АКТУЕЛНО

ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ: Обавезан редован скрининг преглед, боловање од 100% за родитеље тешко оболеле деце…


Посланици Скупштине Србије усвојили више закона из области здравствене заштите и здравственог осигурања, након петодневне расправе, без присуства посланика опозиције који подржавају грађанске протесте.

Илустрација Фото: Pixabay/valelopardo

Обавезан редован скрининг преглед и боловање од 100 одсто за родитеље тешко оболеле деце новине су које доносе измене Закон о здравственој заштити и здравственом осигурању које су усвојили посланици Скупштине Србије након петодневне расправе, без присуства посланика опозиције који подржавају грађанске протесте.

Предвиђено је да родитељи имају право на боловање с примањима целе зараде током лечења детета од рака или неког другог тешког обољења до навршене 18 године, а боловање ће морати да обнављају на сваких шест месеци. До сада су родитељи тешко оболеле деце имали право на 65 одсто личних примања и четири месеца боловања и обично су напуштали посао или добијали отказ како би били уз своју болесну децу.

Уколико пацијент неоправдано не дође на скриниг преглед, а касније оболи, учествоваће у трошковима даљег лечења болести у износу од 35 одсто.

Законом је предвиђено и да изабрани лекар може да да боловање пацијенту од 60 дана уместо досадашњих 30 и да за боловање до 30 дана средства обезбеђује послодавац, а од 31. дана РФЗО.

Новина је и да на болничко лечење убудуће пацијента може да упути и лекар специјалиста, а не само изабрани лекар. Предвиђено је и формирање јединствене листе чекања коју ће да води РФЗО.

Уводе се нови основи осигурања за пољопривреднике, за лица која обављају послове јавног бележника и извршитеља, за оне који примају пензију или инвалиднину искључиво од страног носиоца осигурања, односно оне који су стално или привремено настањени у Србији, за жртве тероризма и борце којима је статус утврђен у складу са прописима о заштити бораца.

Продужен је временски период од 12 месеци за обрачун основа за накнаду зарада која се исплаћују из средстава обавезног здравственог осигурања те ће накнаду чинити просечна зарада из тих претходних 12 месеци.

Предложени законом о здравственом осигурању предвиђа и превентивне и остале прегледе у вези планирања породице, а предвиђено је и формирање јединствене листе чекања коју ће да води РФЗО. Законом је утврђено да су оснивачи здравствених установа у јавној својини Србија, односно Аутономна покрајина за установе на територији покрајине, а за апотеке то остаје јединица локалне самоуправе.

Посланици Скупштине Србије усвојили су и Предлог закона о предметима опште употребе, као и изменама Закона о супстанцама које се користе у недозвољеној употреби опојних дрога и психотропних супстанци.

Потврђен је и Закон о потврђивању Аката о оснивању Азијске инфраструктурне банке (AIB) која ће Србији учлањењем омогућити приступ повољним кредитима за реализацију приоритетних пројеката и обезбедити већу конкурентност кредитних понуда.

Сврха банке је да подстиче одрживи економски развој, ствара богатство и побољшава повезаност инфраструктуре у Азији, инвестира у инфраструктуру и друге производне секторе, као и да подстиче регионалну сарадњу. Банка је основана је иницијативу Кине 2015.године када је 57 чланица потписало Акт о приступању, од којих су 37 држава регионални чланови банке, а 20 нерегионални.

Банка је почела са радом у јануару 2016.године и приступиле су јој чланице изван те Уније, попут Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, што јој је омогућило међународни карактер. Тренутно банка броји 93 државе чланице, седиште банке се налази у Пекингу и додељен јој је највиши кредитни рејтинг.

Србија је раније исказала интерес за пријем у чланство AIB и након ратификације акта о оснивању депоновања инструмената о приступању и уплате прве рате учешћа капитала банке Србија и званично постати нерегионални члан банке.

Већином гласова за председника Комисије за хартије од вредности данас је у Скупштини Србије изабран је дипломирани економиста, Марко Јанковић са мандатом који ће трајати до 23. новембра 2021.године. Јанковић је, иначе, радио у Центропрому АД, Credit Agrikol банци у Србији.

Био је берзански посредник Eurohipo AD, а међу највећим пословима у биографији је навео редовну куповину трезорских записа по налогу Treasury сектора Credi Agricol банке (појединачни тикет до 500 милиона динара), продаја Credit Agricol Life Srbija осигурања компанији AXA S.A. Париз…

ИЗВОР: ДАНАС

———

3.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

1 reply »

  1. Нека наведу болест коју могу да излече, а да није маскирање симптома хемијским лековима који проузрокују настанак нових болести, па ћемо сви ићи на скрининг.

    Очигледан је пример висок крвни притисак за који се масовно преписују лекови од којих је загарантован инфаркт, добија се меланом итд. листа је подугачка. Сви налази у реду, пацијент здрав као дрен, пио лекове за обарање крвног притиска, а кад их питаш од чега је добио инфаркт и меланом, они стварно не знају.
    Тако је и са другим болестима и лековима.

    Што нису народ обавестили да је омега 6 који се налази у свим намирницама које садрже биљна уља и маргарине, узрочник свих болести, а у комбинацији са антибиотицима, које преписују за све и свашта, без икаквих доказа о инфекцији бактеријама? Што нису народу објаснили да му је као вода потребан омега 3 и да однос омега 3 и омега 6 треб да буде 1:1, а не 20:1 у корист омега 6?

    Зато што је у питању ПРОФИТ фармацеутске и прехрамбене индустрије које нас трују у сарадњи са квази докторима.

    Свиђа ми се