АКТУЕЛНО

Одреду „Eл муџахедин“ били потчињени неки војници из 35. дивизије


У наставку суђења бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, Тужилаштво је предочило документ којим се јединицама из састава 35. дивизије тог корпуса наређује да одређени број војника ставе на располагање одреду „Ел муџахедин“.

Махмуљин – суђење, фото РТРС

У том документу, који је потписао некадашњи командант 35. дивизије Фадил Хасанагић, прецизирано је која ће јединица колико војника уступити одреду „Ел муџахедин“ и колико ће их ставити у резерву уколико би овај одред затражио додатне снаге.

Тужилац Седин Идризовић представио је документ којим се на распоалагање одреду „Ел муџахедин“ стављају два тенка „Т34“ и један „Т55“. Ови тенкови дејствовали су у складу са потребама „Ел муџахедина“, док је само Хасанагић могао издати наредбу о њиховом помјерању.

На данашњем рочишту, свједок одбране – некадашњи командант 4. маневарског батаљона из састава 35. дивизије Трећег корпуса такозване Армије БиХ Харис Ћатић рекао је да, колико се сјећа, састанцима код команданта 35. дивизије којима је присуствовао није било представника одреда „Ел муџахедин“.

Ћатић тврди да није имао контакте и размјену информација са одредом „Ел муџахедин“, како је то била пракса са осталим јединицама, јер, како наводи, није знао са ким би тамо комуницирао и каква је унутрашња структура.

Према његовим ријечима, 4. маневарски батаљон био је директно потчињен команданту 35. дивизије, осим за вријеме акције деблокаде Сарајева, када је на мјесец дана био директно под командом Трећег корпуса.

– Не сјећам се да је у операцији деблокаде Сарајева учествовао одред „Ел муџахедин“ – навео је Ћатић.

Свједок је рекао да на реферисањима код команданта 35. дивизије никада није било ријечи о заробљеницима које су отели припадници одреда „Ел муџахедин“, већ да је за то чуо од Махмуљина послије рата, када су сједили у хотелу Кристал у Завидовићима.

Он тврди да су припадници тог одреда „били добри борци и да су постигли одређене резултате“, те да су „локалном становништву уливали осјећај сигурности“, што је у супротности са ранијим свједочењима неких свједока, који су говорили да се локално становништво плашило припадника одреда „Ел муџахедин“.

На питање оптуженог Махмуљина, шта би се догодило да се ушло у војни сукоб са одредом „Ел муџахедин“, Ћатић је одговорио да би то била катастрофа.

Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Према оптужници, припадници одреда „Ел муџахедин“ су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.

Наредно рочиште заказано за 3. април у 9.00 часова.

*

На рочишту 13. марта свједок одбране пензионисани бригадни генерал Фикрет Ћускић рекао је да реално никада није разматрана могућност употребе силе према одреду „Ел муџахедин“.

– Реално није била разматрана могућност употребе силе према одреду „Ел муџахедин“ јер су они били наши савезници, а и у наређењима није постојало одобрење за то. Импликације настале сукобом са страним борцима биле би катастрофалне по политичку подршку коју је БиХ имала из исламског свијета – рекао је он.

Ћускић, који је током рата био командант 17. крајишке брдске бригаде такозване Армије БиХ, тврди да је политички врх, односно тадашње Предсједништво као врховни командант могло једино донијети одлуку о употреби силе против одреда „Ел муџахедин“.

ИЗВОР: СРНА/РТРС

——–

28.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић