АКТУЕЛНО

Тајна архива Ватикана могла би да открије истину о односу папе према Степинцу


Отварање архиве папе Пија 12, која се односи на период Другог свјетског рата, могло би да разријеши дилему јеврејске заједнице о томе шта је Ватикан знао о прогону Јевреја. Тајни списи који ће истраживачима постати доступни у марту 2020. могли би коначно да открију и ко је и колико знао о злочинима над Србима, папин став према НДХ и Алојзију Степинцу, пише РТС.

Ватикан, фото: архива

Од писма и реакција легата Свете Столице опата Марконеа, из тада Независне државе Хрватске до сазнања Ватикана о Јасеновцу. Могли бисмо коначно да имамо и увид у оригинална писма надбискупа Степинца за чији садржај данас у Хрватској неки истраживачи тврде да је фалсификат.

– Видјећемо шта је Степинац писао Ватикану или папи особно међу проблематичним стварима, на које би требали добити одговор јесте да ли је точно или не да је 1943. тражио од папе Пија призање НДХ – сматра Драго Пилснел са хрватског портала Аутограф.

Уколико се покаже да писмо Степинца није фалсификат то би могло да утиче и на даљи процес беатификације надбискупа, али и рад мјешовите православно-католичке комисије, која се бави његовом историјском улогом.

– Многи би могли да се нађу погођеним. Ватикан је имао улогу у спасавању многих злочинаца тим тзв. пацовским каналима, међу њима и Анте Павелић, до јужне Америке али то није могло да прође без знања западних обавјештајних служби јер у то вријеме почиње и Хладни рат – објашњава историчар Милан Кољанин.

Дио докумената која се односе на Други свјетски рат је већ објављен али та грађа никада није у цијелости постала доступна како истраживачима тако и јавности.

Један од мотива данашњег папе је и питање сазнања Ватикана о Холокаусту које му је током радијске емисије, коју су некада заједно водили, поставио рабин Буенос Ајерса.

– Тај такозвани тајни архив садржи 151.000 архивских докумената, а у сваком стоји по 10 документа и то не може тако брзо да се обради да би се дало у јавност – навoди Александар Нинковић, секретар Апостолске нунцијатуре.

Најстарији документ који обухвата Ватикански архив је из 8. вијека. Богатство тог архива илуструје и то што су само полице на којима се чува грађа дугачке 85 километар, онолико колико је на примјер удаљен Београда од Горњег Милановца.

ИЗВОР: РТРС

——–

16.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић