Милоје Стевановић: Пажњу молим – др Владимир Димитријевић држи час!

By РЕПОРТЕР on 13. априла 2019.

Проф. др Владимир Димитријевић

Ко је Владимир Димитријевић?

У најкраћем: један вредан, марљив, пожртвован професор чачанске гимназије, који је актом епископа жичког Стефана 1994. године постављен је за катихету верске наставе при Црквеној општини у Чачку, одакле је, 2008, без образложења уклоњен.

Задојен светосавским млеком од своје богољубиве мајке стасао је у православног публицисту и писца благодарећи духовном појилу цркве Александра Невског кад је њоме начелствовао протојереј-ставрофор хаџи Љуба Петровић. Објавио је седамдесетак књига, безброј текстова и полемика и приредио преко стотину књига православне садржине. (в. детаљније: биографија)

Е, тај Владимир Димитријевић, отац четворо деце, је од стране Поверника за заштиту равноправности проглашен за дискриминатора, а ускоро ће се наћи и на оптуженичкој клупи пред Вишим судом у Београду зато што је објавио текст „У одбрану природне породице“, односно зато што је бранио хришћански морал рода свога.

Свему има време, што би рек`о премудри Соломон, или како би то наш народ каз`о: Свако време носи своје бреме. Учинимо кратак осврт на овај чеперак нашег зловремја у коме су се побркали аршини части и бешчашћа, истине и лажи, морала и бестиђа…

Некад

Некада је, у једној земљи сељака на брдовитом Балкану, Владимиров колега, проф Милоје Павловић одбио понуду крвника да му се спасе живот и, пригрливши своје ђаке, изашао пред наоружани зликовачки строј говорећи: Пуцајте, ја и сад држим час.
Била је то морална лекција која ће се памтити док је века и света, док нас не нестане у неком, недај Боже, новом Содому и Гомору у који би хтели да нас суноврате обожаваоци Вебера и ругачи Слову Господњем у којему се вели: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме (1. Мој. 1. 28).
Некад`, не тако давно, је првојерарх Иринеј Гавриловић стао на бедем одбране морала говорећи: „Наш град и нашу јавност и ове године потреса питање одржавања такозване `параде поноса`, наговештене за недељу, 2. октобра (2011) у Београду. Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ `парадом срама` којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице“. (текст у листу ПЕЧАТ)
Некад` су писмени читали, неписмени слушали и тувили, а духовни пастири проповедали о томе шта вели Свето Писмо, јер и једни, и други и трећи бејаху образовани, будући да имадијаху образ, и тако сазнадоше: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе, крв њихова на њих” (3. Мој. 20, 13). И у Новом завету апостол Павле изричито говори о томе да је мужелоштво смртни грех, и да, следствено томе, узрокује вечну смрт, то јест вечну одвојеност од Бога: „Или не знате да неправедници неће наследити Царства Божјега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи неће наследити Царство Божје” (1. Кор. 6, 9-10). „Јер кад познаше Бога не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудеше у својим умовањима, и потамне неразумно срце њихово; говорећи да су мудри, полудеше, и заменише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца. Зато их предаде Бог у жељама срца њихових у нечистоту, да се бешчасте телеса њихова међу њима самима; који заменише истину лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у векове. Амин. Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно, а и мушкарци, оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себе одговарајућу плату за своју заблуду…” (Рим. 1, 21).
Некад су будући свештеници учили шта веле свети оци попут Светог Јована Златоустог који каза: „Мужеложници (хомосексуалци) су гори од убица, јер убица одваја душу од тела, а овај погубљује душу заједно са телом. Ма који грех да узмеш ни један неће бити раван овом безакоњу.“ И још рече да су мужеложници „бестиднији и од паса“ и да су „срамотећи свој род учинили га бесчаснијим и од неразумних створења“… Млади богословци, у време оно, слушаху реч Светог Димитрија Ростовског који учи: „Содомски грех је највећи, најтежи и најљући грех који највише гневи Бога и који је већи од осталих грехова који вапију на небо. За такав грех Бог не само што ће вечном казном мучити у паклу него је наредио да се такав грешник погуби (3 Мојс. гл. 20). И сам Он је као прву казну огањ пустио на Содомљане дајући пример да такви људи и касније треба да буду погубљени без милости“ (в. текст на порталу СРБИ НА ОКУП).

Сад

Сад` су се времена променила. Тако, они што нас сатираху кад год им се указа прилика, они што нам преко Милосрдног анђела одаслаше ђецу у смрт, ћуприје и фабрике у рушевине и згаришта, они што нам исписаше крваве бајке… ти се србождери сада, попут „трансформерса“ преобразише у наше велике „пријатеље“ који нам неће проливати крв преко нишана и бомби са осиромашеним уранијумом, него ће је нежно исисавати преко тзв. иностраних инвестиција изниклих на „структуралном прилагођавању привреде“, што је други израз за гробље у које је, након злочина наших „вођа“, сахрањена домаћа индустрија, домаће банке, домаћа трговина…
Сад` (2017) првојерарх Иринеј Гавриловић и тзв. митрополит загребачко-љубљански воздижу хвалу једној из колоне „параде срама“ која „блати људско достојанство и гази светињу живота и породице“ чиме одашиљу поруку роду светосавском, да њу, `рватицу и лезбејку одаберу за свог вођу едаби с њоме закорачили у (Ев)ропску унију и похитали у наручје содомског греха и смрти.

„Vladika Porfirije, koji je sada i član Sinoda SPC (crkvene vlade), prišao je ministarki, uhvatio je za obe ruke i doslovno joj rekao: `Evo i uživo da vam kažem, imate moju i punu podršku Crkve da budete premijer, o vama mislimo sve najbolje. Niko se tome ne protivi, zaista. Molim Vas, nemojte da verujete svakojakim glasinama`.“ (espreso.rs – CRKVA PODRŽAVA BRNABIĆKU ZA PREMIJERA! Poručili joj: Ne verujte glasinama, uz vas smo!)

Тако мисли и говори и твори тзв. митрополит и тзв. „црква“, а наша (еу)ропска штампа кити наслове попут овог: „EKSKLUZIVNO! POGLEDAJTE KAKO IZGLEDA DEVOJKA ANE BRNABIĆ: Ova doktorka je premijerkina dugogodišnja partnerka!“ (в. текст дневни лист КУРИР). Што би народ рек`о: Чега би се онај стиђо, тиме би се онај други поносио!

Сад` они који говорећи да су мудри излуђеше, па неки од њих са све митром која је залутала на њихове главе, попут Игњатија Мидића, веле: да је хомосексуализам природан као и брак. Тако мудрује или што би апостол рек`о „лудује“ тзв. епископ, а на те лудорије тзв. црква нит ромори, нит говори (в. текст на порталу СРБИ НА ОКУП).
Сад` млади богослови слушају небулозе попут оних које као кукољ сеје по њиви светосавској поменути Мидић: да је по цркву штетно и погубно када се обраћа пажња на грех, на етику, на крст, на избављење од ђавола и искупљење од греха, са циљем да нам Бог опрости грехе;да циљ хришћанства није испуњавање заповести Божијих и чување моралног закона; да суштина Цркве није у испуњавању заповести Божијих; да ако је Црква ту да чува Божанске законе, и ако се хришћанство схвата као испуњавање моралних норми и моралних закона, онда човек нема потребе за Црквом;да није задатак догматике да понавља оно што је Црква рекла и дефинисала, или што је Господ рекао у Светом Писму;да је Бог створио човека, а да га претходно није питао па је тако Бог наметнуо човеку Себе, све људе и читаву творевину и тиме угрозио човекову слободу; да смо сви ми свети, без обзира на наше грехе… (в. исто).

Није све на продају

Владимиру Димитријевићу је од стране Повереника за заштиту равноправности понуђен „спасоносни излаз“ уместо прогона: да упути „јавно извињење особама другачије сексуалне оријентације, да се убудуће суздржи од дискриминишућих изјава и да у року од 30 дана обавести повереника о спровођењу ове препоруке”

Овај узорни васпитач бројних генерација чачанске гимназије не бијаше срца удовичка, но бијаше срца јуначкога па узвикну: „Као православни хришћанин, у било ком тренутку сам спреман да замолим за опроштај сваког кога сам увредио и ожалостио. Али, наравно, не пада ми на памет да се извињавам због јавно изнетог става о противпородичној идеологији политичког хомосексуализма која се противуставно намеће Србији“. (види опширније: текст на сајту В.Димитријевића).

И зато, молим, обратимо пажњу: попут Милоја Павловића који, у време оно, није прод`о образ душману, данас др Владимир Димитријевић не да душу ђаволу и не трампљава јефтино за безцено. Речима: не пада ми на памет да се извињавам (онима што газе Закон Господњи, оп. М.С.) – он држи час из морала!

Алал Ти вера Владимире Димитријевићу!