АКТУЕЛНО

РАДИСАВ РИСТИЋ: (Не)милосрдни анђео


Од 24. марта до 10. јуна 1999. године, пуних 78 дана дакле, деветнаест земаља НАТО алијансе мучки је кидисало на српску земљу и њене житеље. Газећи Повељу Уједињених нација, игноришући Савет безбедности и међународно право, безобзирно и бестидно засипали су теписима касетних бомби и вођених ракета српске засеоке, села и градове.

Поред материјалне штете нанете Србији, која према неким проценама износи близу сто милијарди долара, многи српски грађани, укључујући и велики број деце, пали су као жртве агресије цинично назване „Милосрдни анђео“. Према званичним подацима, од укупног броја убијенх цивила током НАТО агресије, око 30% се односи на децу. Међу том, дечјом, популацијом било је чак и нешто више од 40% рањених.

Због небриге и неодговорности претходне и актуелне власти, у Србији не постоје, нажалост, потпуни подаци о жртвама одојчади, претшколске и школске деце. То потврђује и пример породице Тошовић из Мердара о чему, у писму упућеном из Куршумлије, аутору ових редова пише заставник прве класе у пензији Гордан Михајловић који, поред осталог, наводи: „… На телевизији и другим медијима најчешће се помињу градови који су бомбардовани током ничим изазване агресије. Куршумлија се готово нигде не помиње, мада је била међу првима на удару. Овде су пале и прве жртве: дванаесторо мртвих и велики број рањених. То је много за нашу малу средину. Знам, страдали су и други, али боли нас што се заборављају многе жртве, међу којима су једанестомесечна беба Бојана Тошовић и њен отац Божин из Мердара, села на административној граници са Косовом и Метохијом. У тренутку док је Божин своју јединицу држао у наручју, долетео је „Милосрдни анђео“ и лишио их живота. НАТО је прекинуо игру мале Бојане са првом лутком, али и многих других незнаних девојчица и дечака широм Србије…“

Бојана Тошовић, беба од 11 месеци, најмлађа жртва НАТО агресије на СРЈ, погинула је заједно са њеним оцем Божином, фото архива

И поред свега, међутим, постојећи валидни подаци указују на нечувена страдања Срба на крају века у коме су били изложени разним погромима. А ти погроми недвосмислено указују да су били уперени не само против ових, већ и долазећих генерација српске популације. Како је, иначе, могуће на другачији начин објаснити употребу забрањенх касетних бомби и, посебно, пројектила са осиромашеним уранијумом. Томе ваља додати и еколошку катастрофу изазвану бомбардовањем нафтних постројења и хемијских фабрика, што је, сматрају многи домаћи и светски стручњаци, практично имало ефекте хемијског рата којим су недопустиво кршени сви међународни прописи и конвенције. Употребом ракозваних „меких бомби“ на високонапонске водове, Србију су остављали без струје и воде, а бомбардовањем електричних трансформатора изазивано је цурење пиралена – отровног канцерогена који, поред осталог, изазива и генетске промене. Те неоспорне чињенице потврдили су бројни домаћи и страни научници. Непосредно по завршеку агресије, на пример, из научних институција се чуло да ће последице осећати не само људи у Србији, већ и у већем делу Европе, с обзиром да „отрови не познају границе“. Посебно је указивано да су језгра разне муниције и пројектила бачених на Србију, израђена од радиоактивног отпада уранијума У-238 који поседује висок степен радиоактивности и токсичности.

АЛЕКСИНАЦ ЈЕ ПОСЕБНО ДИВЉАЧКИ БОМБАРДОВАН ОД СТРАНЕ НАТО ФАШИСТА 1999….

Указујући на обим угрожености људи и природне средине, врсни непристрасни светски стручњаци писали су после агресије, а пишу и данас, да је Србија била „поприште хемијског и нискодозираног нуклеарног рата“. Простор Србије је, дакле, био мета једног замашног, али истовремено и злочиначког експеримента у коме су Срби били у улози заморчића. И данас, мада је од агресије протекло нешто пуних двадесет година, у свету не престају указивања на еколошку и хуманитарну катастрофу коју је „Милосрдни анђео“ подарио Србији. Ти „дарови“ се мере количином од преко 30.000 тона експлозива колико је бачено на земљу Србију.

У рушилачком походу на Србију НАТО није бирао жртве. Страдањима и физичком уништењу били су изложени углавном цивили, а међу њима и знатан број новорођенчади, жена, стараца, породиља… Дејствовали су по избегличким колонама, аутобусима, железничким путничким возовима, болницама, пијацама, мостовима, болницама и стамбеним зградама. Многи од наведених злочиначких подухвата јавности су врло добро познати. Немогуће је заборавити малу Милицу из Батајнице, жртве на мосту код Варварина, нишке пијаце, породичних огњишта алексиначких рудара, путничком возу недалеко од Грделице…

Варварски НАТО злочин на Васкрс 1999.  – Грделица, пројектил је воз преполовио…

Етничко чишћење

Вековима су Срби прогањани са Космета – најсветијег дела своје земље. Од Маричке и Косовске битке у XIV, до обнављања Пећке патријаршије и опсаде Беча у XVI веку, Срби су, притиснути турском силом, оличеном у ликвидацији и исламизацији хришћана, били принуђени да напуштају своја огњишта. Историји врло добро познате турске зулуме над српском рајом и узимање „данка у крви“, превазишао је НАТО после пет векова од тог периода. НАТО терор над Србима, еволуирао је над турским набијањем на колац тако што је затирање Срба „осавременио“ убојитијим средствима. Тела убијених Срба, наиме, за разлуку од њихових далеких предака палих од турска руке, било је немогуће идентификовати после долетања „Милосрдног анђела“.

Никада Срби, од турских освајања и Велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, нису у толиком броју напуштали Космет као после НАТО агресије, односно доласка УНМИК-а, КФОР-а и Еулекса, после којих је Космет готово потпуно очишћен од неалбанског становништва. Са Косова и Метохије је после агресије протерано око 250.000 неалбанаца, међу којима око 230.000 Срба. Према званичним подацима Координационог центра за Космет, јужну српску покрајину напустило је око 190.000 Срба који су уточиште нашли у осталим деловима Србије. Реч је о званично евидентираном броју, мада је очигледно да многи нису обухваћени евиденцијом Координационог центра, док се један број населио у суседне и друге земље. У многим градовима и селима у којима је живео велики број Срба, данас се, као некада, не чује српски језик. До доласка КФОР-а, на пример, у Приштини је живело више од 20.000 људи српске националности, у Призрену око 10.000, Пећи исто толико, Гњилану 8.000, Урошевцу 5.300, Косову Пољу 6.000… Данас их у многим од наведеним места нема, а у некима се могу пребројати на прстима једне руке.

Погром 2004. Косово и Метохија, фото архива

Прогони Срба од албанских екстремиста, уз благослов албанских власти и међународних снага, настављају се до данашњих дана. Према званичним подацима Министарства унутрашњих послова Србије, албански су терористи до августа 2003.године, извели 6.535 напада у којима је било убијено 1.201 лице, рањено 1.328, а отето 1.146. Многи од наведених напада догађали су се у близини КФОР-а и полиције УНМИК-а, при чему су починиоци најчешће остајали непознати. Такав је случај са врло добро познатим убиствима деце у Гораждевцу, која су се купала у реци Бистрици крај родног села, жетелаца који су убирали летину и другим злоделима чињеним над све малобројнијим српским становништвом. Није, наравно, заборављен ни мартовски прогон Срба 2004. године. У нападима на Србе, 17. и 18. марта те године, поред близу 1.000 што рањених што убијених Срба, порушено је и попаљено око 800 српских кућа, 35 цркава и манастира, а неколико хиљада српског живља прогнано са својих вековних огњишта.

Нажалост, још увек је неутврђен број погинулих и протераних Срба, попаљених домова и свакодневног силеџијског понашања косметских Албанаца над српским живљем после проглашења независности фантомске државе Косово. С правом се, стога, може закључити да се, несмањеном жестином, време погрома над Србима наставља и у двадесетпрвом веку.

Радисав Ристић

*аутор је пуковник Војске Србије у пензији

————

29.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.