АКТУЕЛНО

Милоје Стевановић: Пажњу молим – др Владимир Димитријевић држи час!


Проф. др Владимир Димитријевић

Ко је Владимир Димитријевић?   

У најкраћем: један вредан, марљив, пожртвован професор чачанске гимназије, који је актом епископа жичког Стефана 1994. године постављен је за катихету верске наставе при Црквеној општини у Чачку, одакле је, 2008, без образложења уклоњен.

Задојен светосавским млеком од своје богољубиве мајке стасао је у православног публицисту и писца благодарећи духовном појилу цркве Александра Невског кад је њоме начелствовао протојереј-ставрофор хаџи Љуба Петровић. Објавио је седамдесетак књига, безброј текстова и полемика и приредио преко стотину књига православне садржине. (в. детаљније: биографија)

Е, тај Владимир Димитријевић, отац четворо деце, је од стране Поверника за заштиту равноправности проглашен за дискриминатора, а ускоро ће се наћи и на оптуженичкој клупи пред  Вишим судом у Београду зато што је објавио текст „У одбрану природне породице“, односно зато што је бранио хришћански морал рода свога.

Свему има време, што би рек`о премудри Соломон, или како би то наш народ каз`о: Свако време носи своје бреме. Учинимо кратак осврт на овај чеперак нашег зловремја у коме су се побркали аршини части и бешчашћа, истине и лажи, морала и бестиђа…

Некад

  1. Некада је, у једној земљи сељака на брдовитом Балкану, Владимиров колега, проф Милоје Павловић одбио понуду крвника да му се спасе живот и, пригрливши своје ђаке, изашао пред наоружани зликовачки строј говорећи: Пуцајте, ја и сад држим час.
    Била је то морална лекција која ће се памтити док је века и света, док нас не нестане у неком, недај Боже, новом Содому и Гомору у који би хтели да нас суноврате обожаваоци Вебера и ругачи Слову Господњем у којему се вели: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме (1. Мој. 1. 28).
  2. Некад`, не тако давно, је првојерарх Иринеј Гавриловић стао на бедем одбране морала говорећи: „Наш град и нашу јавност и ове године потреса питање одржавања такозване `параде поноса`, наговештене за недељу, 2. октобра (2011) у Београду. Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ `парадом срама` којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице“. (текст у листу ПЕЧАТ)
  3. Некад` су писмени читали, неписмени слушали и тувили, а духовни пастири проповедали о томе шта вели Свето Писмо, јер и једни, и други и трећи бејаху образовани, будући да имадијаху образ, и тако сазнадоше: „Ко би му­шкар­ца об­ле­жао као же­ну, учи­ни­ше гад­ну ствар обо­ји­ца; да се по­гу­бе, крв њи­хо­ва на њих”  (3. Мој. 20, 13). И у Но­вом за­ве­ту апо­стол Па­вле из­ри­чи­то го­во­ри о то­ме да је му­же­ло­штво смрт­ни грех, и да, след­стве­но то­ме, узро­ку­је веч­ну смрт, то јест веч­ну одво­је­ност од Бо­га: „Или не зна­те да не­пра­вед­ни­ци не­ће на­сле­ди­ти Цар­ства Бож­је­га? Не ва­рај­те се: ни блуд­ни­ци, ни идо­ло­по­кло­ни­ци, ни пре­љуб­ни­ци, ни ру­ко­блуд­ни­ци, ни му­же­ло­жни­ци, ни ла­ком­ци, ни ло­по­ви, ни пи­ја­ни­це, ни опа­да­чи, ни оти­ма­чи не­ће на­сле­ди­ти Цар­ство Бож­је” (1. Кор. 6, 9-10). „Јер кад по­зна­ше Бо­га не про­сла­ви­ше га као Бо­га, ни­ти му за­хва­ли­ше, не­го за­лу­де­ше у сво­јим умо­ва­њи­ма, и по­там­не не­ра­зум­но ср­це њи­хо­во; го­во­ре­ћи да су му­дри, по­лу­де­ше, и за­ме­ни­ше сла­ву бе­смрт­но­га Бо­га по­до­би­јем смрт­но­га чо­ве­ка и пти­ца и че­тво­ро­но­жних жи­во­ти­ња и гми­за­ва­ца. За­то их пре­да­де Бог у же­ља­ма ср­ца њи­хо­вих у не­чи­сто­ту, да се беш­ча­сте те­ле­са њи­хо­ва ме­ђу њи­ма са­ми­ма; ко­ји за­ме­ни­ше исти­ну лаж­ју, и ви­ше по­што­ва­ше и по­слу­жи­ше тва­ри не­го Твор­цу, ко­ји је бла­го­сло­вен у ве­ко­ве. Амин. За­то их пре­да­де Бог у срам­не стра­сти. Јер и же­не њи­хо­ве пре­тво­ри­ше при­род­но упо­тре­бља­ва­ње у про­тив­при­род­но, а и му­шкар­ци, оста­вив­ши при­род­но упо­тре­бља­ва­ње же­на, рас­па­ли­ше се же­љом сво­јом је­дан на дру­го­га, му­шкар­ци са му­шкар­ци­ма чи­не­ћи срам, при­ма­ју­ћи на се­бе од­го­ва­ра­ју­ћу пла­ту за сво­ју за­блу­ду…” (Рим. 1, 21).
  4. Некад су будући свештеници учили шта веле свети оци попут Светог Јована Златоустог који каза: „Мужеложници (хомосексуалци) су гори од убица, јер убица одваја душу од тела, а овај погубљује душу заједно са телом. Ма који грех да узмеш ни један неће бити раван овом безакоњу.“ И још рече да су мужеложници „бестиднији и од паса“ и да су „срамотећи свој род учинили га бесчаснијим и од неразумних створења“… Млади богословци, у време оно, слушаху реч Светог Димитрија Ростовског који учи: „Содомски грех је највећи, најтежи и најљући грех који највише гневи Бога и који је већи од осталих грехова који вапију на небо. За такав грех Бог не само што ће вечном казном мучити у паклу него је наредио да се такав грешник погуби (3 Мојс. гл. 20). И сам Он је као прву казну огањ пустио на Содомљане дајући пример да такви људи и касније треба да буду погубљени без милости“ (в. текст на порталу СРБИ НА ОКУП).

 

Сад

  1. Сад` су се времена променила. Тако, они што нас сатираху кад год им се указа прилика, они што нам преко Милосрдног анђела одаслаше ђецу у смрт, ћуприје и фабрике у рушевине и згаришта, они што нам исписаше крваве бајке… ти се србождери сада, попут „трансформерса“ преобразише у наше велике „пријатеље“ који нам неће проливати крв преко нишана и бомби са осиромашеним уранијумом, него ће је нежно исисавати преко тзв. иностраних инвестиција изниклих на „структуралном прилагођавању привреде“, што је други израз за гробље у које је, након злочина наших „вођа“, сахрањена домаћа индустрија, домаће банке, домаћа трговина…
  2. Сад` (2017) првојерарх Иринеј Гавриловић и тзв. митрополит загребачко-љубљански воздижу хвалу једној из колоне „параде срама“ која „блати људско достојанство и гази светињу живота и породице“ чиме одашиљу поруку роду светосавском, да њу, `рватицу и лезбејку одаберу за свог вођу едаби с њоме закорачили у (Ев)ропску унију и похитали у наручје содомског греха и смрти.

„Vladika Porfirije, koji je sada i član Sinoda SPC (crkvene vlade), prišao je ministarki, uhvatio je za obe ruke i doslovno joj rekao: `Evo i uživo da vam kažem, imate moju i punu podršku Crkve da budete premijer, o vama mislimo sve najbolje. Niko se tome ne protivi, zaista. Molim Vas, nemojte da verujete svakojakim glasinama`.“ (espreso.rs – CRKVA PODRŽAVA BRNABIĆKU ZA PREMIJERA! Poručili joj: Ne verujte glasinama, uz vas smo!)

Тако мисли и говори и твори тзв. митрополит и тзв. „црква“, а наша (еу)ропска штампа кити наслове попут овог: „EKSKLUZIVNO! POGLEDAJTE KAKO IZGLEDA DEVOJKA ANE BRNABIĆ: Ova doktorka je premijerkina dugogodišnja partnerka!“ (в. текст дневни лист КУРИР). Што би народ рек`о:  Чега би се онај стиђо, тиме би се онај други поносио!

  1. Сад` они који говорећи да су мудри излуђеше, па неки од њих са све митром која је залутала на њихове главе, попут Игњатија Мидића, веле: да је  хомосексуализам  природан као и брак. Тако мудрује или што би апостол рек`о „лудује“ тзв. епископ, а на те лудорије тзв. црква нит ромори, нит говори (в. текст на порталу СРБИ НА ОКУП).
  2. Сад` млади богослови слушају небулозе попут оних које као кукољ сеје по њиви светосавској поменути Мидић: да је по цркву штетно и погубно када се обраћа пажња на грех, на етику, на крст, на избављење од ђавола и искупљење од греха, са циљем да нам Бог опрости грехе;да циљ хришћанства није испуњавање заповести Божијих и чување моралног закона; да суштина Цркве није у испуњавању заповести Божијих; да ако је Црква ту да чува Божанске законе, и ако се хришћанство схвата као испуњавање моралних норми и моралних закона, онда човек нема потребе за Црквом;да није задатак догматике да понавља оно што је Црква рекла и дефинисала, или што је Господ рекао у Светом Писму;да је  Бог  створио човека, а да га претходно није питао па је тако Бог наметнуо човеку Себе, све људе и читаву творевину и тиме угрозио човекову слободу; да смо сви  ми свети, без обзира на наше грехе(в. исто).

 

Није све на продају

Владимиру Димитријевићу је од стране Повереника за заштиту равноправности понуђен „спасоносни излаз“ уместо прогона: да упути „јавно извињење особама другачије сексуалне оријентације, да се убудуће суздржи од дискриминишућих изјава и да у року од 30 дана обавести повереника о спровођењу ове препоруке”

Овај узорни васпитач бројних генерација чачанске гимназије не бијаше срца удовичка, но бијаше срца јуначкога па узвикну: „Као православни хришћанин, у било ком тренутку сам спреман да замолим за опроштај сваког кога сам увредио и ожалостио. Али, наравно, не пада ми на памет да се извињавам због јавно изнетог става о противпородичној идеологији политичког хомосексуализма која се противуставно намеће Србији“. (види опширније: текст на сајту В.Димитријевића).

И зато, молим, обратимо пажњу: попут Милоја Павловића који, у време оно, није прод`о образ душману, данас др Владимир Димитријевић не да душу ђаволу и не трампљава јефтино за безцено. Речима: не пада ми на памет да се извињавам (онима што газе Закон Господњи, оп. М.С.) – он држи час из морала!

Алал Ти вера Владимире Димитријевићу!

Милоје Стевановић

Милоје Стевановић – ГРЕШНИ МИЛОЈЕ

***

ПОВЕЗАНО:

*Слободан Јанковић: Грађанин непокорни – Владимир Димитријевић

*Раде Јанковић: MOJ ОДГОВОР ЊИМА

*Зоран Чворовић: Владимир Димитријевић на удару ПРОТИВПОРОДИЧНЕ ИНКВИЗИЦИЈЕ

*Ања Филимонова: ЛГБТ инквизиција против српских интелектуалаца

——–

13.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић