АКТУЕЛНО

Зашто се Арктик претвара у арену судара геополитичких интереса


Северни морски пут: проблеми, противречности и перспективе

Фото сайта www.rosatomflot.ru

На Арктик је усмерена пажња буквално читавог света. О томе сведочи састав учесника форума „Арктик: територија дијалога“, који ће заседати почетком следеће недеље у Санкт Петербургу. Шефови држава и влада, истакнути политичари, дипломате, научници, представници цивилног друштва разговараће о проблемима геополитике, климатским променама, очувању и развоју богатих природних ресурса овог дела света. Није случајно да је глобална тема форума формулисана као “Арктик, океан могућности.

Зашто је Арктик, са својим суровим и наизглед несавладивим климатским условима, за живот и рад људи, тако занимљив? Стручњаци кажу да у блиској будућности залихе на Арктику могу постати главни извори раста, на пример, у индустрији нафте и гаса. Под дебелим арктичким ледом лежи 90 милијарди барела нафте (13% неоткривених залиха на целом свету), 48,3 трилиона кубних метара природног гаса (30% неоткривених залиха на целом свету) и 44 милијарде барела гасног кондензата (20% неоткривених залиха на целом свету).

Због тога, Арктик ризикује да постане место сукоба геополитичких интереса. За Русију, то је стратешки важан регион, потенцијални привредни замајац. Државни програм за развој Арктика продужен је до 2025. године, а Министарство за развој Далеког истока и Арктика је недавно укључено у бављење овим регионом. Заузврат, Министарство природних ресурса је развило свеобухватан план за развој минералног и логистичког потенцијала Арктика, укључујући спровођење 118 пројеката.

Други разлог за јачање руског присуства на Арктику је заштита сопствених граница. Према плану Савета безбедности Руске Федерације, до 2020. године у Заполарју (Заполарје обухвата све оне области Русије северно од поларног круга – прим.прев.) је неопходно обновити више од 200 војних објеката, изградити 10 аеродрома и распоредити до 20 система противваздушне одбране.

Наравно, у Вашингтону не могу мирно гледати на јачање Русије у тако значајном региону. Иако је, за сада, само реч о плановима: као што је изјавио министар морнарице САД, Ричард Спенсер, на лето, амерички брод намерава проћи кроз арктичке воде. То је, рекао је он, неопходно за „осигурање слободе пловидбе“ и биће одговор „неким земљама на њихове прекомерне захтеве на Арктику“. Такође, Сједињене Државе се припремају за распоређивање ратних бродова и авиона на једном од острва Аљаске. Према писању часописа „Вол стрит џурнал“, Вашингтон признаје да су САД потцениле значај присуства на Арктику и да се сада могу суочити с проблемима јер га Русија осваја захваљујући својим северним границама, а Кина се прогласила суседном арктичком државом и жели да тамо изгради поларни пут свиле.

Кина је пре шест година на предлог Русије постала посматрач у Арктичком савету, а 2018. објавила је Белу књигу, са описаном стратегијом деловања у близини Северног пола. Иако хиљадама километара далеко од Арктика, гради ледоломце за развој Северног морског пута (СМП). На крају крајева, пловидба бродова из Азије ка Европи северним морским путем, биће краћа него преко Суецког канала најмање недељу дана.

Међутим, питање да ли ће Русија дати Кини повлашћени приступ северном морском путу, остаје отворено, пише независни портал „Арктик данас“: „Ако се кинеска подморница појави на Арктику у блиској будућности, вероватно у наредних 5 до 10 година, то ће значити да се равнотежа моћи променила. За Русију ће то бити потпуно нова стварност, која ће подразумевати нове задатке.“

Било како било, Русија је већ донела правила за стране ратне бродове за пловидбу северним морским путем. Више неће моћи њиме да плове, ако њихова држава не обавести Москву о својим плановима, бар 45 дана пре почетка пловидбе. Поред тога, сваки ратни брод ће морати да укрца руске лоцове (капетане-пилоте за навигацију брода кроз опасне воде – прим.прев.). У случају неовлашћене пловидбе северним морским, путем Москва може пленити или чак потапати бродове прекршиоце. То значи да је Русија „де факто“ ставила северни морски пут под своју контролу.

Редакција „Независимаје газете“

 

ИЗВОР: ЋИРИЛИЗОВАНО

———-

7.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »