АКТУЕЛНО

Центар за стратешка истраживања „Бегин – Садат“: Израелу и Ирану у Сирији карте дели Путин


Карикатура: Хасан Блајбел

САЖЕТАККарте у сиријској игри дели Русија. Јерусалим и Техеран морају да Москви изрецитују шта хоће на сиријском војишту, а она мора да нађе начина да жељама обе стране удовољи половично.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху и руски председник су у последње време имали неколико хитних сусрета од којих је бар неколико било посвећено питању иранских дејстава у Сирији.
Међутим, ти сусрети су бачени у засенак извештајима од 28. марта о великом израелском ваздушном удару на иранско складиште оружја крај северносиријског града Алепа, нападу који је, наводно, резултовао великим експлозијама и бројним жртвама.
Русија предводи проасадовску коалицију у којој главну улогу имају иранске снаге. Такође одржава „деконфликтну“ везу са Израелом, да би се избегли сукоби руске авијације и Ратног Ваздухопловства Израела, снага обеју активних на сиријском војишту.
Поред тога, Путин покушава да игра улогу посредника између Израела и Ирана, настојећи да затоми њихов сукоб – необјављени рат – што га воде на територији Сирије, јер је Израел одлучан у намери да спречи Иран у настојању да Сирију претвори у борбени фронт против Израела.
Нетањаху је прошлог четвртка ишао у Москву да би се сусрео с Путином само пет дана пре израелских избора заказаних за 9. април. Пре тога, 1. априла, имали су телефонски разговор о „питањима војне сарадње“ и „ситуацији у блискоисточном региону“.
Још раније, 27. фебруара, два лидера су у Москви разговарали о Сирији. Нетањаху је после изјавио да су две стране постигле договор о облицима координације између својих оружаних снага, као и да су се усагласили по питању одстрањивања „страних трупа“ из Сирије.
Пошто Русија неће бити у стању да задовољи све стране, јасно јој је да ће сваку морати да остави с „половично испуњеним жељама“, каже професор Узи Раби, директор Центра за блискоисточна и афричка истраживања „Моше Дајан“ Универзитета у Тел Авиву.
По њему, Москва ће, у том циљу, од сваког актера тражити да издекламује „шта му је заиста важно, при чему ће Израел имати прилику да одреди домет и обим Иранских дејстава у Сирији“. „Генерално, ово је сасвим нова ситуација, нешто на шта регион није навикао. Руси воде ову игру, игру с бројним улозима, а Израел мора да се прилагоди правилима“, сматра Раби.
Дорон Ичаков, сарадник-истраживач Центра за стратешка истраживања „Бегин – Садат“, такође сматра да садашња ситуација одговара Москви:
„Интерес Руса је да се позиционирају као врховни судија у Сирији, што је ситуација у којој и Нетањаху и Иранци морају да трче Путину. Руси би да они одређују колико и на чију ће страну ићи језичак на ваги.
Иран ће, пак, будно мотрити на израелско-руске контакте и у складу с уоченим прилагођавати своју политику. Иранци ће гледати каква је руска политика у Сирији, да би јој прилагодили своју тактику. Никако не намеравају да дигну руке од Сирије или попусте притисак, али тактику ће прилагођавати не допуштајући да губе на залету.“
Пример за то је што су своје људство и наоружање уденули у објекте под командом Арапске војске Сирије. Али нова иранска освајачка тактика није спречила Израел да бомбардује таква места чим их запази.
Ичаков подвлачи да се одлуке Ирана везане за Сирију не смеју раздвојити од ширих геополитичких амбиција Техерана и унутрашњих борби за власт које бесне у Исламској Републици. Пример такве повезаности је мартовска посета Ираку иранског председника Хасана Руанија, с циљем стварања економског коридора којим ће се заобилазити америчке санкције. Али та посета је истовремено ојачала Руанијев престиж, што му је потребно јер га супарнички конзервативни блок и Корпус Чувара Исламске револуције непрестано подвргавају критикама.
„Економски коридор што га Иран хоће у Ираку је у вези с жељом да се створи и економски коридор ка Либану, као и са Сиријом. То су нераздојиве ствари“, истиче Ичаков.
Поред тога, Иран је успео да у овим трима државама – Ираку, Сирији и Либану – створи оружане снаге и у Ираку и Либану их начини и политичком силом. Исто планира да учини и у Сирији.
Али за ову активност највећим делом су одговорни Корпус Чувара Исламске револуције и генерал Касим Сулејмани, командант јединица Кудс снага које дејствују у иностранству, који су такмаци иранског министра спољних послова Мухамеда Зарифа у одређивању регионалне политике Ирана. Ичаков такође сматра, да:
„Иранска дејства у Сирији проистичу из интерне борбе за утицај. Све више одлучујући на геополитичке, економске и дипломатске одлуке постаје утицај Корпуса Чувара Исламске револуције“.
Унутрашња трвења чине „Иран осетљивим у погледу Сирије“, каже Ичаков. Додајући:
„Чак и противно жељама народа, Корпус Чувара Исламске револуције тера по своме. Жели да он буде тај који утврђује ‘дневни ред’.“
https://besacenter.org/
Аутор: Јаков Лапин
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Парот Линуксу
———–
8.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.