АКТУЕЛНО

ДАНАС: Кредити у швајцарцима – дете се родило, ваља га љуљати


Проблем са кредитима у швајцарским францима траје већ скоро деценију, у Србији скоро без изгледа на коначно разрешење. Достигао је усијање ових дана, након протеста корисника кредита испред зграде Врховног касационог суда и изненадне посете председника Вучића протестантима.

Проф. Дијана Марковић Бајаловић,
фото: ДАНАС

Председник им је рекао да држава може да им помогне и да хоће да помогне, али да ће то државу скупо да кошта. Скоро истовремено, професорка Даница Поповић објашњава да је једино решење да корисници ЦХФ кредита отплате те кредите у складу са уговором, јер свака помоћ државе кошта пореске обвезнике, то јест ове кредите би отплаћивали и они грађани који са њима немају ама баш ништа.

Сваки корисник ЦХФ кредита ће на ово рећи да не жели да му држава помаже, а поготову не тражи од државе да његов проблем реши преко леђа осталих грађана Србије. Они очекују, као, уосталом и велика већина грађана Србије, да државни органи раде свој посао. Ништа више и ништа мање.

У случају ЦХФ кредита надлежни државни органи су више пута заказали. У време када су поједине банке у Србији почеле да нуде ове кредите, Влада је усвојила одлуку да се субвенционишу стамбени кредити индексирани у тој валути, заједно са кредитима индексираним у еврима. Тиме је послат сигнал грађанима да су кредити у страној валути солидан банкарски производ иза кога стоји држава.

Често ова чињеница оповргава подсећањем да је тадашњи гувернер НБС Јелашић јавно упозоравао да су ЦХФ кредити ризични. То би, изгледа, требало да буде компензација за грешку државе што је одлучила да субвенционише ове кредите.

Заборавља се да се улога НБС и њеног гувернера не своди на то да гувернер јавно износи свој став о неком банкарском производу. НБС је имала на располагању мере предвиђене Законом о банкама које је могла и требало да предузме – на пример, уколико није желела да администрира у уговорном односу, онда макар да обавеже банке да клијенте који подижу кредит индексиран у страној валути обавесте о ризицима које тиме преузимају, користећи овлашћење прописано чланом 44 став 3 Закона о банкама. НБС то није учинила.

Након што је курс ЦХФ нагло порастао, НБС је 2011. реаговала тако што је донела Одлуку о мерама за очување и јачање стабилности финансијског система. Том одлуком дозвољено је кредитирање физичких лица кредитима индексираним у страној валути само под условом да је валута обавезе евро. Многи су тада оценили ову меру НБС као закаснелу, јер 2011. нико више у Србији није ни помишљао да узима кредит индексиран у ЦХФ. Но, то је мањи проблем са овом одлуком. Већи је проблем што НБС њоме није у исто време уредила и питање кредита индексираних у ЦХФ чија је отплата била у току.

Тако је НБС својом мером креирала једну парадоксалну ситуацију – да су кредити физичким лицима индексирани у ЦХФ забрањени у правном систему Србије, а да у исто време велики број кредита индексираних баш у тој валути и даље производе правно дејство. С правног аспекта, настао је проблем примене (важења) општег акта који забрањује кредите индексиране у ЦХФ на правне односе засноване у време када су кредити индексирани у ЦХФ били допуштени. Тај проблем је НБС пропустила да реши поменутом одлуком.

Према неподељеном ставу наше правне теорије и судске праксе, реч је о трајним правним ситуацијама „у току дејства“ – ситуације које постоје делом у време важења старог, а делом у време важења новог закона, односно општег акта.

У таквом случају, нови закон (општи акт) се непосредно примењује на још несвршена факта од дана његовог ступања на снагу. Из овога следи јасан закључак – да су кредити индексирани у ЦХФ постали неважећи 2011, моментом ступања на снагу Одлуке НБС, али ни НБС нити судови нису још увек констатовали ту чињеницу, а још мање су се бавили њеним последицама. Уместо тога, НБС је 2015. године обавезала банке да корисницима ЦХФ кредита понуде један од четири прописана модела анекса уговора о кредитима у ЦХФ, чиме је, де фацто, признала правну снагу уговорима које је претходно, 2011, већ забранила!?

НБС није адекватно реаговала ни када је реч о другим непоштеним праксама банака повезаним са ЦХФ кредитима. Поменимо само једну од њих. Пошто им, изгледа, није био довољан профит остварен растом курса ЦХФ, више банака је неколико година незаконито увећавало своју маржу, тако што су пропуштале да коригују (снизе) каматне стопе на ЦХФ кредите у периоду пада ЛИБОР-а, иако су на то биле обавезне у складу са уговорима о кредиту. Лако је израчунати да је реч о огромном незаконито стеченом профиту банака, а може се основано поставити и питање кривичне одговорности банака које су свесно тако поступале.

Како је реаговала НБС – тако што је наложила банкама да за износ незаконито наплаћене камате умање главницу кредита корисницима, без обавезе плаћања затезне камате. Тиме је НБС повредила Уставом и међународним конвенцијама заштићено право на имовину корисника кредита, јер је узела себи слободу да уместо њих одлучује о томе на који начин ће им банке вратити незаконито наплаћену камату и одриче се права на затезну камату!

Уназад више година до Србије допиру информације о ефикасним реакцијама других држава и међународних судова на проблеме задужених у ЦХФ кредитима. Европски суд правде је више пута донео одлуке којима је потврдио ништавост тих кредита због чињенице да банке у време закључења уговора нису писмено информисале клијенте о ризицима које преузимају подизањем кредита индексираних у страној валути. Иако Србија није чланица ЕУ, резоновање угледне институције каква је Европски суд правде не може се игнорисати, тим пре што је обавеза информисања у предуговорној фази уграђена у правни систем Србије.

Право потрошача на информисаност било је прописано Законом о заштити потрошача из 2005. године (на снази у време закључења спорних уговора), као једно од основних права потрошача. Обавеза банака да информишу клијенте о ризицима кредитног односа у који ступају изводи се и из начела савесности и поштења и других основних начела Закона о облигационим односима.

Многи корисници кредита су поднели тужбе за раскид уговора о кредиту због промењених околности или тужбе за поништај. Евидентно је да се ти спорови могу решити у корист клијената по оба ова основа. Нагли раст курса стране валуте од памтивека у праву има статус непредвидиве околности, на коју уговорне стране не могу утицати. Тиме је основи услов за раскид уговора због промењених околности прописан чланом 133 Закона о облигационим односима испуњен. Тужбе за ништавост имају такође своје утемељење у чињеницама које су горе наведене. Упркос јасној правној ситуацији, судови у Србији спори су у решавању ових тужби и заузимању коначног правног става чиме се, свесно или не, стављају на страну банака, нарушавају правну сигурност и повређују право на правично суђење.

У међувремену је много корисника кредита доведено на руб егзистенције или је остало без некретнина купљених на кредит ради решења стамбеног проблема. Многи су оболели, а поједини су чак изгубили животе. Помоћ коју сада председник нуди тим корисницима ЦХФ кредита сувише касно стиже. Они који ће евентуално имати корист од ње носиће крст да је њихов покушај да реше стамбено питање своје породице ударио по џепу све грађане Србије.

Због тога, хвала, радије не! Једино што траже корисници ЦХФ кредита је да државне институције раде свој посао.

Проф. Дијана Марковић Бајаловић

*Ауторка је редовна професорка Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву и председница Комисије за заштиту конкуренције 2007-2010

ИЗВОР: ДАНАС

***

ПОВЕЗАНО:

*Бранко Драгаш: ШВАЈЦАРЦИ

*ЦХФ СРБИЈА: НЕ ОДУСТАЈЕМО – 2.априла, 12-16 часова чекамо СТАВ испред ВКС

———-

2.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић