АКТУЕЛНО

Данас: За разлику од МУП-а који најављује постављање нових 1.000 камера за видео надзор, компанија Huawei наводи да су камере већ постављене у Београду


Ни два месеца након што је полиција објавила да ће у Београду поставити нових 1.000 камера за видео надзор, МУП не саопштава детаље тог посла. SHARE фондација, која се бави заштитом људских права у дигиталном окружењу, упозорава – технологија коју МУП планира да уведе може бити веома корисна, али и опасна, пре свега по приватност грађана. Камере нове генерације за видео надзор у Београду већ су постављене, наводи се у студији случаја објављеној на званичном веб сајту компаније Huawei.

За разлику од Министарства унутрашњих послова чији су представници давали нејасне и противречне изјаве, да би коначно одбили захтев SHARE Фондације за приступ информацијама од јавног значаја, компанија Huawei на свом сајту објавила је студију случаја са детаљним информацијама о постављању камера за видео надзор у Београду и сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике Србије.

Студија представља исцрпан опис сарадње компаније Huawei и МУП-а који у знатној мери противречи информацијама добијеним од Министарства унутрашњих послова.

На почетку, Huawei наводи да је захваљујући напредној технологији видео надзора, за само три дана након добијања слике осумњиченог од МУП РС, ухапшено лице које је побегло у Кину након што је 2015. године изазвало саобраћајни удес са смртним исходом, који је у српској јавности познатији као “случај Кантримен”. Захваљујући овом експресном хапшењу, Министарство је приступило сарадњи са компанијом Huawei кроз пројекат “Сигурно друштво”, са циљем увођења система напредног видео надзора у Србију.

Даље, компанија наводи да је Министарству унутрашњих послова понудила интелигентне системе видео надзора (Intelligent Video Surveillance IVS- systems), системе интелигентног транспорта (Intelligent Transportation Systems – ITS), унапређену 4Г мрежу (eLTE broadband trunking technology), унификоване дата центре и повезане командне центре. Додаје се и да је првобитно инсталирано 9 тест камера на пет локација, укључујући седиште Министарства унутрашњих послова, спортску арену, тржни центар и полицијску станицу.

Huawei наводи да су у тест фази камере успешно обавиле више функција, између осталих преузимање видео снимака, њихово компресовање, аутоматско препознавање регистрационих таблица, анализу понашања, препознавање лица, као и дијагностику квалитета звука. Након успешне тест фазе, приступило се закључивању Споразума о стратешком партнерству 2017. године.

Initial results of testing met significant satisfaction of MOI officials and directed the Republic of Serbia to choose Huawei as its solution provider to help Serbia construct Safe Cities. In February 2017, MOI and Huawei signed a Strategic Partnership Agreement.

У првој фази пројекта, инсталирано је 100 видео камера високе дефиниције на више од 60 кључних локација, те су реновирани командни и дата центар у Београду, наводи се у студији компаније Huawei. Такође, коришћен је велики број напредних технологија и производа, укључујући инфрацрвено препознавање регистарских таблица, 4К видео решења, H.265 HD  кодирање, cluster умрежавање засновано на cloud-у и SafeVideo, како би се осигурала сигурност података и виртуелни системи контролних тачака.

Треба истаћи и да Huawei наводи да се видео материјали и добијени подаци чувају на напредном уређају компаније за складиштење података под називом “OceanStore”, који пружа велики број могућности као што су различите анализе, анализе података, анализе великих сетова података (Big Data) док је период задржавања добијених података ограничен до једне године.

На крају, наводи се да је реализација прве фазе, имплементиране више од пет месеци пре објављивања студије случаја, заслужна за решавање већег броја криминалних дела, као и да је захваљујући Huawei интелигентној технологији полиција сада у могућности да пронађе осумњичене на основу задржаних видео снимака. Према наводима компаније Huawei, Министарство унутрашњих послова ће развити свеобухватно решење “Сигурног града” које ће у почетку покривати град Београд, док је крајњи циљ да се овакво решење имплементира на територији целе Србије.

Коначно, најважније питање за грађане Србије представљају могуће последице по приватност, као и поузданост ових технологија. Битно је нагласити да паметне технологије које користе камере за видео надзор, као што су препознавање лица и анализа понашања, представљају врло интрузивне методе по приватност грађана док са друге стране нису у потпуности поуздане. Технологија која може довести до озбиљних злоупотреба података о личности, примењује се на чување података добијених видео надзором.

За чување података у периоду од годину дана, на уређају под називом OceanStor, од пресудног је значаја транспарентно установити ко подацима тачно може приступити у којим случајевима и слично, јер у супротном огромне количине података о личности грађана Србије могу бити мета различитих злоупотреба.

Као што је јавности од раније познато, министар унутрашњих послова је најавио постепено постављање 1000 камера на 800 локација у наредне две године, а директор полиције је објаснио да су будуће локације стационарних камера већ познате, те да је пре одабира локација “израђено значајно испитивање и анализа догађања, пре свега кривичних дела на територији града Београда”.

Међутим, у одговору на захтев за приступ информацијама од јавног значаја МУП је навео да “значајно испитивање и анализа” заправо не постоје. Ипак, детаљним читањем студије случаја компаније Huawei може се доћи до информација које нам могу дати ширу слику о томе шта се заиста дешава са процесом постављања камера у Београду.

Врло је забрињавајуће да са више различитих страна можемо чути потпуно различите информације о питањима која се тичу уставних права и слобода грађана Србије. Сматрамо да релевантни актери морају што пре изаћи пред грађане са тачним и потпуним информацијама, те пружити јавности објашњење на које ће све начине приватна компанија моћи да приступа њиховим подацима, под којим условима и првенствено из ког разлога грађанима нису у почетној фази пројекта учињене доступним комплетне информације о свим релевантним питањима о сарадњи са компанијом Хуаwеи.

У случају Кантримен, када је после више месеци проведених у бекству Марко Милићев ухапшен у Кини, само три дана након што су тамошње власти добиле његову фотографију, систем за препознавање лица показао је свој велики потенцијал.

Да се та напредна технологија увелико користи и у Србији, за разлику од Министарства унутрашњих послова, компанија Huawei обавестила је јавност.

„Од покретања прве фазе првог српског пројекта „Безбедан град“ пре више од пет месеци, систем је помогао полицији у решавању већег броја насилних, криминалних случајева и омогућио надзор већих, спортских догађаја“, саопштено је из Huawei-а.

Објава је потом уклоњена са званичног сајта, недуго након што је SHARE Фондација показала интересовање за ту тему. На следећем линку можете да приступите архивираној верзији студије случаја: https://archive.li/pZ9HO.

 

ИЗВОР: НСПМ, Данас, Н1

————-

31.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Staviti što više kamera je preko potrebna.
    U Americi su skoro sve ulice pod kamerama.
    Građani neznaju gde ih ima a gde nema i
    ponašaju se tako kao da ih svuda ima.
    Ako izgubljeni predmet bude na trotoaru
    prolaznik ili ga “fol” nevidi, ako ga uzme mora
    da ga preda agenciji za izgubljene stvari.
    Jer je snimljen.
    Srbima to neodgovara, kao “ugrožena privatnos”.
    Pa to je za zaštitu privatnosti. Ne diraj tuđe kada
    znaš da nije tvoje.

    Свиђа ми се