АКТУЕЛНО

Проф. др Марко Павловић: АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР У „ИНДЕКСУ“


Кајл СКОТ, фото ПЕЧАТ

Да ли је заташкавање афере „Индекс“ повезано с увођењем „америчке правде“ у судове Србије?

Почетком октобра 2018. Правни факултет у Крагујевцу, на позив управе којом доминирају оптужени у афери „Индекс“, требало је да посети руски амбасадор Чепурин, и одржи предавање о руско-српским односима. Међутим, амбасадору је скренута пажња на то да је ПФ у Крагујевцу оптерећен афером „Индекс“, и да његова посета може бити злоупотребљена. У случају позива руском амбасадору, „индексовци“ су прибегли старој методи спољних посета угледних људи који у улози својеврсних саклетвеника треба да послуже стварању представе о томе да се у афери „Индекс“ суди тобоже невиним људима или да је процес окончан. Руски амбасадор се додатно обавестио и одустао од посете.

ДЕТАЉИ О КОЈИМА НЕМА ПОЈМА 

После неколико месеци једна студентска организација, „у сарадњи са управом Факултета“, нашла je замену за руског амбасадора. Њиховом позиву се одазвао амерички амбасадор. И америчком амбасадору је скренута пажња на то да његова посета може бити злоупотребљена од стране „индексоваца“. Такође, скренута му је пажња на то да је пре неколико година немачки амбасадор Мас био позван да посети Ректорат, односно Универзитет у Крагујевцу. Овај позив амбасадор Мас је одбио и то писмом у коме је навео да он неће крочити на овај универзитет док на њему раде наставници оптужени за продају испита.

Амерички амбасадор се направио невешт у погледу афере „Индекс“ и 22. априла је одржао предавање на ПФ у Крагујевцу. У једном тренутку свог предавања он је изрекао и „захвалност професорима и Факултету за све што раде да изграде правну базу за слободно и независно правосуђе у Србији“. Уз то, амбасадор Скот је изнео да је ефикасност правосуђа веома важна за владавину права и да стога процеси не могу да трају по десет година. Још је напоменуо да је независност судства важна и да „пресуда мора бити заснована на доказима, и само на доказима, а не на мишљењу са стране неког човека, неке институције“.

На ово, амбасадору Скоту је из публике изнета опаска да је дошао на Факултет са кога је 2007. две трећине наставника одведено у притвор због сумње да су продавали испите.
„После шестомесечног притвора сви су враћени у наставу, а ни данас после 12 година није донета ни првостепена пресуда. Вас је, господине амбасадоре, данас као представник управе дочекао човек који је по оптужници прикривеном иследнику уписао две оцене…“

На питање да ли амбасадор мисли да такви професори могу да науче нечему студенте и да ли такви студенти после могу бити независне судије, тужиоци или новинари, амбасадор је само одговорио да „за детаље нема појма па не може да коментарише“.

ЛОПТЕ И КЛИКЕРИ 

Амерички амбасадор је, такође, изнео податак да се у Америци обучавају српске судије и тужиоци. (Веома узак круг људи зна да се недавно из Америке вратила последња група од 12 судија из Србије, коју је на „турнеју“ послала баш америчка амбасада у Београду.) Све у свему, из амбасадоровог излагања могло се закључити да је конце у српском правосуђу преузела Америка, од опремања судова компјутерима до обука судија. Поводом овога поставља се логично питање, да ли је заташкавање афере „Индекс“ у ствари суштински повезано с увођењем „америчке правде“ у судове Србије. Амбасадор Скот је оставио такав утисак.

Најзад, амбасадор је као кључну карактеристику данашњег судства Србије навео „телефонску правду“: „У Америци је против закона када неко из Владе говори с тужиоцем или судијом. А то се у Србији деси сваког дана.“ Овде се поставља питање како то амбасадор Скот зна, и како то да толика обука српских судија од стране америчких судија није довела ни до каквог побољшања.
Сврха предавања амбасадора Скота била је углавном у томе да бар на једној високошколској установи промени негативну перцепцију о Американцима.

Амбасадор је предавање конципирао у виду тражења одговора на питање зашто Срби мисле да је америчка помоћ Србији једна од најмањих. Он је наводну стварну помоћ графички представио овако: ЕУ даје помоћ у величини кошаркашке лопте, Америка у величини фудбалске лопте, а помоћ Русије је наводно равна величини кликера. У графикону господина амбасадора, с лоптама и кликерима, можда и лежи одговор о перцепцији помоћи.

Наиме, народна душа је као и душа детета. Кад Србину Рус поклони кликер, он је уверен да је то учињено чиста срца. Зато он тај кликер носи као амајлију у џепу и спава с њим под јастуком. Кад му Американац поклони лопту, он је не чува него је напуцава о зид или у трње да би је ваљда што пре пробушио, или је тресно у неку далеку рупу с траговима пиралена или осиромашеног уранијума из 1999. године.

Проф. др Марко Павловић

*Аутор је професор Правног факултета у Крагујевцу

ИЗВОР: ПЕЧАТ

***

ПОВЕЗАНО:

*Студенти у Крагујевцу предали Скоту карту Србије и фотографију Милице Ракић

*СКОТ основцима у Апатину „држи час географије“?

*

***

Злочиначко бомбардовање, ратни злочин над цивилним становништвом: ЕКОЦИД И ГЕНОЦИД НАД НАРОДОМ СРБСКИМ И СРБИЈОМ 1999.

*НОВЕ ЖРТВЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА: Непознати токсин децу учинио подложнијом на малигне болести

*Др Зорка Вукмировић: Преседан или дуг пут до Конвенције о забрани урaнијумских оружја

*РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, ХЕМИЈСКИ и РАДИОЛОШКИ рат НАТО алијансе над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред!

———-

26.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић