АКТУЕЛНО

Пушкин и Срби – гроф Сава Владисавић Рагузински и Михаило Милорадовић


Два Србина су била судбоносна за живот Александра Сергејевича Пушкина. Један је био гроф Сава Владисавић Рагузински, а други, Михаило Милорадовић.

У војној галерији 1812. године у државном музеју Ермитаж у Санкт Петербургу налазе се 332 портрета свих генерала који су ратовали против Наполеонове војске. Међу њима је и руски генерал српског порекла, Херцеговац, Михаило Милорадовић.

Рођен је 1771. године у Санкт Петербургу, а ратовао је уз чувене руске генерале Суворова и Кутузова. Осим тога, Милорадовић је био близак пријатељ са познатим песником и књижевником, Александром Сергејевичем Пушкином.

Пушкин је био у пријатељским односима са многим декабристима и у својим песмама које су кружиле Русијом, имао је стихове који се нису свиђали цару, објашњава професор др Иван Пријма.
„Милорадовић је ишао лично код цара да га наговори да не кажњава јако тог Пушкина“, додаје професор Пријма.

На почетку 18. века, још један Србин је био веома значајан за Пушкинов живот. Сава Рагузински или Сава Владисавић који је био у служби императора Петра Великог, у Истамбулу је купио дечака из Етиопије и поклонио га цару. То је био Пушкинов прадеда.

Сава Владисавић Рагузински је у Русију дошао из Херцеговине из српске кнежевске породице. Био је саветник и дипломата руског цара Петра Првог. Грофовску титулу је стекао 1725. године. Због изузетних дипломатских способности поверавани су му важни државни послови. Тако је скоро пре 300 година успео да разграничи два царства.

Србин из Херцеговине поставио је границу између Русије и Кине која је и данас важећа. У ондашње време било је то скоро нерешиво питање, а решено је чувеним међународним споразумом о разграничењу потписаним 1728. године у Кјахти на истоку Сибира, на граници са Монголијом.

Умро је 1735. године у Санкт Петербургу. Колико је био важан за Руско царство казује нам и место где је сахрањен, а то је царска гробница у чувеној лаври Александра Невског. Да је уживао велики углед показује и високо одликовање, орден Александра Невског.

Када је Сава довео Ибрахима руском цару, негде око 1705. године, Петар је етиопског дечака покрстио у православље и дао му име Абрам. Средње име по себи Петрович, а презиме Ханибал по славном војсковођи из Картагине.

Гроф Владисавић је пронашао прадеду Ибрахима, а генерал Милорадовић је његовог праунука спасао сигурног прогонства у Сибир. Тако је породица Пушкин заиста била у снажној вези са Србима, што се касније још више продубљује.

„Уместо да крене у Сибир, Пушкин је кренуо у лако прогонство на југ Русије где се, између осталог, упознао добро са историјом Срба. Он је имао велико интересовање за Србе и мислим да оно потиче од пријатељства са Милорадовичем“, сматра професор Иван Пријма.

Велики руски песник и књижевник написао је песме Западних Словена. Спевао је и посебну песму Стаменки, Карађорђевој кћери коју је упознао на југу Русије и песму о Карађорђу, вођи српске револуције.

Припремила Вера Катанић

ИЗВОР: РТС

***

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

*Љиљана Булатовић Медић – Препознавање и оживљавање словенских корена у култури Срба и народа Придњестровља

*Срби имају разлога да буду поносни! Мало је познато да је 10 генерала Срба допринело руској победи против Наполеона!

———-

21.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић