АКТУЕЛНО

Удружење ЕФЕКТИВА: Мишљење на мишљење ВКС!


Става смо да је мишљење ВКС могло да буде конкретније и у већу корист дужника, али и овакво какво је, може донети различиту корист дужницима у ЦХФ.

Прво, промениће досадашњу праксу неусвајања привремених мера, што би затим вероватно променило политику банака приликом активирања хипотека, у смислу да би повећало ризик од могућих тужби за надокнаду штете, уколико дође до продаје непокретности. Такав ризик би банке затим натерао да конструктивније приступе разговору са дужником у циљу проналажења прихватљивог решања за обе стране.

Такође, преиндексација кредита у евро, по курсу на дан исплате, доноси одређено умањење месечне рате, као и стања главнице, али и одређену претплату, која би додатно могла бити искоришћења за умањење дуга.

Бавићемо се ових дана детаљнијим анализама и математичким пројекцијама. За сада, не саветујемо преиначења постојећих тужби док се ВКС званично не огласи и по питању раскида уговора.

У наставку је текст Саопштења:

“Поводом мишљења Врховног касационог суда, о дозвољености уговарања валутне клаузуле у швајцарским францима, износимо следеће:

Ово мишљење је законски неутемељено, контрадикторно је ранијим одлукама овог истог Суда, и очито је изнуђено како би се дао правни аргумент за доношење Закона о конверзији ЦХФ кредита у евро кредите. Мишљење се односи искључиво на спорове у којима се утврђује делимична ништавост уговора, тј ништавост валутне клаузуле, делом се односи и на ништавост целог уговора, али се не дотиче питања раскида ових уговора због промењених околности.

Прво, законски је неутемељено јер ништавост дела уговора подразумева да тај уговор остаје на снази без те одредбе, односно, просто се тумачи и чита као када би гумицом била обрисана та реченица која је ништава. То би значило, да кредит постаје динарски, а не евро, јер евро нити је домицилна валута у Србији, нити се спомиње у било ком другом члану уговора о кредиту.

Контрадикторна је јер је овај Суд у бројним претходним својим одлукама потврдио дозвољеност уговарања валутне клаузуле у ЦХФ, а у децембру 2018. (пре само три месеца), је исто потврдио решавајући спорно правно питање на захтев Привредног суда у Нишу. (у прилогу достављамо последњу страну те одлуке).

Конверзија ових кредита у евро је делимично изгубила свој смисао оног тренутка када је донета прва правноснажна пресуда за раскид уговора (укупно 3 пресуде су донете у корист клијената). Тим пресудама, у којима је утврђено да је дошло до промене околности на штету дужника, којима је смисао уговора за корисника изгубио своју почетну сврху (рата кредита се у динарима повећала 2,5 пута, дуг у еврима већи од износа добијеног кредита), корисник кредита добија динарску реституцију, тј пребијање примљеног и плаћеног у динарима, што је далеко бољи исход за дужнике него конверзија у евро. Наравно, конверзија у евро је свакако боља опција за дужнике од постојећег стања, јер доноси умањење главнице и месечне рате, а кориснике ЦХФ кредита изједначава са корисницима ЕВРО кредита!

Мишљење се бави само једним од три битна епилога судских спорова који се воде, али ни ту не даје конкретно и ефикасно решење, већ упућује кориснике кредита на нове вишегодишње парнице у којима ће се доказивати задужење банке у ЦХФ и информисаност клијента приликом потписивања уговора. То значи да је опет могућ различит епилог тужби, а понајвише одуговлачење поступака, који већ сада у првом степену трају 3-5 година. На ВКС у овом тренутку има још спорова који се тичу раскида уговора, па остаје да видимо став ВКС и по том питању.

Оно што је најбоље и што би највише могло натерати банке на бригу и договор са корисницима, ако нижестепени судови то прихвате као праксу, то је сугестија о усвајању привремених мера ради забране активирања средстава обезбеђења у споровима који се тичу утврђења ништавости целог уговора и валутне клаузуле. То би значило да сваки корисник сада може да престане са плаћањем, након чега би му био усвојен захтев за привремену меру забране продаје некретнине. У тој ситуацији, спорост правосуђа сада не би одговарала банкама, те би их то приморало на преговоре и поравњања. Наравно, ово је није обавезујућа инструкција нижестепеним судовима, али је за очекивати да ће променити досадашњу праксу неусвајања привремених мера, и свакако ће натерати банке да промене своју политику принудне наплате над некретнинама, јер би их игнорисање овог мишљења, касније могло довести у ситуацију да плаћају високе одштете дужницима.

То опет значи да дужници који не могу више да плаћају, морају да уђу у судски поступак, док они који плаћају уредно, остају у важећем уговору док се не одлуче на тужбу и добију пресуду.

Став удружења Ефектива је да је ВКС морао да заузме генерални и детаљан став по свим питањима везаним за кредите индексиране у ЦХФ (раскид уговора због промењених околности, ништавост целог уговора и валутне клазуле), који би затим био упутство нижестепеним судовима за даље поступање, а не да се овим проблемом бави парцијално, чиме је дао простора за даље одуговлачење, кроз доказивања, постојећих и будућих судских поступака. Наша претпотавка је да је данашње мишљење заправо правна претходница за доношење Закона о конверзији, којим би већина корисника била онемогућена да судским путем дође до бољег решења за свој проблем, а банке аболиране за патњу и штету које су нанеле корисницима ових кредита у деценијском одбијању за проналажење правденог решења.

На крају, оно што сматрамо прихватљивим, то је поштовање досадашњих ставова спрског правосуђа, као и пресуда ЕУ суда правде, по којима су ови уговори стављени ван снаге, а корисници кредита обештећени на правичан начин! То свакако није данашње мишљење ВКС, али оно ће ипак утицати на умањење месечних обавеза као и на стање дуга по кредиту, након спровођења пресуде овог типа у корист дужника.”

Правно схватање Врховног суда можете прочитати кликом на ОВДЕ!

ИЗВОР: efektiva.rs

***

ПОВЕЗАНО:

*ЦХФ Србија: Јелена Павловић – ПРВА битка је добијена

*Врховни суд донео СТАВ: „ПУНОВАЖНОСТ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ КОД УГОВОРА О КРЕДИТУ У ШВАЈЦАРСКИМ ФРАНЦИМА И КОНВЕРЗИЈА“

——

2.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић