АКТУЕЛНО

Невена Татић Карајовић: Будимо достојни наследници


На данашњи дан 1956. године упокојио се Владика Николај Велимировић.

Мало је позната његова улога у судбоносним данима ратова од 1912. до 1918. године а била је и те како значајна. Како смо недавно обележили тачно 100 година од завршетка Великог рата да се подсетимо шта је учинио наш велики Николај у том раздобљу.

Као изузетан родољуб али и веома учен човек Никoлај Велимировић није могао да остане нем на дешавања око себе тако важна за његов народ али и цео свет.

Подсећам он је носилац две докторске титуле. У Берну је докторирао теологију 1908. године са само 28 година. Већ следећу, 1909. годину, Николај је провео у Оксфорду где је припремао докторат из философије а затим га у Женеви и одбранио на француском језику.

Дакле философ, теолог, свештеник не само да будним оком и душом прати догађаје на бојишту и у позадини већ и држи одговарајуће беседе тешећи и бодрећи свој народ у тешким тренуцима. Из тог времена су нам остале Беседе „Изнад греха и смрти“ које многи пореде са Перикловим говорима у древној Хелади говореним у славу палих за отаџбину.

Али то је само део његових заслуга. Николај живо и активно учествује као добровољац и помоћник пострадалима у рату. Готово да се и не зна да је одбио да прима плату и уступио је држави за сво време трајања рата.

Ни ту није крај. У априлу 1915. године српска влада је упутила Николаја из Ниша у Америку и Енглеску. Ту је остао до априла 1919. године. За то време држао је бројна предавања у црквама, универзитетима, хотелима и по другим установама. На себи својствен начин борио се за спас и уједињење Срба и Јужнословенских народа.

Мало је познато да је у време боравка у Великој Британији Николај Велимировић предавао на чувеном Универзитету Оксфорд и помагао и групу наших студената.

У августу 1915. године он је на великом збору у Чикагу објединио и придобио много народа и свештенства. Ту не само да је било православног свештенства него и римокатоличког, унијатског и протестантског, који су тада јавно изразили жељу за ослобођењем и уједињењем са Србијом.

Ово је веома значајно када знамо шта се касније, након комунистичке владавине догодило са Југославијом. Распала се крваво и мучно. На овом примеру видимо да је било и воље и слоге и да су заједнички радили сви на ослобођењу али под другим вођством и са другим идејама.

Након напора и може се рећи и дипломатских успеха Николаја Велимировића, велики број добровољаца из Америке се пријавио и отишао на Солунски фронт. Његов рад се може слободно упоредити са радом и успесима Светог Саве који је својим преговорима, смиреношћу и духовношћу неколико пута спасио наш народ и државу од надолазећих сила. Није неосновано изнето мишљење од стране енглеског начелника армије да је „отац Николај био трећа армија“ за српску и југословенску ствар јер је његов допринос тада заиста био велики.

Будимо поносни што смо имали оваквог човека међу нама. Бог нас је неколико пута обдарио светлошћу. Засијала је и када се родио Николај Велимировић. Оставио је за собом траг који светли заувек. 
Окренимо се ка светлости. Будимо достојни наследници.

Невена Татић Карајовић

—–

18.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.