АКТУЕЛНО

ПРИНЦИП ИЛИ ПРИНЦИПОВАЊЕ ПО ГАВРИЛУ


И би Принцип.  Именом, Гаврила. Презименом муке.

И би принцип. Био и остао поносни зауст и збир свих ср(б)ских ријечи, најоштријих, најхрабријих.

Принцип изговорна бројка за заум опаких намјера КиК–а, којима је Србија била сметња да остваре Drang nach Osten (продор на Исток).

И би Принцип у Сарајеву граду, плотунима слободе, символ подвиговања и страшног избора, части и дате ријечи. Рука затегнута, Гаврила жишке, прва је стријела слободница у Европи, против тиранско, ауторитарног система, који је млио и понижавао мале народе, под видом демократског удешаја .

Гаврило из куће гласите, чији надимак некад бјеше Чека, вребао је и дочекао најстаријег престолонасљедника Европе, са пријетећим ратничким амбицијама, који баш на Видовданак, то најдаље небо Србиново, хтједе да војним маневрима застреца Србље, Пијемонт и тада узданицу свих Словена, измучену, уморну балканским ратовима, да би демонстрирали силу, на Дан завјетовања Обилићевског, баш на тај Дан, а како рече Џон Рид…

Принцип. Мит или најстварнија српска ријеч. Најбржа заклетва, најмлађа витешка смрт. Најтрајнија српска запитаност. Гаврило Принцип.

Најупорнији изданак „Младе Босне“, та одлучна младика (потомак злопогледног Тодора – грдне нарави), на Видовдан али реченог, најзавјетнијег, огрнут Жерајићевским херојством, вјесник новог, још не знајући велика премишљања и подмукло ситничарство великих према малима.

Уздрмао је то несношљиво варакање које се спремало  у будуће потресе, и закорачио у подвиг, јер подвига без главе нема. Све што је било обесправљено, стегнуто, потискивано, ту народну енергију оваплотио је хицем Принцип из Обљаја и објелоданио, објавио као спроводник правде, символ народног, сељачког отпора, пуцањ мученички тог вјечитог зајаука, вазда крвног вечеришта.

Принцип је троструки символ:

Етичности – борба за слободу као врхунаравно начело ,

Херојства – он је нови Обилић,

Истине – Принцип је одлучник да заврши мисао других, некадрих да  сруше и сломе бешчовјечни ланце експлоатације.

Његов чин је продужени смислоносни, видовдански огледник, продужена посна косовска вечера, која је пријањала за душу читавој тој  младобосанској идеји као слатко пиће надахнућа, оног Његошевског путира којим се пјане покољења. А грки залогаји запирали су у уста Србинова, од мучног зноја, од бестидности црно-жуте монархије која је већ била болесник на апаратима, унижавајући идеју слободе, коју је на свети Видовданак Принцип причестио својом младошћу.

Хици Гаврилови били су непрекидна звоњава отпора, објављење аманета.

Принцип је испуњеник, сатрагичник Лазареве ријечи, јер:
„нада нема право ни у кога
До у Бога и у своје руке.“
(Његош)

Гaврило је најжилавији трпљеник, сабрат мучениковања са Ђаконом Авакумом, живоносни мит Српства,  мит заклињања, поостварени  Жерајић, чији гроб свима завјереницима бијаше као свјетлоносно правдениште, и на чијим уснама бијаше аманетски припјев ријеч – жеравица: “Ко хоће да живи нека мре. Ко хоће да јесте, нек не буде послије. Само сада ко хоће, ко смије, коме баста, коме је мрети као и жељети“.

Све се закувало раније, иако би многи данас да наметну слику ревизије историје, да побједнике проглашавају залуталима, да губитнике чашћавају, ко да је наш изгиб њина прћија  и још увијек, као свекада ср(б)ском крвљу и да на костима Ср(б)ским, гради новоколонијалне вавилонске куле, лажијезика и лажичињеница.

Како велики латиноамерички писац, творац „магијског реализма“ Хорхе Луис Борхес вели: “Аустрија је по сваку цену хтела рат. Атентат је био само изговор“. **

Све је раније договорено у Конопишту у лагодним буржујским шетњама, освједоченог мрзитеља Срба, Кајзера Вилхелма II и крутог клерикалисте Франца Фердинанда, јер: “нису због Принципа заратиле највеће државе, већ због тежње немачког Рајха и КиК-а за премоћи у свету и пута на Исток“.                                                                 

Зар у Аустрији већина учених људи није била за рат?

Зар у ратничком прогласу КиК-а није пријетећи истакнуто: “Србија мора умрети“?

Зар први логор у свијету у I свјетском рату, али за Србе, није увела КиК-а?

И није тада умрла Србија (но се вазнела у истинску епопеју). Касније је, као вазда, умирала (али и васкрсавала) на рате, јер нам је кућа на друму, па смо у њу пуштали чуму, да останемо на беспућима од немила до недрага, у безуму, у суровој истини да ниједан народ нијесу толико кажњавали као нас, што јесмо имали принцип, што принциповасмо и лобањама свијетлисмо, што се наше синђелићевање, гавриловање, тепићевање, саичићевање, гавриловићевање, претвори у мит, у жучну пјесму трагичницу, мученицу…

И би Принцип, са укоријењеним стопама, којих више нема поред Миљацке, а вода протиче и не каже ништа, али она зна, за најширу стопу, натврђу петљу младобосанаца, за Гаврила Принципа.

И би хитац. И би добар. Од Гаврила. Из Обљаја, који се нама јавља, глувој дјеци, па не видимо стопе, ту пест од зора, јер да би ушло у пјесму „аутоматика“, кроз погибију се мора.

Тај хитац и данас путује Јевропом, старом усидјелицом, напудерисаном прекрајањима, пребрајањима, превртљивостима.

И много касније од тог хица други су хитачинама осиромашеног уранијума поранили да нас чашћавају, умјесто барутног повјетарца Гавриловог, изручивали су торнада ратних ђаконија, да се још освете, јер нијесу се никад нама осветили, док кивно нас попречују, условљавају, јер недовољно су нас (кажу) убили.

И би Принцип, и јесте и биће принцип.

Онај вјечни, из Терезина, мученик у ледној тамници, од гуја и акрепа, завезан за алку, да не утекне, а он им утекао, но не знају, у бесмртност се преселио, иако му једна рука на земљи остала, другом је Бога пригрлио. И сад је сен што светли, па наврати каткад у Беч, да још једном упише своје име ср(б) у књигу жалби и опомена. Истргнуће је они, поцијепати, но потпис части Гаврилов је остао, не могу га препрати, ни његов тајни код.

Фото: Историјски архив Сарајево

Кажу да је мемљива тамница после паћеничке смрти Гаврилове, („а по тијелу му бијаху гнојне ране величине тањира“), да је након исељења из овог свијета, кажњавања најбестиднијег и најбездушнијег, та тамница била окречена у црвену боју, са букетима цвијећа. И ма колико би је пута прекречили, остајала је та боја, млазница Гаврилове крви, како је говорио послије затворски чувар.

Та млазница, та омладница, та тужна српска јасика, још и данас чудесношћу херојства слободника жила, но је ли у нама остало још, и колико, колико оног смијемо ли. Колико је у нама остало још Гаврила?

Презирање свега, кад  немаш никог, ни фамилије, ни потомства, осим себе и своје истине.

Мученици тек после хероизма заимају потомство, веће ако је неистргнуто.

Жртва је пречица за задобијање части.

Најчаснија смрт је памћење.

Оданије што је усамљеније.

Патније, јер смрт је за не-ја, за ломљивије друге.

Страственије јер је завештање само небо.

Људски је, јер жуд за слободом једнак је дисању пјесме.

Задобилац слободе није од овог свијета.

Он је у смрти претекао себе.

И видио даље.

Принциповах.

Принципом живоносним за слободиште мисли.

Завјенчаниште са истином.

Лицем у огледалу сунца.

Још се није разданило али ће се дати, о Гаврило.

  

Мр Слободан М. Чуровић Апис

**Др Младен Мирић, Српска баштина, Београд, 2013, стр. 33)

————–

23.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Све мрцине треба на вјешала.
    Одe земљом, не знајућ чија је,
    jer њиова није.
    Није била, па неће ни бити.
    Из Принципа умно физичке слободе.
    Наш Гаша, Гавра, Гаврилко
    пуцаше у ове данас
    у ове данас овде њиове
    и њих.
    Гаша, Гавро, Гаврило, врати се
    Врати се кући
    Настави борбу,
    уби таму и смрт.
    Имаш мотку
    ако немаш пиштољ.
    Даће ти Жерајић.
    Сви смо Гаша
    сви смо ми Жерајић
    Само то неки не знаду
    Нико им није реко.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.