АКТУЕЛНО

ПОДСЕЋАМО – И тада су „поменули Србе“: Драгомир Антонић – Норвешка и ЕКСПЕРИМЕНТ из Другог светског рата


Драгомир Антонић, етнолог, фото: ПЕЧАТ

НОРВЕШКА И ЕКСПЕРИМЕНТ ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Нажалост, десило се. У Норвешкој. Где се најмање очекивало. Или није?

Норвешка има све што људски род чини срећним, а нема ништа што би срећу помутило. Нема етничких, верских, културолошких, социјалних разлика. Нема ни неписмених. Зашто у хиперборејском рају да се деси грозоморни масакр.

Шта се заправо десило?

Момак углађене спољашности, рођен 1979.године стрељао је више од једног сата из аутоматске пушке сопствене сународнике који су десетак година млађи од њега. Убиства је починио, затим се без отпора предао полицији и одмах признао шта је урадио. Светска јавност је прво била шокирана, затим згрожена и на крају најоштрије осудила злочин, тражећи најгоре казне за кривца и још оштрије казне за будуће кривце. Да кад већ не може да се спречи будући злочин, оно макар обећа гиљотину, па ко воли нека изволи.

Хистерична реакција медија не дозвољава да се бар за сада, утврди шта се дешавало и проникне у мотиве, у овом тренутку( уторак вече) јединог оптуженог. Од петка па до данас светски а за њима и наши медији доносили су информације које су биле валидне пар сати, а онда би биле замењене другим које су важиле још краће време.

Конфузија. Случајна или намерна?

Прво се јављало о терористичком нападу неке исламске групе, па се на интернету појавила нека слична група која је преузела одговорност, затим је написа нестало и све се демантовало. После једно 24 сата саопштено је да се ради о Андерсу Бревјику. Тад је кренула лавина података о њему: антиисламиста, хришћански фундаменталиста, десничар. Уз причу су емитоване његове слике у масонској униформи, војној униформи, са темпларском заставом, а видео се и срп и чекић. Сазнали смо и да је аутор рукописа од 1.500 страна и то писаног на енглеском језику. Све смо чули осим чињеница: шта има од школске спреме, да ли је имао чин у војсци, да ли је био на ратишту, ко му је и мајка и са којих простора. Ко му је отац и да није у контакту са сином 16 година сазнало се касније. Живи у Француској и камера га слика са леђа.

Већина чињеница је до данас откривена, осим што нигде нисам могао да пронађем ниједан податак о његовој мајци, а за етнолога породично порекло је веома важно.

Не знам ни да ли је жива, ни одакле је. Та непознаница даје ми за право да подсетим јавност на један пројекат који се звао Lebensborn и који се спроводио у Норвешкој од 1941. до краја Другог светског рата, 1945.године. Пројекат, који су осмисли немачки научници генетичари, имао је за циљ стварање идеалног човека, аријевске расе. Научници су истраживањима закључили да су Норвежанке идеалан представник аријеваца и одабирали су најизразитије припаднице које су у посебним одмаралиштима или бањама, доводили у везу са посебно одабраним војницима и официрима Верхмата, који су морали испуњавати све критеријуме о чистоти расе.

Циљ пројекта је био да жене роде децу, која ће касније бити подвргнута специјалном васпитању и школовању. Кад заврше специјалну обуку и одрасту преузели би водеће положаје у друштву, политици, војсци, науци, образовању, финансијама. По творцима пројекта тиме би се обезбедио напредак Немачке и њеног поретка и остварио сан о хиљадугодишњем трајању Рајха. Све је рађено у великој тајности и за време трајања пројекта рођено је по меродавним подацима око 15.000 деце. Пораз Немачке спречио је даљи развој експеримента, али је непобитно утврђено да су такозваним “пацовским каналима“ које су организовали службеници Ватикана и симпатизери нациста, у Јужну Америку, поред нациста и њихових сарадника, пребачено и око две хиљаде деце рођене у тим браковима.

Непоменута Брејвикова мајка је могла бити дете рођено у пројекту Lebensborn. Ако је рођена 1944. или 1945. године, она би у моменту кад је родила сина имала 34. -35. година, а то је доба кад су жене способне да рађају. У случају да мајка има неке везе са поменутим пројектом, то би значило да је Брејвик друга генерација „Одабраних“, а креатори експеримента су били уверени да ће се прави резултати видети већ са другом генерацијом, а пун успех се очекује са трећом и четвртом генерацијом рођених, а то би се временски односило на тридесете године 21.века и надаље.

Оно што је мистериозно није само постојање пројекта. О томе се пуно зна. Тајна је ко је у поседу документације о експерименту, њиховим резултатима и оно најважније, да ли су експерименти настављени. Злочин на острву Утоји може указати на три ствари.
Прво, да је дошло до неке грешке у биолошко-генетском процесу и због тога је дошло до масакра.
Друго, с једне стране гледате вести и слике како се помаже угроженима, а којима сте пре тога ви, односно ваша држава истоварили на хиљаде тона отровних бомби и лицемерје вас натера на непримерну реакцију. Колико се пута свако од нас посвађао са телевизором гледајући информативни програм? Брејвик се није свађао. Он је деловао.
Треће, можда је циљ нових власника пројекта био да се у пракси провере интелектуалне и физичке могућности одабране особе и могућности њеног деловања. У том случају Норвешка постаје идеалан полигон за вежбу, јер нема никавих проблема, а велика је имиграциона зона последњих тридесетак година. Изазвати немире у таквој земљи је много већи успех, него направити рат у Африци или Балкану. Зато је потребно у стабилној земљи довести у сумњу њен основни систем вредности и под претњом тероризма изнутра, натерати јавно мњење да се одрекне, слободоумних људских права, великих социјалних давања, либералног казненог система и окренути га ка репресији и јачању унутрашње владајуће силе која ће стварати послушнике, а Норвешка ће бити слична другим послушним државама.

Нешто је већ постигнуто. Процес против Брејвика је затворен за јавност са објашњењем судије да би његова одбрана била изношење сопственог политичког програма, а то би узнемирило јавност. Нешто ту није јасно. Изгледа да долази доба кад ће се судити тајно и без права да оптужени изнесе одбрану, а ликвидирати јавно. Тога је било и звало се инквизиција.

Буре барута које су заковитлали господари света, оличени у „Лудој Насти“, банкарским лихварима и похлепној индустрији наоружања, пукло је у до сада  мирној, али и у свим данашњим  ратовима умешаној, Норвешкој.

Историја нас учи да се под паролом увођења мира и успостављен реда, увек прво изазове хаос. Већих или мањих размера. Просто да се непослушни и слободоумни елиминишу, а послушним стави јарам на врат. То се зове победа демократије. Видећемо како ће се све развијати. Надајмо се да неће бити као у Либији. Додуше и Норвешка и Либија су биле државе без сиротиње, а имају и нафту. Једино су им појмови женске лепоте и расне чистоће различити.

 

Драгомир Антонић

(Објављено у „Печату“ број 176. од 29. јула 2011. Страна 28.)

 ***

КО ЈЕ АНДРЕАС БРЕЈВИК

У Норвешкој је завршен месец туге и жалости. Преживели су посетили острвце Утоју и одали пошту онима који те среће нису били. Родитељи, браћа, сестре и родбина  страдалих у безумном злочину патиће док су живи и носити се са тугом како буду знали и умели.

Крвник, Андреас Брејвик ће злочин објашњавати истражним судијама, тужиоцима, судским докторима. Шта ће им рећи ми сад не знамо. Нисам сигуран да ћемо и касније сазнати. Неуобичајена и голим оком видљива жеља званичника да се све заташка даје основа за сумњу да се нешто крије. Верујте не бих се ни ја јавно бавио поменутим Андреасом – ипак је то обавеза Норвежана – да у контексту страшног злочина на више места и са више страна није поменута моја држава Србија и мој народ – Срби. Чак су осумњичени и давно преминули српски књижевници. Те, по Србе опаке изјаве дају ми право да јавно изнесем сопствено мишљење.

Детаљним описом догађаја нећу се бавити, јер је телевизијска екипа „Дискаверија“  урадила репортажу у трајању од педесетак минута и емитовала је. У репортажи су поновљени више пута емитовани снимци а акценат је стављен на неколико елемената из Брејвиковог живота. То су на првом месту фотографије убице у масонској и темпларској одори; затим фотографија са некаквом разроком двоцевком; скенирањем текста од 1.500 страница на енглеском језику. Све то је пропраћено тумачењима експерт-психолога о његовој мржњи према муслиманима уз припадност десничарској идеологији. Репортажа нуди једноставан закључак: изоловани појединац, душевно поремећен, десничар по опредељењу, мрзи муслимане и зато убија младе Норвежане и Норвежанке. Ко је задовољан са овом верзијом нека не чита даље текст.

Увлачење масона и темплара у целу причу је потпуно неумесно, јер сем фотографија и изјаве да је био члан локалне масонске ложе никаквих других чињеница нема. Велики мајстор темпларског реда Џејмс Кери, амерички контраадмирал у пензији је јавно демантовао везу његовог реда са Брејвиком. Фотографија стављена на интернет није никакв доказ. Кад је пре осамдесет година година на вашарима у Србији човек могао да се фотографише у атлетским позама, и да касније слике показује у друштву, шта тек данас технологија може направити од обичне фотографије.
Наведени текст који наводно кружи интернетом – ја га нисам видео – садржи, по званичним тумачима, критику мултикултурализма, хвалоспев Јеврејима и Србима, оптуживање НАТО алијансе за бомбардовање Србије и критику европских влада што су толерантне према странцима. Све зачињено примерима из историје.

Ове тезе је могао да напише било ко. Критику мултикултурализма могла је написати Ангела Меркел. Милиони часних људи оптужује НАТО за бомбардовање Србије. У свакој европској земљи, показује анкете, развијена је ксенофобија. Сетите се Швајцарске и референдума о џамијама или Француске и одлуке о забрани ношења бурки или чадора. Хвале Јеврејима и Србима могли су написати сви унапред поменути. Теза да је Брејвик ментално поремећена особа је могућа, али се онда поставља питање: како је све могао испланирати и урадити.

Гледају ћи репортажу очекивао сам управо да се његова личност анализира са свих страна. На пример у коју је школу ишао? Какав је ђак био? Које је све школе завршио? Има ли браће и сестара? Какав му је однос био са родитељима? Са мајком? Са оцем? Да ли је жењен или био ожењен? Има ли деце? Или је можда хомосексуалац? Шта о њему кажу његови школски другови, пријатељи са посла или из војске? Све су ово питања која би и почетник у режирању документарних репортажа поставио, али гле чуда: професионалци из „Дискаверија“ тога се нису сетили. Промакло им оно што не би промакло ником од тв посленика. Једини релевантан податак који смо чули у емисији био је да је Андреас Брејвик рођен 1979.године у Лондону „у полуразрушеној породици“ где му је отац био у дипломатској мисији и да је имао полубраћу и полусестре.

Ни једне речи више.

Необично је да се о особи која има 32.године у тренутку кад чини злочин, која је уз то наш савременик и која је рођена у граду где има више уличних камера него паркинг места, јавност ништа не зна. Поставићу нова питања: Да ли је школу учио у Лондону? Ако му је породица била „полуразрушена“ ко га је васпитавао? Можда је детињство провео у усвојеничкој породици? Шта се са том породицом десило? Да ли Андреас до извршења злочина живи у Норвешкој или борави у неким другим земљама? Од чега се издржава? Шта поседује од имовине? Да ли је Андреас завештао органе или је можда донирао сопствену сперму у тзв. банке сперме?

Овакве репортаже ми као етнологу и човеку који је на постдипломским студијама проучавао породицу и породичне односе, дају за право да изнесем тезу да нацистички пројекат Lebensborn није заборављен нити напуштен него се и даље спроводи. Ко је сад наредбодавац, ко оперативно ради на пројекту, ко га финансира и ко је све укључен у њега, тренутно ми је непознато.
Да се потсетимо: Циљ пројекта је био да жене роде децу, која ће касније бити подвргнута специјалном васпитању и школовању. Кад заврше специјалну обуку и одрасту преузели би водеће положаје у друштву, политици, војсци, науци, образовању, финансијама. Уједно, свако од њих је учен да самостално изведе било какав напад или акцију а да при том не сарађује ни са ким. Индивидуално организован терор без тима групе, сарадника. Човек без досијеа. То је сан сваке терористичке групације. Свако може бити потенцијални убица и против тога нема одбране. Гурање оваквих проблема под тепих на крају се свима обије о главу.

Зато сам приморан да о овом случају превентивно пишем, јер како је почело није не могуће да се Андреасу пронађе и некакво српско порекло. Не претерујем. Само пре десетак дана неко је убијао људе на острву Чепел у Будимпешти. Све су новине објавиле да је убица Србин. То су читаоци и запамтили. Касније је јављено да је убица Македонац, а онда саопштено да је убица Мађар, али је наводно био у Аркановим тигровима. Окрени-обрни ако моћницима буде одговарало може се на интернету појавити, уз помоћ Гугла данашњој омладини најбољег друга, и слика младог Брејвика са например „Белим Орловима“. Зато Срби не живите по инерцији већ будите на опрезу.

Драгомир Антонић

(Објављено у „Печату“ број 180. од 26.августа 2011. Страна 26.)

***

НАПОМЕНА: Повод за подсећање на ове текстове проф. Драгомира Антонића је слична прича која „прати“ масакр који се догодио на Новом Зеланду… Опет „помињу Србе“…

***

Прочитајте још:

*Весна Веизовић: Ко убија недужне људе и децу…

*МСП Србије: Дачић – Нападач са Новог Зеланда НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ са Србијом

*Нови Зеланд: Терористички напад – 49 мртвих у нападу на џамије

——-

16.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић