АКТУЕЛНО

ПОЗИВ НА ЗАШТИТУ ЖИВОТА др Милана Младеновића


ПОЗИВ НА ЗАШТИТУ ЖИВОТА др Милана Младеновића (ПРА МИЛАНА ОД ЛУЖИЦЕ)

ПОТПИСНИЦИ ПОЗИВА Проф. др Милан Брдар, Милован Витезовић (председник Удружења књижевника Србије), др Слободан Кањевац (председник Српског филозофског друштва, Адам Пуслојић (песник), Драгослава Гога Копривица (књижевник и новинар), Миљурко Вукадиновић (песник) и Новица Крезић (председник Удружења „Милош Милојевић“), ослањајући се на Европску конвенцију за људска права, позивају на заштиту угроженог права на живот песника и философа др Милана Младеновића (Пра Милана од Лужице).

УГРОЖАВАЊЕ ЖИВОТА 

Европска конвенција за људска права каже: „Право на живот сваке особе заштићено је законом“. Неовлашћено ускраћивање електричне енергије и противуставно укидање исплаћивања пензије спадају у најгрубља кршења тог права. Свако од та два зла понаособ било би довољно да некоме угрози живот. А на једног нашег угледног песника и философа др Милана Младеновића (Пра Милана од Лужице), обрушила су се оба.

ДЕСЕТ ГОДИНА БЕЗ СТРУЈЕ 

На дан 31. децембра 2008. године група станара Милешевске 42 у Београду неовлашћено је пресекла довод струје у Младеновићев стамбени посед, и у седиште његовог издавачког предузећа СФАИРОС и Удружења за мир “Теслијанија – Бела Голубица”. Пуних 10 година правосудни органи Републике Србије у савезу са Електродистрибуцијом кршили су све законске, цивилизацијске и моралне норме апсурдним неспровођењем Привремене мере која је налагала да се струја врати у року од 24 сата. Али и када је крајем августа прошле 2018. г. правда коначно дошла по своје, безакоње се продужава већ осми месец и Светлост се не враћа у Теслин храм.

УКИДАЊЕ ПЕНЗИЈЕ 

Др Младеновић стекао је право на старосну пензију 01. 03.2009. г. у својству књижевника – самосталног уметника, одбројавши свих 40 година изискиваног стажа. После 10 година редовног исплаћивања, поднео је преко ПИО фонда  захтев  Француској влади да му призна право на 2 године стажа, стечено 1983-84. године током докторских студија у Паризу. Својом одлуком од 22.02. 2019.г. ПИО фонд укида десет година старо Решење о додели пензије и обуставља њено даље исплаћивање. Тако је писац у својој 70. години, са три незапослена члана породице, остао без средстава за живот.

КОМЕ СЕ УСКРАЋУЈУ СТРУЈА И ПЕНЗИЈА? 

Пра Милан од Лужице, члан Удружења књижевника Србије и Српског философског друштва, доктор философије са Сорбоне, председник Удружења за мир „Теслијанија – Бела Голубица“ и Савеза друштава србских великана, амбасадор мира Светске федерације за мир, писац је тридесетак песничких, философских и иних књига и преводилац десетак дела са више живих и класичних језика. Превођен на преко 20, а сам писао и објављивао поезију на 4 језика. Светски путник (у својим Душама градова опевао многе градове, земље и народе на три континента), борац за светски мир (београдско Велико Ратно Острво преименовао у Велико Острво Измирења, изумео и спроводио “Олимпијска планетарна бдења за мир”). У књижевничку мировину отишао је 2009. године.

ЗАШТО? 

Целог свог живота, од својих раних дана, Милан Младеновић се борио против комунистичког тоталитаризма и због тога био изложен непрекидном прогону, почев од избацивања из гимназије (1967) и одузимања пасаоша (1970-1975), преко хапшења и 14 месеци боравка у затвору (1984-1985) у својству „народног непријатеља“, уз одузимање и судско спаљивање књижевне архиве, оригиналних рукописа и шест томова париских књижевних дневника (штрајковао глађу 40 дана). Судску рехабилитацију добио је 2009. године, а 2017. и надокнаду нематеријалне штете чији је укупан износ уложио у обнову предратног Соколског дома и других запуштених и опљачканих здања у насељу  Ртањ, оспособивши их за вишеструку намену (Библиотека српске поезије и философије, Савез друштава српских великана, итд.). У току је судски процес за надокнаду материјалне штете од уништења оригиналних ауторских рукописа.

УПРКОС ПРОГОНУ

По изласку из затвора основао је (1987) и водио издавачку кућу „Сфаирос“, обновио Народну радикалну (1989—90) и основао Конзервативну странку (1991). Двапут кандидован за председника Србије (1990. и 1997) и именован за члана Крунског политичког савета принца Александра Карађорђевића (1992). У борби за српска права при комадању Југославије говорио у америчком Конгресу (1990) те примљен у Стејт департменту и код председника Канаде (1992).

КАКО ЈЕ МОГУЋЕ? 

Дело Милана Младеновића су сви који су о њему писали стављали на највише домаће и светске песничке и философске врхове. Утолико је тешко разумети како је могуће да један од највећих српских песника и филозофа у своме времену и у своме народу буде не само скрајнут, него и прогоњен до границе физичког уништења.

ВРАТИТИ СТРУЈУ И ПЕНЗИЈУ

Позивамо културну и ширу јавност да нам се придружи у заштити нашег великог песника, философа и родољуба, како би, попут нас осталих, несметано уживао основна права које нам свима јемчи Европска конвенција за људска права: надлежни органи да му врате струју и пензију, а грађани да потпишу ову петицију.

ПОТПИШИТЕ ПЕТИЦИЈУ – ОВДЕ – ПЕТИЦИЈА

———

5.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Поштовани професоре Грујић,

    Не могу да полемишем са Вама, из простог разлога што смо истомишљеници, с том разликом што ја поред повременог објављивања текстова о злоупотребама Фонда ПИО, више од 10 година заступам без накнаде опљачкане инвалидске и старосне пензионере са подручја целог Фонда ПИО и знам, не из медија, него из личног контакта са мојим клијентима и њиховим породицама и како живе и колико њих је умрло.
    Али знам и колико је њих доживело да им се после стрпљиве и истрајне борбе са параструктуром Фонда ПИО, успоставе стечена права, што даје наду да правосуђе иако у агонији, још увек фукционише, при чему се мора посебно истаћи позитиван утицај Управног суда.

    Како су то неупоредиво тежи правни случајеви, у којима се најсиромашнијим и тешко оболелим корисницима стечених права на инвалидске пензије, отимају пензије искључиво на основу договора са тадашњим министром Александром Вулином и актуелним помоћником министра Зораном Милошевићем, а не на основу закона и којима Фонд ПИО у последње време, чак ни на основу судских одлука не успоставља право на исплату, то је моја основана процена била да је правни случај др.Милановића лако решив, јер се ради о процедури и спорости једног гломазног система, а не о класичној злоупотреби.

    Из тог разлога, сам се јавила, желећи да својим саветом, допринесем бржем решавању проблема, али очигледно нисам била правилно схваћена, што не замерам, јер у околностима у којима се остварују права у Фонду ПИО , свако незадовољство је оправдано.

    Што се мене тиче, ја чиним што је до мене, а Бог ће учинити шта треба.

    С поштовањем,
    Адв.Зорица Тршић

    Свиђа ми се

    • Басна

      Захватио пожар велико подручје. Горе ливаде, њиве, улице, куће… Беже људи. Беже животиње. Пламен их јури. Последњи трупћу слонови. Према њима, ка ватри лети колибри. Малени. Слон му каже“Куда ћеш тамо. Изгорећеш“ Колибри одговара. „Носим воду да гасим пожар.“ Слон га одвраћа: „Не можеш ништа да учиниш. Окрени се и пођи с нама. “ Колибри: „Чиним што је до мене“!

      ————-

      Хвала Вама, поштована госпођице/госпођо, Адв. Зорице Тршић што сте учинили све што сте могли те сте и нас обавестили.

      Љубомир Т. Грујић

      Свиђа ми се

  2. Поштоване иницијаторе петиције, желим, као адвокат са искуством у остваривању права из пензијског и инвалидског осигурања, да обавестим да се не ради о укидању пензије, већ о промени надлежности органа , који доноси решење. Исплата пензија ће по доношењу решења Одељења за пензијско и инвалидско осигурање по међународним уговорима, бити поново успостављена са истим датумом са којим је обустављена. па у том делу нема разлога за петицију.
    До застоја исплате може да дође искључиво из разлога преоптерећености или неажурности надлежног органа у доношењу новог решења, па ће бити довољно да се упути ургенција за хитно доношење решења.
    Из поштовања према господину Младеновићу и потписницима позива, радо ћу помоћи, уколико дође до непотребног одуговлачења поступка, али је у овом тренутку за господина Младеновића, најбитније, да зна, да се не ради о стварном укидању пензије, већ о нејасном тексту решења, који разумљиво може да изазове забуну и стрес код корисника пензија.

    Уколико буде потребно, моји ,подаци су познати уреднику Б.Диковић, али се надам да ће се исплата успоставити најкасније са 5.05.2019.године.

    Свиђа ми се

    • По мом мишљењу ово је искрен и добронамеран, али нажалост срамотан одговор, поштована госпођице или госпођо Зорице. Срамотан из следећих разлога:

      1. Човек је зарадио своју пензију. Одвајао од свог дохотка да му се редовно месечно исплаћује. То је држава гарантовала и гарантује (члан 70 Устава).

      2. Организацијске промене у ПИО фонду не оправдавају ускрачивање месечне пензије пензионеру.

      3. Како пензионер да дочека 05.05.2019 без средства за голи живот? Хоћете ли му Ви лично или одговарјућа врховна одговорна личност за то време исплаћивати пензију?

      4. Ви не дајете апсолутно никакву гаранцију да ће човек, у овом случај поштовани господин др Милан Младеновић, доживети обећани дан да се престане с неисплаћивањем његове пензије.

      5. Знате ли Ви колико је пензионера умрло у току четворогодишње Вучићеве самовољне отимачине дела пензије од пензионера? Ако знате кажите њихов број и колико је то новца држава или ПИО или не знам све ко преузео те паре које они никада неће моћи да добију нити су доживели да поново добијају пуну пензију, а у нади да ће им некад у Бучићевој „Будућности Србије“ то бити враћено као и свим осталим пензионерима. Чича Мића и готова прича. Маца појела четворогодишње пљачкање пензионера.

      6. То је супротно члану 70 Устава да се Република Србија стара о економској сигурности пензионера.

      7. Ово је пример како правничка бирократија показује своју бахату неодговорност и/или неспособност да се ефикасно организује без оштећивања права и живота оних ради којих она постоји; пример уништавања и здравља, а можда и живота човека; пример уништавања поверења у државне институције због њихове неспособности и/или неодговорности и/или самовоље; и што је најгоре а најсуптилније: како државна институција делује неморално.

      8. Поред свих осталих противуставних и нечовечних појава и односа власти према човеку и народу које млади јасно виде, овим примерима се млади суочавају са несигурношћу да ће, када постану пензионери моћи редовно у пуном износу да добијају своју зарађену и уштеђену пензију. То им је додатни разлог да напуштају Србију из које до 1945. године народ није масовно одлазио неповратно.

      9. Срамотан зато што изгледа Вама лично, заправо свима вама запосленим на руководећим положајима у ПИО фонду и осталим државним институцијама, имам утисак, изгледа нормално да пензионеру може државна институција да ускраћује обавезно месечно исплаћивање зарађене и уштеђене пензије. Није ни чудо када у овој држави од недавно дете има две маме без оца, или два оца без мати, када деца уче да је хомосексуализам, на србском: педерастија, здрава, нормална полна и морална активност и природан исказ љубави, када се здрава деца одузимају од родитеља као да је то државно власништво или власништво државне бирократије,….Свакако када могу некажњено, у име државе, деца да се отимају родитељима, онда је одузимање пензије пензионерима безначајна појава. Међутим није, ни са становишта младих, незапослених, безазлена појава. Многи пензионери издржавају своју децу орну, способну, квалификовану да раде, али незапослену. Власт је на та радна места довела неквалификоване, Отишло се дотле да се додељују докторати плагијаторима, да се прво постане министар војске па се потом, и то за свега две недеље, „одслужи“ војни рок, ….. Много је трулога у државним институцијама. Њих чине људи, нико други.

      С обзиром на све,,једино што треба да се уради, а на то су ПИО и Република Србија обавезни по Уставу (члан 70), јесте да се господину др Милану Младеновићу и сваком другом пензионеру коме није исплаћена редовна пензија на време одмах она исплати у пуном износу заједно са неисплаћеним пензијама претходних месеци, и претходних година, без икаквих одуговлачења.

      Ја се Вама лично, поштована госпођице или госпођо Зорице, ако Ви нисте одговорни, меродавни, за то неисплаћивање пензије господину др Милану Младеновићу (а и другима) извињавам за ову отворену критику оних државних органа и функционера који јесу одговорни за наведене неприхватљиве појаве.

      Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији
      Џона Кенедија 31/15
      11070 Београд

      Свиђа ми се