АКТУЕЛНО

МОЖЕ ЛИ СЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ СПАСТИ СРАМОТЕ?


Научником таквога профила поносила би се свака високошколска установа која одговорно брине о сопственом научном, стручном и моралном дигнитету.

Поводом догађања на београдском Филозофском факултету – Одељење за историју, где се отвореним претњама најављује одузимање професорских звања и катедри угрожавају еминентни научници и универзитетски посленици – о чему је „Печат“ писао у бројевима 561 и 562, објављујемо коментар који је нашој редакцији упутио проф. др Драган Станић, председник Матице српске

***

Научна, педагошка и културна јавност је ових дана са запрепашћењем примила вест да постоји могућност да Мири Радојевић, ванредном професору Филозофског факултета у Београду и дописном члану САНУ, буде ускраћено заслужено унапређење у редовног професора, чиме би у питање био доведен и њен даљи рад на матичном факултету.

Као сјајан зналац и истраживач српске и југословенске историје XX века, Мира Радојевић је објавила неколико драгоцених књига: Удружена опозиција 1935–1939, Београд, 1994; Наука и политика. Политичка биографија Божидара В. Марковића 1874–1946, Београд, 2007; Србија у Великом рату 1914–1918. Кратка историја (коаутор Љубодраг Димић), Београд, 2014; Милан Грол, Београд, 2014; Јасеновац, Београд, 2017 (коаутор Василије Ђ. Крестић); Српски народ и југословенска краљевина 1918–1941, 1, Од југословенске идеје до југословенске државе, СКЗ, Београд, 2019. Аутор је и многобројних веома важних расправа у научној периодици.

Уз то, она изузетно предано обавља читав низ научно и друштвено одговорних обавеза, као што су доприноси раду Уређивачког одбора Српске енциклопедије и Српског биографског речника Матице српске, Управног одбора Матице српске, редакције Зборника Матице српске за историју, жирија за награду Матице српске за историографију „Иларион Руварац“, Управног одбора Архива Југославије, Управног одбора Српске књижевне задруге итд.

Научником таквога профила поносила би се свака високошколска установа која одговорно брине о сопственом научном, стручном и моралном дигнитету. Незамисливо је да таква једна установа (а њој би неизоставно морао припадати, а и припада, Филозофски факултет у Београду) може одлуку о даљем ангажману проф. др Мире Радојевић препустити неизвесности успостављања кворума на седници Изборног већа. Уколико се деси да научник таквог ранга буде удаљен из универзитетске заједнице (упркос чињеници да је показао највише научне и педагошке резултате), то ће представљати несумњиву штету по наш високошколски систем и бацити тешку љагу на Филозофски факултет у Београду, а посебно на његову управу. С таквим мрљама неће моћи да се избори ни Факултет, а камоли проф. др Миомир Деспотовић као његов декан.
О томе нам понешто говори и историја Филозофског факултета, достојна поштовања, али и бременита многим искушењима. Једна велика мрља пала је на Филозофски факултет 1974. године, када су с њега избачени такви филозофи и социолози као што су професори др Михаило Марковић, др Светозар Стојановић, др Драгољуб Мићуновић, др Загорка Голубовић, др Љубомир Тадић, др Миладин Животић, др Небојша Попов, др Триво Инђић и др. Запослени на Факултету су тада могли да оправдање потраже у чињеници да се живело у политичком систему који је сваког тренутка могао да суспендује како правну регулативу, тако и начело ваљаног разлога и здравога разума.
Данас Филозофски факултет не може да прибави сличан алиби – да је нека виша политичка сила наложила да се таква неподопштина учини. Научна и академска заједница Србије, а и шире, добро зна да су сви инструменти одлучивања у рукама деканата и Изборног већа Филозофског факултета. Ако тај факултет буде задесила нова срамота, које ће се стидети будуће генерације професора и студената, знаћемо ко је за њу „заслужан“. Ако пак она буде избегнута и донесе се једино исправна и разумљива одлука, тада срамота неће погодити цео Филозофски факултет него искључиво групацију историчара којa покушава да се обрачуна са бољима од себе. Док још може да се бира, мудро је изабрати најбоље решење! За почетак, довољно је бар то да се, поштујући правну регулативу и аутономију Универзитета, не удара на начело ваљаног разлога и здравога разума!

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске

ИЗВОР: ПЕЧАТ

***

ПОВЕЗАНО:

*Подршка професорки Мири Радојевић из Београда: 110 историчара потписало петицију

*ПЕТИЦИЈА: Подршка прогоњеним професорима Одељења за историју – Студенти Филозофског факултета у Београду

——-

15.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.