АКТУЕЛНО

Војни синдикат Србије: КРИВИЧНА ВУЛИНУ ЗБОГ ПРИЗНАВАЊА ОКУПАЦИЈЕ КОСОВА


Захтевамо хитну смену Вулина са министарске функције и његово хапшење.

„Када утврдимо где је линија, моћи ћемо да је бранимо!“. „Што пре се откинемо од Шиптара, пре ћемо почети да живимо. Ако нећемо, па срећно нам целовито и независно Косово“, наглашава он.

Ово је изјавио ни мање, ни више него официјални српски министар одбране Александар Вулин.

У свом дефетистичком, издајничком и суманутом интервју „Вечерњим новостима“ осим што шири страх, прекраја вековне границе српке државе као да му је то наслеђе „тетке из Канаде“ Вулин је починио и кривично дело Угрожавање територијалне целине где се у члану 306 децидирано каже „ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи део територије или да део те територије припоји другој држави казниће се затвором од три до петнаест година“!

Одговорност је притом већа што Александар Вулин јесте официјални министар одбране и његов интервју у коме се као де факто признаје постојање Велике Албаније на вековном српском тлу Косову и Метохији јесте и више него црвени аларм да реагује Републички јавни тужилац, ВБА ухапси министра одбране, а да се Влада и Председник одрекну оваквог сарадника.

Задатак је ВБА да се испитају контакти Вулина са страним обавештајним службама, његових најближих сарадника, пословни аранжмани са шиптарским терористима који су сада на челу непризнатих и за државу Србију „непостојећих“ институција тзв. „државе Косово“ из времена када је Александар Вулин био директор канцеларије за КиМ. Уједно из тог периода неопходно је да ВБА испита Вулинове контакте за нарко дилерима од којих су неки били његови најближи сарадници.

Тек када се утврди да ли је министар одбране уцењен да позивањем на сецесију дела територије Србије, свесно чини кривично дело  и постане главни лобиста стварања Велике Албаније, утврдиће се прави степен одговорности за овај преседан у историји српске војске и српске политичке сцене.

Са друге стране, ВСС одавно указује на театралност овог квазиполитичара и идеопоклоника, његову погибељност по интересе српске војске, пљачке државног буџета, брукање славне српске униформе, уништавање српског војника…

Али враг је однео шалу.

Овом изјавом Александар Вулин великим кораком искорачио је у једном од два правца, или у  затвор, или пак, у специјализовану установу која се треба озбиљно да сагледа његову урачуњљивост и способност да врши било какву државну функцију.

Молимо Бога да је ово друго у питању.

Да је ово било где у свету помислио а не изговорио актуелни министар одбране, од САД преко земаља ЕУ, до Руске Федерације, исте вечери би био ухапшен и осуђен на дугогодишњу робију.

ИЗВОР: Војни синдикат Србије

***

———-

7.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. КОЛИКО ШИПТАРА ЖИВИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ЧИЈИ СУ ДРЖАВЉАНИ

    ДОКУМЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ О СТРАДАЊУ СРБА

    Крајем 1992. године, Влада Републике Српске Крајине је више пута обавештавала владе СР Југославије, Републике Српске, Републике Србије и Републике Црне Горе, да се српски интереси мора да бране у свакој од српских држава, заједничким снагама. Упозоравала је, да занемаривање одбране било којег српског краја, или било којег дела народа, доводи у опасност све друге српске земље и цео народ. Једно од тих упозорења је послано у све престонице српских држава крајем 1992. године и односило се на податак, да је на Косову и Метохији извршен фалсификат у попису становништва 1981. године, кад је приказано, да је Шиптара 1.700.000, иако их је било највише око 850.000. У овом осврту, Влада Републике Српске Крајине је упућивала, да је од пресудног значаја регистрација оних Шиптара и њихових потомака (око 300.000) који су, од 1941. до 1990, прешли из Албаније у Југославију и никад нису подносили молбе за пријем у југословенско држављанство, па су, законски, странци, или азиланти – како се (придошли страни држављани) означавају у свакој земљи. Препоручено је владама СР Југославије и Републике Србије, да се овим албанским држављанима издају личне карте и пасоши за странце, како је то регулисано међународним правом, чиме би им се онемогућило антидржавно деловање у СР Југославији, јер би у случају да то чине, могли бити враћени у земљу порекла (Албанију).
    Варијанту документа о етничкој слици становништв на Косову и Метохији, Влада Републике Српске Крајине је превела на енглески језик и доставила Уједињеним нацијама, другим међународним организацијама, амбасадама у Београду, српским удружењима, светским информативним агенцијама и педесеторици новинара акредитованих у Уједињеним нацијама – на конференцији за штампу председника Републике Српске Крајине, Горана Хаџића, у Њујорку, у јануару 1993. године.
    Нажалост, ниједна медијска кућа у свету није овом документу придала важност и вероватно да он није публикован. “Књижевне новине” га објављују прве и то са закашњењем од 9 година – у време кад владе Републике Србије и СР Југославије не могу применити оне мере на КиМ које им је саветовала Влада Републике Српске Крајине и које су, тада – 1992, биле могуће.
    Овај документ је заведен у Министарству за инострне послове Републике Српске Крајине под бројем: 845/93. Преведен је и на руски језик и достављен новинарима Русије, али ни руске редакције му нису поклониле никакву пажњу. Његов садржај преносимо дословно:
    “Косово и Метохија биле су аутономна покрајина у бившој Југославији. Њено већинско шиптарско становништво уживало је већа национална права него мањине у другим европским државама. Настава на албанском језику обављана је од основних школа до универзитета.
    Привреда Покрајине је била независна у односу на државне органе Републике Србије. Банке Покрајине су, такође, биле независне. Покрајинске везе са Албанијом, у области просвете, културе, привреде и трговине, такође, нису контролисане од стране Србије. Сви послови били су у надлежности представника шиптарског народа.
    Покрајински органи су имали своје представнике у органима Републике Србије и Југославије, док нико из Републике Србије није могао бити биран за члана органа управе Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Без обзира што је, како смо навели, међу министрима и члановима Председништва СФР Југославије било Шиптара са Косова и Метохије.
    Шиптари су имали сва мањинска права, али њима нису били задовољни, јер су припремали одвајање АП КиМ од Републике Србије и припајање Републици Албанији. Такав корак је био и у плану фашистичких земаља, па и у програму комунистичких партија током Другог светског рата. Према њему, окупаторска фашистичка власт је (1941-1945) преселила десетине хиљада Шиптара из Албаније на Косово и Метохију и доделила им земљу и куће прогнаних Срба. (Ти Шиптари, и данас, представљају потенцијалне делове војске евентуалног агресора на Југославију).
    После Другог светског рата (1945), комунистичка партија је у овој области наставила политику фашиста. Тито је прогласио закон – по којем је омогућен останак на Косову и Метохију пресељених Шиптара из Албаније. По истом закону, забрањено је прогнаним Србима са Косова и Метохије, да се врате на своја отета имања. Они Срби који су се враћали, убијани су или затварани. Но, тиме није било завршено пресељавање Шиптара (страних држављана) у ову област Србије. Масовно пресељење Шиптара из Албаније је уследило и између 1945. и 1948. Касније, када је била затворена граница између Албаније и Југославије, Тито је, тајно, на Косово и Метохију наставио насељавање шиптарских породица из Албаније. У исто време, спровођен је интензиван програм прогона Срба из Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Овај период можемо назвати временом етничког чишћења Срба у бившој Југославији.
    Користећи се самоуправом у Југославији, шиптарско руководство на Косову и Метохији је аутоматски стране држављане (пресељене из Албаније) уписивало у књиге држављана СФР Југославије (без законске процедуре о пријему у држављанство) и додељивало им куће и оранице прогнаних Срба, иако, по југословенским законима, странци нису могли поседовати некретнине.
    Нико од Шиптара из Албаније није подносио молбу за пријем у југословенско држављанство. Зато је скоро половина данашњих Шиптара у Југославији са страним држављанством. На основу националних законодавстава, свака земља у свету, у том случају и Југославија, може донети решење о отказивању гостопримства странцима. Посебно у случајевима кад се баве подривањем друштвеног уређења и отцепљењем дела југословенске територије.

    ХХХ
    У намери да отцепе Косово и Метохију од Југославије (и Србије), Шиптари су се користили самоуправом, па су, између осталог, успели да фалсификују и податке приликом пописа становништва. Тако је послата информација у свет да на Косову и Метохији живи много више Шиптара, него што их је у стварности. Сабирани су и живи и мртви Шиптари. Уписиване су у пописне листе шиптарске породице и по три пута: једном у селу, једном у граду и једном у иностранству.
    Тако је исфабрикована цифра од 1.700.000 Шиптара на Косову и Метохији.
    Један од научника у Београду је, чије истраживање ћемо ускоро објавити, закључио да на Косову и Метохији нема више од 850.000 Шиптара. До овог броја Шиптара, дошао је на основу израчунавања броја становника на одређеном подручју – на основу пет научних метода:

    1) према броју рођене деце у једној години,
    2) броју умрлих у једној години,
    3) количини потрошеног хлеба у једној години,
    4) количини потрошене соли у једној години и
    5) броју пацијената у медицинским установама у једној години.

    ХХХ
    Ако, сада, имамо у виду да је скоро половина од 850.000 Шиптара са страним држављанством, у том случају Југославија може да се односи према њима како је то предвиђено документима ОЕБС-а, ОУН и пракси у Међународној заједници. Шиптари – држављани Албаније не могу имати већа права од оних која су предвиђена за стране госте или стране раднике у Југославији. То би Међународна заједница морала да има у виду – кад год се бави питањима општих људских права.

    ХХХ
    Југославија, како је наведено, пружила је националним мањинама шира права од било које друге државе. Шиптари су, и кад су страни држављани, изједначени у правима с држављанима Југославије. Зато је несхватљиво да Међународна заједница оптужује Југославију да не признаје права националним мањинама. Можемо само да се упитамо, како ће ову нечасну политику савремених државника оценити Историја”.

    Београд, 16. 4. 2002.
    Слободан Јарчевић

    Свиђа ми се

  2. On je pored što je prirodno glup još i vojno nesposoban.
    Zamislite, nesposobna osoba za vojsku koji nije osetio
    vojnički život, postaje ministar odbrane, gleda vojne vežbe
    i osenjuje njihov uspeh ili neuspeh. Zaista je apsurd.

    Свиђа ми се

  3. dok vi tamo u Vss trabunjate iulazete kojekakve proteste,domaci izdajnici rade punom parrom sve po unapred predvidjenom scenariju.Vi tamo u tom vss izgleda mi kao da radite u nekom,takodje,unapred smisljenom scenariju.Kakvi ste vi to pripadnici vojske Srbije kada vidite da se krsi ustav i predaje nasa teritorija,pa vi prvi treba da reagujete,ne da trabunjate,vi imate mehanizme i strucni kadar jer,ako narod izadje na ulice,teci ce krv niz Balkansku ukicu do kolena,nije valjda da to hocete!?Sve mi se vise cini da ste svi vi na istoj strani a narod na drugoj,dragi moji posrnuli pripadnici casne,cuvene nadaleko i nepobedive vojske.I ja sam nekoc bio vojnik,dobro znam PS,barem se secam gde izmedjuostaloga pise,podsecam vas tamo u sindikatu,izmedju ostalog tamo kazu da ako nizerangirani vojnik ili oficir,visi ili nizi,vidi da nadredjeni krsi pravilo sluzbe a narocito ako se radi o izdaji,sto je kod nas slucaj,ima pravo i obavezu da ga uhapsi pa cak i da ga smakne,prilikom hapsenja ako je potrebno.Svi smo mi polozili zakletvu,nadam se da ste i vi,gde ste spremni da zivotom branite i zacuvate. I sta sada?gde su ti “junaci“i profesionalci koji su se zakleli,pojo vuk magarca,puj pike ne vazi.Gde su vam muda,kad moram tako,izgleda su vas kastrirali te postadoste cu’rce.m

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.