АКТУЕЛНО

Нови резултати о последицама НАТО бомбардовања – Деца од 5 до 9 година највише оболела од малигних болести


Научно-медицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања посљедица НАТО бомбрадовања урадила са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ показала је да код дјеце у доби од пет до девет година, а која су рођена послије 1999. године, постоји одређена тенденција раста обољевања од малигних болести.

Дарко Лакетић (фото: З. Јовановић)

– Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везано за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести“ – рекао је председник Комисије Дарко Лакетић.

Истакао је да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник. Објаснио је да су за потребе научно-медицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код деце која су рођена у централној Србији, пре и после НАТО бомбрадовања.

Лакетић је у Скупштини Србије истакао да је фокус истраживања био на деци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.

Према његовим речима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.

За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.

Када су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце до четири године су неуроектодермални, од пет до девет година се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.

– Уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа обољевања за неку генерацију разликују, ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је узроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређених малигних болести – објаснио је Лакетић.

Он каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од пет до девет године где су испитивали малигне болести крви.

„Страдање Србије се не смије заборавити“

Значајан пораст обољевања је постојао и у групи од 15 до 18 година али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да су више генерација у одређеном осетљивом периоду биле изложене неком факору који их је учинио осетљивијим за обољевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.

Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.

– Ми смо земља жртва која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину – рекао је Лакетић.

Подсјетио је да је Комисија за утврђивање последица НАТО бомбрадовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина.

Како је рекао, ова власт је после много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити последице по здравље људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.

Обимна документација је тим поводом стигла из италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала обољевања италијанских војника на КиМ.

Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о обољењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.

ИЗВОР: РТРС

***

ПОВЕЗАНО:

*

——

19.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић