да је Вучић тим својим вулгарним дискурсом заразио све медије под његовом контролом. Тип национализма који су Вучић и Шешељ његовали деведесетих је Србима потпуно стран и неприродан, а баш је онакав каквим Србе желе приказати њихови непријатељи. Срби су гостољубив, отворен и непосредан народ и према истраживању научника са Харварда које је трајало 13 година (2002.-2013.) Србија је земља с најмање расизма у Европи. Радикалски национализам је као и многе друге деструктивне појаве у Србију увезен са запада. Српски политичари су изложени притиску да признају Косово и онда патриотизам доказују тако што заоштравају односе с Хрватском. Дачић дође у емисију где цитира моје тезе о ослобађању Далмације 1918. од стране српске војске, а онда нуди поделу Косова. Да је српска војска 1918. била попут Дачића, Италија би данас имала копнену границу с Грчком негде код Отрантских врата. Дачићу предлажем да ако има неку земљу или кућу на Косову, нек то подели с Албанцима.

15. Када говорите у интервјуима, често користите заменицу ‘ми’. Ко су за вас ‘ми’? Срби? Хрвати? Илири?

За мене су „ми“ и Хрвати и Срби и Бошњаци и Црногорци и Македонци. „Ми“ смо између осталог потомци и тог античког становништва Балкана којег погрешно називају „Илирима“ иако они сами себе никад тако нису називали.

16. Срби су по вама потомци Илира, а Душаново царство последње велико илирско царство. Чиме поткрепљујете те тврдње?

Нисам рекао да је Душаново царство последње велико илирско царство. То је неко у медијима написао, а сви остали преписују. У једној емисији сам изјавио да су неки старији аутори Душаново царство називали „Magnum Iliricum“, као прилог тези да су и Хрвате и Србе до краја 19. столећа странци сматрали Илирима. И Срби и Хрвати и Бошњаци и други јужни Словени су делом потомци тзв. Илира. Небројено је много доказа за те тврдње из разних грана науке. Нпр. широм Балкана налазимо разне култове и веровања која постоје још од антике као што је култ Трачког коњаника или веровање у бога вегетације. Ако су Словени дошли у 7. столећу, зашто су задржали веровања народа ког су наводно избрисали у геноциду? Од Истре до Македоније постоје предања о римским царевима и другим догађајима који су се одиграли пре наводне сеобе. Како народ може запамтити догађаје којима није присуствовао? Кад год нађемо неку илирску реч она постоји и у словенским језицима. Рецимо, илирска реч за кишу је дажг, а на свим славенским језицима се киша каже дажд, с тим да је то код нас данас архаизам. Ако су тзв. Илири говорили језиком који није сличан нашем, где су у нашем језику њихове речи које смо морали преузети од њих, јер ми иза Карпата нисмо имали речи за морске животиње, поморство, урбан начин живота, итд. Када читамо карактеролошке описе тзв. Илира, то је у основи опис Динараца, што је приметио и највећи експерт за карактерологију Балкана, Владимир Дворниковић који пише да је Динарац стари Илир. Не постоје ни археолошки, ни етнографски, ни било какви други докази икаквог дисконтинуитета у 7. столећу.

17. Ако су Срби Илири, шта су Хрвати? Шта је с Томиславовом државом? Историчар Византије, Острогорски јасно описује како је Томислав обранио Србе од Бугара. Је ли и то кривотворина?

И Срби и Хрвати су великим делом потомци античких становника Балкана. Око 40 одсто Срба, Хрвата и Бошњака потиче од заједничког мушког претка који је живео пре неких 2200 година. Проблем с Томиславом и другим хрватских владарима из средњег века је што нема докумената из тог времена који их спомињу. Имамо неке касније преписе који су најчешће кривотворине. Томислав, ако је и постојао, није могао бити више од неког обласног господара. Тадашња Хрватска била је мала кнежевина која је била ограничена на приобално подручје од Ријеке до Шибеника, с тим да су градове уз море углавном држали Млечани, а пре њих Цариград. У каснијем периоду шири се до Бихаћа, па се тај простор и у време османске окупације звао „Турска Хрватска“. Острогорски је могао писати и да је Рамбо одбранио Србе од Бугара, али ни за Рамба, ни за Томислава не може навести документе из тог времена.

18. Оспоравате велику сеобу Словена у раном средњем веку. Што је с делом византијског цара Константина Порфирогенета De administrando imperio?

То дело не говори о великој сеоби Словена, него о наводном доласку неких Хрвата и Срба на позив ромејског или византијског цара Хераклија. У модерној историографији тезу не можемо заснивати на једном једином делу које приписују цару који је живио 300 година од наводних сеоба. Прво, Константин није савременик тих наводних догађаја. Друго, да је он то стварно писао, био би заинтересована страна, јер је Ромејско царство (тзв. Византија) било у константном сукобу са Србијом. Треће, то дело нико није цитирао 700 година, а онда је 1611. одједном пронађено као одговор на чувену књигу из 1601. „Краљевство Словена“ Мавра Орбинија који није имао појма за Константиново дело, иако је проучио све тада познате књиге и документе о Словенима. Четврто, у том спису налази се низ грешака и нетачности, нпр. каже се да ријеч „Хрвати“ значи на славенском језику „онај који има пуно земље“. Ни на једном од десетак словенских језика и десетина наречја реч „Хрват“ не значи „онај који има пуно земље“. Пето, наводи се да Хрватска има 60.000 коњаника и 100.000 пешака, а толику силу нису имали ни Франачко ни Османско царство на врхунцу своје моћи, а камоли једна мала кнежевина. Шесто, Далмацију је покрстио Цариград, а у делу се погрешно наводи да су Далмацију покрстили ватикански свештеници. Зашто би један цариградски, православни цар лагао да су Далмацију, на коју има претензије покрстили његови непријатељи из Рима? Могуће је да је постојао неки спис Константина Порфирогенета на ове теме, али су га ватикански фалсификатори изменили до непрепознатљивости.

19. Ако нисмо Словени, због чега говоримо словенским језицима?

Словени смо, јужни Словени. И сродни смо осталим Словенима на исти начин на који су тзв. Илири били сродни протословенима који су живели северно од Дунава, а које су тада називали Сарматима, Вендима, Вентима, Будинима, Неурима…

20. Кажете и да ‘од 1945. до 1991. ни један Србин није био на водећој позицији у Југославији’. Шта је са Слободаном Милошевићем?

Слободан Милошевић, који је пореклом био Црногорац, није водио Југославију, него Србију. Он није био ни председник СФРЈ, ни савезни премијер, ни министар спољних послова, ни шеф савезног ДБ-а, ни министар обране. У време Милошевића на свих тих пет функција су Хрвати, односно један Југословен: Стјепан Месић, Анте Марковић, Будимир Лончар, Здравко Мустач и Вељко Кадијевић који је по мајци Хрват.

21. Жесток сте критичар акције Олуја и протеривања Срба које је уследило. Који је ваш став о великосрпској идеологији и територијалним претензијама које је Србија спроводила у рату за југословенско наслеђе 1991.?

Југославију су растурили западни центри моћи, а извођачи радова су биле домаће удбашко-партијске структуре којима је рат донекле одговарао да не би дошло до лустрације и да би кроз тзв. приватизацију могли опљачкати оно што су стварале генерације. Све остало су наративи који се пишу у дневно-политичке сврхе, а озбиљни су отприлике колико и приче комуниста о Валтеру који брани Сарајево.

Све стране су имале територијалне претензије док Бадинтерова комисија није донела своје закључке. Тада је постало јасно да Запад неће дозволити мењање авнојевских граница (осим у случају Србије којој отима Косово) и да се евентуално унутар БиХ могу мењати границе ентитета.

Колико су озбиљне биле претензије Београда видимо по томе што Милошевић није имао контролу ни над вођама босанских Срба, па им је морао уводити санкције.
Каква великосрпска хегемонија у земљи у којој је Хрват Тито доживотни председник и диктатор? У земљи у којој је Хрватској била дозвољена химна, а Србији није? У којој је у Србији службени језик српско-хрватски, а у Хрватској хрватски?

Никад савезне институције Југославије нису имале толику власт у Хрватској, колико данас имају институције Европске Уније, а у савезним институцијама Југославије седели су и Хрвати, често на водећим местима, а у Бриселу Хрвати чине један посто парламента. Две трећине одлука које уређују живот хрватских грађана не доносе се у Загребу, него у Бриселу, па не чујем да неко говори о хегемонији бриселских бирократа. На крају крајева, једног таквог су поставили за премијера. Тражили сте, гледајте!

 

12.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Jedan narod tri vere,šest naroda ako ne računamo komšije Bugare,Rumune,Mađare koji su većina istog porekla kao mi.Normalno da nas dele,ne treba im vojna sila na Balkanu nego kolonija.A imaju i plodno tlo za sejanje mržnje.Ekplozivni temperament,borbenost i tvrdoglavost

    Свиђа ми се

  2. Ми смо један народ у три вере са уметничким именима Срби, Хрвати, Македонци, Црногорци, Босанци/Бошњаци.

    Коме ово није јасно има проблем сам са собом. То што политички мамлази ваљају глупости и пујдају нас једне на друге, а ми наседамо на то, је само показатељ наше глупости.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.